Povodom međunarodnog dana Roma u Čikagu je 8.aprila po prvi put na jarbol u centru grada podignuta romske zastave, a događaju su prisustvovali pripadnici romske zajednice, Svetske federacije Roma i grada Čikaga, a čast da podigne zastavu na Dejli plazi pripala je i jednom Romu iz Srbije, umetniku i vlasniku radio stanice “Romski dukat” Aliji Dalipoviću.
Svečanost su uveličali i brojni predstavnici srpske zajednice u Čikagu na čelu sa generalnim konzulom Republike Srbije u Čikagu Damjanom Jovićem.
To je bio i razlog da porazgovaramo sa predstavnikom Svetske Federacije Roma (World Roma Federation) u Ujedinjenim nacijama Denijem Dobobrovim, koji je možda i najzaslužniji za to što su Romi u Čikagu po prvi put proslavili svoj praznik kako dolikuje.
-Ono što se u aprilu desilo u Čikagu je veliko dostignuće za nas Rome u Americi. Pojedine vlade, naročito u Evropi, priznale su nas kao etničku manjinu i sada to isto pokušavamo da izborimo i u Ujedinjenim nacijama. Na šta imamo pravo, jer delimo jedan jezik, jednu kulturu, istoriju…Potičemo iz Indije, gde postoje naši tragovi još pre nekoliko hiljada godina, između ostalog i naša zastava. U decembru prošle godine lobirali smo za rezoluciju u Kongresu, koja bi prepoznala američko-romsko nasleđe. To je bio povod i da kontakriram vladu grada Čikaga, i da zatražim da se obeleži Dan Roma, upravo onako kako smo to na kraju i uradili. Trebalo im je nekoliko nedelja da shvate ko smo i šta želimo, da bi nas onda obavestili da će nas podržati. Sami su kupili zastavu i predložili da je podignemo na državnom posedu, što je nama mnogo značilo. “Konačno se i to desilo”, prokomentarisali smo tada.
PODIZANJE ZASTAVE U ČIKAGU JE VAŽAN ČIN: Deni Dobobrov, predstavnik Svetske romske federacije
Šta planirate dalje da uradite u tom smislu, u borbi za položaj Roma?
-Pre nekoliko dana imali smo razgovpor sa nekoliko kongresmena, namera nam je da u Kongresu oformimo Romski Kokus, koji bi se borio za naša prava. Već imamo dvojicu kongresmena koji su pristali da se budu deo tog Kokusa, što je odlična vest. Imamo status posmatrača u Ujedinjenim nacijama. Trenutno nemamo pravo glasa u Generalnoj skupštini, ali se nadamo da ćemo ga uskoro dobiti. Imali smo nedavno sastanak sa podsekretarom UN za pitanja etničkih grupa i već 19. jula u zgradi UN u Njujorku ću imati prilike da govorim protiv diskriminacije Roma u Evropskoj Uniji, zbog čega sam veoma uzbuđen.
Koliko Romska zajednica u SAD radi na očuvanju vašeg jezika i kulture?
-U planu je osnivanje Romskih kulturnih centara u celoj Americi. Ljudi su se dugo vremena stideli da kažu da su Romi, to sam i ja radio, priznajem. Kad mi neko pitao ko sam, ja sam govorio da sam Srbin. Jer postoji taj tabu i predrasude da su Romi lopovi, prevaranti…Sad je došlo vreme da izađemo iz ilegale, da se ne stidimo više jer nemamo razloga. Da pokažemo sebi i drugima ko smo i kakvo bogatstvo imamo, kakvu tradiciju koliko umetnika, muzičara…Romi su bili jedan Elvis Prisli, Pablo Pikaso, Čarli Čaplin, Rita Hejvort... Procenjuje se da danas u svetu živi oko 35 miliona Roma, a samo u Americi oko 3 miliona.
Koje ste još ciljeve uspeli da ostvarite kao Svetska romska federacija i da li ste uspeli da popravite položaj Roma u svetu?
-Pored statusa u Ujedinjenim nacijama, uspostavili smo odnose sa Stejt departmentom, sa Helsinškom komisijom, koja je u Americi nešto poput OEBS u Evropi, preko kojih pokušavamo da proširimo naš glas. Mi nemamo zemlju, što znači da nemamo ni vladu, pa pokušavamo preko raznih organizacija da skrenemo pažnju na države u kojima su ugrožena naša prava. Najveći problem romske zajednice u Evropi i na Balkanu jeste siromaštvo, što pokušavamo da rešimo pomažući onima kojima je pomoć najpotrebnija.
ODLUČUJUĆA BORBA SE VODI U NJUJORKU: Dobobrov sa legitimacijom Ujedinjenih nacija
Kakva je situacija u Americi?
-U Americi je slična priča. Romi su rasno profilisani, što znači da nas vlast prepoznaje kao potencijalne kriminalce. Imamo probleme čak i kada pokušamo da iznajmimo neki prostor za naše događaje, proslave, krštenja. Sa Srbima nikada nismo imali problema jer smo blisko vezani, ali ako odemo, recimo, na mesta poput Ric Karltona, oni nas odbiju, iako smo spremni da platimo kao i svi drugi. Oni na osnovu jednog pojedinca ili grupe procenjuju ceo jedan narod, i to je nešto sa čim moramo da se borimo.
