San porodice Zarić da u zavičaju, u kosjerićkom kraju, gde se uvek brala najbolja šljiva, naprave destileriju, i da sa onim što su do tada znali samo lokalci i dobri poznavaoci domaće prepečenice, upoznaju prvo Srbiju, a onda i ceo svet, postao je realnost pre deset godina.

Upravo toliko je trebalo Destileriji Zarić, da na ruinama nekada čuvene destilerije “Povlen” u Kosjeriću, koja je godinama ubijana u doba komunizma, da bi bila dotučena u vreme tranzicije, izgrade imperiju o kojoj se danas širi dobar glas na svih pet kontinenata.

Izvršni direktor Destilerije Zarić, Milan Zarić, za Serbian Times kaže kako je da je ključna reč u njihovom usponu energija, entuzijazam i vera u spopstveni proizvod…

Kako je to izgledalo kada ste pre deset godina odlučili da investirate u destileriju “Povlen” koja je tada bila u stečaju, pogoni zapušteni, proizvodnja i prodaja skoro obustavljeni…

-Kada smo odlučili da ulozimo sredstva i pokrenemo staru destileriju “Povlen” to smo uradili sa puno entuzijazma, jer jedini način na uspete u bilo kom poslu je da duboko verujete u uspeh. Kao i svaki početak imao je svoje prirodne prepreke, ali smo velikim strpljenjem i radom uspeli da ih prevaziđemo. 

Koliko ste uložili, jeste li strahovali, za investiciju, čemu ste se nadali i da li su vam se očekivanja ispunila? Da li se isplatilo…?

-Ulaganje u Destileriju za nas je pretstavljalo izazov, kako u proizvodnom, tako i u finansijskom smislu. Velika finansijska sredstva uložena su u renoviranje, adaptaciju i modernizaciju destilerije, kako bi se ona dovela do željenog nivoa. Sa druge strane, proizvodnja i prodaja jednog takvog proizvoda, kao što je rakija, bila je za nas novina, mogu slobodno reći veliki izazov. Smatramo da je rakija kao proizvod bila je potcenjena. Dug i mukotrpan put je iza nas, kako nas, tako i naših posvećenih kolega proizvođača, da rakiju vratimo na mesto koje zaslužuje. Prvo u našim krajevima, a onda i na svetskom nivou. 

 Dug put je i pred nama, ali konačno, flaša je do pola puna.

Mogli ste da uložite i u druge fabrike ali ste ipak izabrali ovu iz Kosjerića… Zašto? Tradicija? Geografija? Zavičaj?  

-Veliki sam patriota, a posebno lokal patriota. U našem kraju rakija se “peče” pod obavezno, ja sam uz kazan praktično odrastao. Uvek me je zanimala modernizacija tradicionalnog načina proizvodnje, tada je potrebno na najfiniji način modernizovati proizvodnju, a opet sačuvati tradicionalni pečat, jer ipak on daje dušu proizvodu kao što je rakija. 

Rakija “Kraljica”, naslednica nekad čuvene “Povlenke”, jedna je od retkih naših, ne samo rakija već proizvoda uopšte, koja nosi etiketu zaštićenog geografskog porekla. O čemu to govori?

-Oduvek nam je bila želja da jedan od naših proizvoda nastavi tradiciju čuvene “Povlenke”. Logično je bilo da to bude rakija šljivovica koju smo mi nazvali “Kraljica” obzirom da je Kosjerićki kraj poznat po gajenju autohtonih sorti šljiva. Strogo kontrolisan proces od strane ministarstva poljoprivrede, od samog sastava zemljišta prinosa ili roda autohtonih šljiva, načina proizvodnje, do samog finalnog proizvoda govore nam o zaštićenom geografskom poreklu

Otkako je Destilerija Zarić počela sa radom velika količina voća, naročito malina iz kosjerićkog i ariljskog kraja, umesto da u izvoz ide kao sirovina, odlazi kao gotov proizvod. Koliko je to važno? 

 -Važno je za sama gazdanstva koja se bave uzgojom maline da imaju siguran plasman i cenu i da ne zavise od izvoza koji je nestabilan iz godine u godinu. Obzirom da je naš kraj poznat po proizvodnji izuzetno kvalitetne sorte maline Vilamet i Miker dobijamo najkvalitetniju aromu koja karaktreriše ovo božansko voće, za razliku od drugih sorti koje nisu tako karakteristične na mirisu i ukusu.

