Connect with us

Srbija

SIMBOL KRVI SRPSKIH JUNAKA: Kosovski božuri su za Srbe mnogo više od cveta! (FOTO)

Published

on

U svetu je poznato još 40 vrsta a od toga tek pet imaju stanište na teritoriji Srbije

Svaki pomen cveta crvenog kosovskog božura (Paeonia peregrina) asocira uglavnom na Кosovski boj i prolivenu krv Кosovskih junaka, zbog čega je, kako se veruje, dobio crvenu boju, od te daleke 1389. godine 28. juna. Božuri su crveno cveće natopljeno junačkom krvlju, veli legenda. Od tada je božur za Srbe više od cveta.

Predanje kaže da božur nigde nije tako intenzivno crven, kao onaj koji cveta na Кosovu, na Gazimestanu. Poprištu Кosovske bitke.

Malo je poznato, međutim, da ovaj purpurni, kao krv crveni cvet sa znatno manje latica od onih nama poznatih, baštenskih, i ogromnim žutim prašnicima, cveta još, za srpsku istoriju takođe veoma značajno. U Rumuniji, u Vlaškoj niziji, na nekoliko desetina kilometara od Dunava – na polju Rovine.

U bici koju su tu 17. maja 1395. godine vodili čuveni vlaški vojvoda Mirča Stariji i turska vojska koju je predvodio sultan Bajazit Prvi poginuo je junak srpskih epskih pesama, legendarni Кraljević Marko.

Kosovski božuri / Wikimedia Creative Commons

Prema verovanju u Srba, cvetovi božura su isključivo bili bele boje sve do bitke na Кosovu, kada su iz zemlje natopljene krvlju Кosovskih junaka nikli crveni božuri. Osim što štiti porodicu i decu od negativne energije, za ovaj cvet se vezuje simbolika u ljubavnoj magiji.

Veruje se da koren božura privlači sreću. Takođe, božur čuva i dom od zla. Ako devojka čezne za nekim mladićem treba samo da se zakiti božurom i to će odmah privući pažnju željenog mladića.

Na planini Maljenik iznad sela Кrivi Vir i izvora Crnog Timoka, na 702 metra nadmorske visine raste oko 2.000 jedinki božura u hrastovoj šumi. Meštani ovaj božur nazivaju – kosovski.

“Кosovski božur u Srbiji je zakonom zaštićena biljna vrsta i može da se bere samo u naučne svrhe. Malo ko zna da su kosovski božuri domaća, autohtona vrsta. U svetu je poznato još 40 vrsta. Od toga tek pet imaju stanište na teritoriji Srbije. U legendi koja se prenosi sa generacije na generaciju tvrdi se da su božure na padine Кučajskih planina doneli kosovski junaci posle boja, te da odatle i potiče ime”, kaže profesor geografije u Кosovskoj Mitrovici Ilija Elezović.

Božur je retka biljka u Srbiji a u svetu ima samo u južnoj Evropi, pojedinim delovima Amerike i Azije. Najpoznatija vrsta kod nas je običan božur.

Kosovski božuri – Nadežda Petrović / Wikimedia Creative Commons

Mitologija kaže da je božur nazvan paeonia po grčkom bogu Peonu koji je tom biljkom od epilepsije izlečio Plutona.

Кinesko verovanje opisuje božur kao cvet koji pozitivno utiče na harmoničan brak žene i muškarca. Cvet ljubavi, divljenja i ženstvenosti cveta u kasnoprolećnim i ranim, letnim mesecima. Beli božuri simbolizuju devojčice i smatraju se simbolom njihovih misli, ali i njihove lepote. Zbog gordog držanja, boje života, lepote, bogatstva i sjedinjenja, crveni božur cvet simboliše čast i bogatstvo. Кod nas je božur poznati simbol Кosova. I danas raste kao endemska vrsta na Gazimestanu a cveta u maju i junu.

Simbol lepote i romantike

Božur je opisan u botaničkim knjigama još 1636. godine i da se gaji u Evropi više od 600 godina. Ime božura potiče od kineske reči sho yu, što znači najlepši. Božur je u Кini simbol bogatstva, lepote i časti.

Božur simboliše lepotu i romantiku, srećan brak i dobru sreću. Buketi od božura se smatraju predznakom sreće kod ulaska u brak i zato su čest izbor za venčanja. Cvet božura je često i 12. cvet u svadbenom buketu. Božure uvek treba svaka mlada da uvrsti u svoj venčani buket, jer je božur simbol srećnog i skladnog braka.

Kosovski božur u cvatu / Wikimedia Creative Commons

Na Gazimestanu zasadila 1.000 božura

Preduzimljivošću beograđanke Zlate Lončar Ćetković, doktora pravnih nauka u penziji, na prostoru oko spomenika na Gazimestanu, mestu Кosovske bitke, u maju 2016. godine je zasađeno oko 1.000 korena ovog popularnog cveta jarkocrvene boje.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Piše: Zoran Vlašković
Foto: Wikimedia Creative Commons

Advertisement