Koliko su aktivni Romi iz Srbije u okviru Vašeg pokreta? Na podizanju zastave u Čikagu stekao se utisak da su oni činili većinu…
-Da, većina je bila iz Srbije. Mi imamo naše predstavništvo u Čačku a srpska romska dijaspora je veoma aktivna, ljudi poput Alije Dalipovića, Baneta i Saše Đorđevića...Mi se svi odlično razumemo iako govorimo različitim dijalektima romskog jezika.
SARADNJA SA SRBIJOM NA VIŠE NIVOA: Dobobrov sa Alijom Dalipovićem, predstavnikom Roma i Srbije
Svetsko romska federacija ima bliske veze sa srpskom vladom u Beogradu, a čujemo da je u planu i zajednički projekat…?
-Bio sam pre nekoliko meseci na velikom Samitu srpske dijapore u ambasadi Srbije u Vašingtonu, tamo sam se sreo i sa ekselencijom Markom Đurićem i generalnim konzulom u Čikagu Damjanom Jovićem. Razgovarali smo o saradnji i projektima, tu je bio i Obrad Kesić kao predstavnik Republike Srpske. Znamo da Srbija ima mnogo problema na Kosovu, ali kad se tamo situacija smiri dogovor je da krenemo u neke zajedničke projekte. Ja takođe radim za jednu organizaciju koja se zove Svetski fond za planiranje razvoja, sa godišnjim budžetom od 60 milijardi dolara. Investiramo u zemlje koje imaju dijasporu i manjine i trebaju pomoć, a u fokusu su nam Srbija i Moldavija. Ambasador Đurić je obećao da će uskoro ugovoriti sastanak sa Ivicom Dačićem, sa kojim ćemo razgovarati o ulaganju u Srbiju. Ja sam posebno zainteresovan da se to desi jer i dalje imam familiju u Srbiji. Tim novcem da pomognemo da se otvore nova radna mesta, ne samo za Rome, nego i Srbe, njihove komšije. Na Kosovu takođe živi i romska manjina, oni se izjašnjavaju kao srpski državljani i kada se tamo dešavaju problemi, oni spas i utočište traže u Srbiji. Oni su lojalni građani Srbije, žele da služe srpsku vojsku i to su sve stvari koje nas povezuju. Čak i Romi na Kosovu koji nisu srpski državljani žele da idu u Srbiju. Oni nisu dobrodošli na Kosovu, njihovi domovi su uništeni još za vreme rata 1999.godine i za to nisu dobili nikakvu odštetu. Onima koji su otišli su uzeli kuće, zemlju…što je jasno kršenje ljudskih prava.
Otkrijte nam detalje Vaše lične porodične istorije, koja je u velikoj meri vezana za Srbiju…
-Početkom 20.veka, u vreme Oktobarske revolucije, moji preci, moja porodica, je iz Ukrajine, gde je tada živela, preselila za Srbiju. Moj otac je rođen u Nišu, a moja majka u Novom Sadu. U Jugoslaviji su preživeli Drugi svetski rat, holokaust i sve što se dešavalo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, gde je familija moje majke bila proganjana i ubijana, zajedno sa Srbima i Jevrejima. Jedan deo porodice se čak našao u vozu koji je išao za Aušvic. Kada je voz stao na jednom mestu da vojnici jedu i obave nuždu, usred jednog polja, neko je uspeo da polomi bravu na vratima vagona i ljudi su se rastrčali po obližnjim kukuruzima. Kad su Nemci i ustaše zapucali, oni su se bacili na zemlji i dugo ležali, praveći se da su mrtvi. Tako su uspeli da se spasu. Inače, moji roditelji su se venčali posle rata. Godine 1969. putovali su po Evropi, po Italiji, Nemačkoj, tražeći bolji život, i svugde su bili diskriminisani zato što su Romi. Zato početkom 1970-tih emigrirali u Ameriku, jer im je rečeno da ih tamo niko neće maltretirati. Došli su na nekom ruskom brodu prvo u Montreal, Kanadu, a onda prešli u SAD, u Vašington, gde sam i ja rođen. Veći deo porodice je preselio ovde, jedino moja sestra živi u jednom selu pored Vinkovaca, u Hrvatskoj, a imam dalju familiju u Srbiji, u Rumi i Ćupriji, kaže Deni Dobobrov, predstavnik Svetske Romske Federacije u Ujedinjenim nacijama, koji je na kraju razgovora najavio veliki dobrotvorni događaj “Noć sa Romima” koji će se održati 16.septembra u čuvenom klub-restoranu “Gaslight” koji se nalazi u hotelu “Hilton”, inače vlasništvu Srbina Ranka Dabižljevića, o kome je Serbian Times pisao u nekoliko navrata.
Našoj redakciji će biti čast i zadovoljstvo da bude medijski pokrovitelj “Noći sa Romima”…
Razgovarao&Fotografisao: Antonije Kovačević