Koliko je prisustvo Destilerije Zarića značilo za lokalnu privredu, koliko ljudi zapošljavate i koliko voćara-koopernata imate u Kosjeriću i okolini?  

-U samoj Destileriji  je stalno zaposleno 25 ljudi, jer je sam koncept proizvodnje automatizovan. Što se tiče voćara kooperanata, pored Kosjerića imamo ih po celoj Srbiji i ima ih oko četrdesetak. Šljivu i malinu otkupljujemo iz okoline Kosjerića, kajsiju iz Miokovaca, dunju iz Selevca, Zaječara i Leskovca, Višnja iz Oblačine, krušku  iz okoline Zaječara. Obzirom da se autohtone sorte šljiva polako gube i primat se daje novonastalim sortama u pregovorima smo sa našim kooperantima iz Kosjerića da podignu nove zasade požegače, trnovače i crvene ranke koje dokazano daju najkvalitetnije šljivovice. 

Koliko godišnje proizvedete rakije i koliko od te količine ode za izvoz?

-Proizvedemo oko 250 hiljada litara, od čega za izvoz ode preko 40%.

Američko tržište je dosta specifično, ali ste vi uspeli da se kvalitetom za relativno kratko vreme probijete među srpskom i balkanskom populacijom. Šta je sledeći korak, da li planirate prodor među autentične američke kupce? 

-Ulazak na tržište SADa pretstavlja poseban izazov sam za sebe. Prvenstveno zbog papirologije i standarda koje je bilo potrebno usaglasiti. Što se tiče prodaje, imali smo puno poveranja u našeg ekskluzivnog distributera, najstariju srpsku uvozničku firmu Božić’s Imports iz Čikaga, na čelu sa Georgeom Božićem JR, koji su, ispostavilo se, uradili sjajan posao. Takođe, naši ljudi koji žive van granica Srbije, umeju da prepoznaju i da cene kvalitet proizvoda. 

Vaš konjak od šljive “Kralj” prvo je takvo piće na tržištu. Otkud ideja za jedan takav eksperiment?

-Idejni tvorac “Kralja” je naš tehnolog Marko Ljekočević, taj način proizvodnje konjaka pretstavlja i njegovu doktorski rad, a mi kao Destilerija smo s velikim poverenjem podržali takvu jednu ideju.

Kralj je jedinstveno piće, postupak proizvodnje KRALJA je donekle sličan proizvodnji francuskog konjaka, ali bazna sirovina nije grožđe, već šljiva, i to ona autohtona – trnovača. KRALJ je proizveden od vina šljiva tipa PRUVIN. koje je dobijeno kupažiranjem vina od tri sorte šljiva i to vina trnovače, vina crvene ranke i vina požegače. Kompletna količina šljive je ručno obradjena, svaka koštica je ručno izvađena. 

Vaša “Nirvana”, rakija kruškovača, prošle je godine na čuvenoj Briselskoj selekciji izabrana među 10 najboljih žestokih pića na svetu. Malinovača “Opsesija” je na istom sajmu dobila zlatnu medalju. Koliko je bilo teško probiti se među toliko čuvenih svetskih brendova sa jednog relativno malog tržišta kakvo je Srbija, sa jednim relativno nepoznatim pićem, kakva je naša rakija?

-Prilikom proizvodnje rakije, kontinuirani i sveobuhvatni kvalitet za nas je imperativ. Ne odstupa se od kvaliteta zarad kvantiteta. Kada se tako posvetite poslu ili proizvodnji vaš kvalitet i rad će se prepoznati. 

Šta Vam kažu stranci na tim sajmovima, kakav je njihov doživljaj rakije?

-Rakija je za strance egzotično piće, ali uglavnom imaju ideju o čemu se radi. Porede je sa drugim jakim alkoholnim pićima koje su imali priliku da probaju, tipa viski, tekila ili votka. Komentari su zaista više nego pozitivni. 

Može li srpska rakija postati svetski brend, šta treba da se desi da bi do toga došlo?  

-Zaista verujemo da srpska rakija može postati svetski brend. Kao što sam i rekao, potreban je sveobuhvatni  i kontinuirani kvalitet koji se postiže modernizacijom proizvodnje, sa jedne strane, dok sa druge moramo održati tradicionalni pečat, te insistirati na odležavanju u buradima, koji rakiji daju dušu!

Piše: Antonije Kovačević Foto: Destilerija Zarić / Božić Imports