POSLE VIŠE 30 GODINA SELI ZA ISTI STO: Završena prva runda pregovora Libana i Izraela, cilj kraj rata i uticaja Hezbolaha!

Liban i Izrael održali su svoje prve direktne diplomatske razgovore posle više od tri decenije. Ovaj susret imao je cilj okončanja borbi između Izraela i grupe Hezbolah, koju podržava Iran.

Od razgovora se ne očekuju trenutni rezultati, a američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da oni predstavljaju i „istorijsku priliku“ da se okonča uticaj Hezbolaha u regionu.

Dve zemlje nemaju diplomatske odnose, a poslednji direktni razgovori na visokom nivou između njih održani su 1993. godine.

Više od 2.000 ljudi poginulo je otkako su izraelske vojne operacije u Libanu počele 2. marta, samo nekoliko dana nakon što su SAD i Izrael započeli napade na Iran.

Libanski zvaničnici nadaju se da će razgovori dovesti do prekida vatre i razoružavanja Hezbolaha, kao i da će sprečiti novu, dugoročnu izraelsku okupaciju južnog Libana.

Obraćajući se novinarima uoči sastanka, Rubio je rekao da je ovaj susret „proces, a ne događaj“.

„Ovo je više od jednog dana. Biće potrebno vreme, ali verujemo da vredi uložiti trud. Ovo je istorijsko okupljanje na kojem želimo da gradimo dalje“, rekao je on.

U saopštenju, libanski predsednik Džozef Aun izrazio je nadu da će razgovori „označiti početak kraja patnje libanskog naroda uopšte, a posebno onih na jugu“.

Hezbolah, dobro naoružana i sofisticirana militantna grupa osnovana 1982. godine, ima ogroman uticaj u pretežno šiitskom jugu Libana, kao i u južnim predgrađima prestonice Bejruta.

Političari povezani sa ovom grupom zauzimaju i dva mesta na nivou ministara u vladi.

Njihov odnos sa centralnom vladom Libana, međutim, postao je sve napetiji otkako je grupa odlučila da se uključi u rat između Izraela i Irana, svog glavnog saveznika.

U svom saopštenju, predsednik Aun je naveo da je „jedino rešenje“ sukoba u tome da se libanske oružane snage „ponovo rasporede do međunarodno priznate granice i tako budu isključivo odgovorne za bezbednost tog područja i sigurnost njegovih stanovnika, bez učešća bilo koje druge strane“.

Kapacitet libanske vlade da se suprotstavi Hezbolahu, međutim, ograničen je.

Uoči razgovora, visoki član ove organizacije rekao je za Asošijeted pres da se neće pridržavati bilo kakvog sporazuma postignutog u Vašingtonu.

„Što se tiče ishoda ovih pregovora između Izraela i izraelskog neprijatelja, nas to uopšte ne zanima niti nas se tiče“, rekao je Vafik Safa, član političkog saveta Hezbolaha.

„Nismo obavezani onim o čemu se oni dogovore“, dodao je.

Grupa je saopštila da je na dan održavanja razgovora izvela najmanje 24 napada na Izrael i izraelske trupe u Libanu, dok su se tokom većeg dela dana oglašavale sirene zbog dronova i raketa u zajednicama širom severnog Izraela.

Izrael navodi da su njegove operacije u Libanu usmerene na razoružavanje i demontiranje ove grupe, sa kojom je ratovao i 2023. i 2024. godine dok je trajao rat u Gazi.

U odvojenim razgovorima između SAD i Irana u Pakistanu, iranski pregovarači insistirali su da Liban bude uključen u svaki prekid vatre – iako su i SAD i Izrael to odbacili.

Zvaničnik američkog Stejt departmenta rekao je za BBC da su razgovori Izraela i Libana planirani još pre mesec dana, pre nego što su potvrđeni pregovori sa Iranom u Islamabadu.

„Kao što je predsednik jasno rekao, ne postoji nikakva veza između pregovora između Sjedinjenih Država i Irana u Islamabadu i razgovora Izraela i Libana“, rekao je zvaničnik. „Iran je uvukao libanski narod u rat i zato ne može da se predstavlja kao njegov zaštitnik.“

Zvaničnik je dodao i da „Iranu više neće biti dozvoljeno da diktira budućnost Libana“.

Pored više od 2.000 poginulih, oko milion ljudi je raseljeno u ovom sukobu otkako su poslednja neprijateljstva počela.

Tramp najavio nove pregovore sa Iranom

Američki predsednik Donald Tramp je u telefonskom razgovoru za „New York Post“ izjavio danas da su mogući novi pregovori Irana i Sjedinjenih Američkih Država. Otkriveni su glavni uslovi Sjedinjenih Država na šta se Tramp nadovezao u razgovoru za poznati list iz Njujorka.

„Trebalo bi da ostanete tamo jer bi nešto moglo da se dogodi u naredna dva dana Mi smo odlučniji da budemo tamo (u Pakistanu). Verovatnije je, a znate li zašto? Zato što njihov general radi sjajan posao“, objasnio je Tramp.