Connect with us

Srbija

VAMPIRI SU MEĐU NAMA: Neobična istorija vampirizma u Srbiji

Published

on

OPIJUMSKE I DRUGE MAGLE

Bilo je i nekoliko temeljitijih pokušaja da se utiče na svest radnih ljudi i seljaka: partijski organ Borba 1963. izvestio je svoje čitaoce o naučnom radu srpskog akademika D. M. medicinske struke, koji je dokazivao da „u određenim slučajevima sahranjeno telo zbog sinergetskog dejstva dve vrste bakterija dobija krečnobelu boju“, a zagrebački sociolog S. D. K., potonji ambasador u Africi, objavio je 1965. u jednom stručnom časopisu da su manifestacije vampirizma zapravo posledice kolektivne hipnoze… Početkom naredne godine, saznajemo iz dokumenata koji su kasnije objavljeni da bi se diskreditovao Aleksandar Ranković, Udba je u Vatikanu kupila tri „kompleta za eliminaciju vampira“.

Ovakvi kompleti vekovima su bili deo standardne opreme sveštenika zapadne crkve (i nekih službi bezbednosti) i samo im je forma menjana, dok je sadržaj kroz vekove ostajao isti. Oficir Udbe J. Stojić, ako mu je to uopšte bilo pravo ime, nije smeo da rizikuje da italijanski carinici vide šta je kupio, pa je granicu prešao uhodanim švercerskim kanalom severno od Nove Gorice, a onda autom koji ga je čekao u Ajdovščini. Tako je u Beograd doneo tri istovetne kutije od orahovog drveta sa inkrustiranim sedefnim krstom na poklopcu. Unutrašnjost tih kutija finim daščicama i oblogom od čoje bila je izdeljena na pregrade različite veličine i oblika, tako da je svaki predmet imao svoje mesto i na njemu bio zaštićen od tumbanja i oštećenja: krst od slonovače sa srebrnim postoljem; okruglo ogledalo, takođe u srebrnom ramu; Sveto pismo u povezu od safijana; jednocevni pištolj sa punjenjem spreda i dva srebrna kuršuma; bočice sa svetom vodom, crnim vinom i osvećenim uljem; tri zašiljena štapića od gloga; bodež sa drškom u obliku krsta; osušeni struk bosiljka i glavica belog luka, uz napomenu da se menja jednom u tri nedelje, pošto podleže truljenju. U aprilu 2014. godine jedna od ovih kutija bila je izložena u stalnoj postavci Muzeja BIA u prizemlju zgrade u Ulici kraljice Ane u Beogradu, ali je posle samo dva dana, bez ikakvog objašnjenja, vraćena u depo…

Nećemo se na ovom mestu baviti nabrajanjem slučajeva vampirizma – budućim istraživačima na raspolaganju stoje arhive MUP i BIA, kao i povremeni novinski napisi koji su promakli pažnji urednika. Tako Politika ekspres pet dana zaredom septembra 1994. izveštava o dvostrukom ubistvu u jednom krupanjskom selu zbog „bizarnog povoda“: tokom bdenja pored umrlog jedan sused probušio mu je kožu iglom kako se ne bi povampirio, što je revoltiralo pokojnikovog unuka, pa je buknula svađa… Vredno je pomena da je u redakciji Politike sve do kraja devedesetih postojalo pravilo da se vesti o raskopanim grobovima, navodno zbog „digniteta sahranjenih“, ne objavljuju.

MIR POKOJNICIMA

Na direktan način, duh one odredbe Dušanovog zakonika pomenute na početku teksta, sačuvan je do dana današnjeg. Krivični zakonik Republike Srbije u članu 354 propisuje: „Ko neovlašćeno prekopa, razruši, ošteti ili grubo povredi grob ili drugo mesto u kojem se umrli sahranjuje kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.“

Ovo se krivično delo naziva „povredom groba“ i ne možemo se oteti utisku da je u ovako odabranom nazivu podsvesno sačuvano sećanje na prve posleratne godine i krutu boljševičku dogmu zvanu „dijalketički materijalizam“. Jer isto kazneno delo u Hrvatskoj zove se „povreda mira pokojnika“, što je daleko bliže suštini stvari.

Zbirne statistike povrede ovog člana zakona u Srbiji javnosti nisu dostupne, a broj sankcionisanih slučajeva vampirizma zamagljuju vandalizam i kvazisatanistički obredi maloletnika. Ali, primera radi, navedimo da je u subotičkom sudu tokom 2013. vođeno deset predmeta koji se odnose na povredu groba…

I tako, stigli smo do današnjih dana. Čitalac greši ako očekuje pouku ili kritički osvrt na iznete fakte. Umesto toga, možemo da mu ponudimo samo uvodni paragraf iz članka akademika Tihomira Ðorđevića „Vampir u verovanju našeg naroda“, primljen na IV skupu odeljenja društvenih nauka SANU 11. aprila 1952. godine: „Verovanje da poneki mrtvaci mogu noću izlaziti iz grobova, prerušavati se u različite prilike, uznemiravati svet, praviti štetu, moriti ljude i stoku i činiti svakojaka druga zla, u našem narodu je, koliko se zna, bilo rašireno od davnih vremena. Ono u njemu nije iščezlo čak ni do dana današnjega.“

I da kažemo: tako je!

Piše: Momčilo Petrović za srpsko izdanje magazina Newsweek (Br. 79)
Foto: Pixabay

Pages: 1 2 3

Advertisement