Ljubav čini čuda. Takvo jedno čudo dogodilo se kada je Eksekjel Videla iz rodnog Čilea zapucao na daleki put do Srbije, a sve zbog priča svog oca o jednoj dalekoj i prijateljskoj zemlji, u kojoj živi narod koji je Čileance podržavao kada im je bilo najteže, u vreme diktature Augusta Pinočea.
Tako je Eksekjel prvo počeo da uči srpski jezik, zatim srpsku istoriju, a onda je prvi put došao u Srbiju. I tu se zaljubio u sve ono što je video i upoznao, ljude, hranu, prirodu… jednu lepu Šumadinku. Pa je na posletku 2019. odlučio da preseli u Beograd, tu zasnuje život i pronađe posao.
Danas je Eksekjel, narodski rečeno, prava Srbenda. Piše ćirilicom, uživa u bureku, rakiji i trubačima, čita Andrića, Kapora i Đuru Jakšića, a na svom Youtube kanalu “Hola Serbia” objavljuje sjajne video priloge u kojima Srbiju i Srbe predstavlja u sjajnom svetlu. Verovatno bolje nego što i mi ponekad sami sebe vidimo. Nedavno je uspeo da u Beograd dovede ekipu poznate čileanske TV emisije “Uvek postoji jedan Čileanac”, sa kojima je snimio divnu reportažu iz srpske prestonice.
Uostalom, da krenemo redom… Na srpskom, naravno, jer ga Ezikilj govori odlično.
Kada si i kako prvi put došao u Srbiju? Da li si nešto znao o Srbiji pre toga…
-Prvi put u Srbiji je bio 2016. godine, turistički. Od malena mi je tata pričao o Jugoslaviji jer on voli istoriju sveta, kao i ja, pa sam sa 10 godina već znao koje su bratske zemlje i gde se one nalaze na mapi. To je za mene bilo interesantno, toliko da sam, kada sam odrastao, imao cilj da dođem ovde, da vidim šta se dešava, kakvi su ljudi i tradicije na Balkanu, regionu koji nama Latinoamerikancima nije toliko poznat.
Imao sam priliku da posetim Srbiju i neke od prestonica na Balkanu. Bio sam očaran beogradskom atmosferom, ali takođe i toliko tužan jer ova neverovatna zemlja – danas moja nova kuća – još uvek nosi stigme iz prošlosti. Dan danas govorim sebi da je to bila najjača motivacija da se preselim ovde. Da pokažem Srbiju Čileancima i celom hispanskom svetu. Veliki izazov, ali uz zahvalnost srpksom narodu koji je ovog Čileanca sa kraja sveta primio raširenih ruku.
Preselio sam se ovde 2019.godine i već sam bio jezički spreman za Srbiju jer sam godinu i po dana učio srpski sa jednom nastavnicom iz Niša. Nije bilo lako savladati sve padeže i još uvek se trudim, ali to je takođe jedan veliki izazov za mene, kaže Eksekjel Videla na početku razgovora za Serbian Times.
Šta ti se najviše dopalo u Srbiji, na prvi pogled?
-Gostoprimstvo srpskog naroda. Zamislite, došao sam sa kraja sveta i naravno da će prvi kontakt sa jednim novim narodom biti presudan. Vrlo brzo sam probio led sa Srbima i mislim da sam im bio interesantan jer sam došao iz daleke Južne Amerike. Srbi su dobri, vredni i gostoprimljivi ljudi i to stranci vide i zahvalni su. Nije prošlo puno vremena, a već sam počeo da se družim sa vama, naučili ste me ritualu ispijanja kafe, brzo smo planirali gde ćemo za vikend (a ponedeljak je) ili sam jednostavno uživao u najlepšoj atmosferi Balkana. Srbi su takvi, slobodni i veseli, i nadam se da nikad nećete izgubiti tu veselost kao narod.
Jedna stvar koja me razočarava je saznanje o komplikacijama kroz koje mnogi Srbi moraju da prođu da bi stigli do kraja meseca. Prosečna plata Srba primorava ih da čak često imaju i dodatni posao, a kad imaju i porodicu između, sve je teže. Ipak, verujem da su Srbi hrabri i kreativni ljudi i da će uvek pronaći način da ostvari svoje ciljeve.
Živiš u Srbiji već tri godine…Šta radiš, čime se baviš? Sa kim se družiš?
-Trenutno radim u jednoj američkoj firmi u Beogradu, logistika je u pitanju. Zadovoljan sam jer imam i dovoljno slobodnog vremena da nastavim sa mojim drugim najlepšim projektom: Otkrivanjem Srbije i njenih lepota. Sa druge strane, stvorio sam lepa prijateljstva tokom putovanja. Puno ljudi mi je otvorilo vrata svoje kuće da razgovaramo o životu, tradiciji i uvek su ljubazni prema meni i prema našim ljudima kad ih pozdravljaju preko videa koje pravim.
Šta je najluđa stvar koja ti se desila u Srbiji?
-Znam da vi jedete puno mesa. Srbija je kao jedna velika mesara i stvarno ima raznih vrsta mesa. Kad sam stigao ovde da živim, šokirao sam se kad sam video da jedete meso i jogurt za doručak (burek), nisam mogao da verujem. Kod nas je meso samo za ručak. Izgledalo je kao jedna prava bomba kalorijska, ali, sa druge strane, to je samo potvrda da vi počinjete dan jako! Posle 3 godine, otkrio sam svoju ljubav prema bureku i kao svaki Srbin, imam svoje omiljeno mesto gde ga jedem kad sam u gradu.
Koja su najzanimljivija mesta koja si obišao u Srbiji?
-Mogu da kažem da sam bio na raznim lokacijama u Srbiji. Sviđa mi se jug Srbije, recimo: Raška, Novi Pazar, Niš, Leskovac i naravno Kosovo i Metohija. Jedva čekam da idem da vidim vaše manastire na Kosmetu jer sam se oduševio kad sam imao priliku da budem u Prizrenu i posetio Crkvu Svete Ljeviške. Neverovatno koliko istorije može da se nađe u samo jednoj crkvi ili u jednom manastiru i bilo mi je baš tužno kad sam shvatio šta se tačno tu desilo u proslošti. Ubeđen sam da će čileanska vlada uvek biti uz vas i neće priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju. To pokazuje koliko su dobri naši diplomatski odnosi.
Šta su tvoji srpski favoriti kada je u pitanju hrana i piće? I šta je najneobičnija hrana koju si u Srbiji pojeo?
-Nije bilo lako da se naviknem da jedem puno mesa. U Čileu sam jeo 4 puta nedeljno morske proizvode, ali ovde nažalost nemamo puno prilike. Zamenio sam losos pečenjem, a vino rakijom. Ovde u Srbiji sam jeo pečenje i punjene paprike po prvi put, i svidelo mi se. Definitivno samo vi znate to da spremate.
Na YouTube imaš svoj kanal “Hola, Serbia!”. Objasni nam malo šta objavljuješ na njemu?
-Kad sam bio u Čileu, nažalost, nisam mogao da nađem puno informacija o Srbiji na španskom jeziku, jeziku koji priča više od 400 miliona ljudi širom sveta. Bilo mi je interesantno da počnem ovaj projekat sa ciljem da putujem Srbijom, razgovaram sa ljudima i da predstavljam Srbiju u drugom svetlu, što je vrlo daleko od onoga što većina ljudi zna o Srbiji iz prošlosti. Moram da priznam da je ovaj projekat kao jedan pravi drugi posao, a gde sam ja svoj šef i planiram gde da idem i šta da istražujem. Malo po malo “Hola Serbia” je stekla gledanost u nekim lokalnim srpskim medijima i to je samo znak da sam na dobrom putu za samo 3 godine ovde.
Prošle godine si u Beograd doveo ekipu poznate čileanske TV emisije “Uvek ima jedan Čileanac”. Kako je to izgledalo i šta si im rekao o Srbiji?
-Tako je. Prošle godine i mimo svih prognoza, uspeli smo da dovedemo najgledanju čileansku emisiju tokom poslednje 3 godine: “Uvek ima jedan Čileanac” sa kanala 13. Emisija je bila emitovana ove godine i tu sam imao priliku da pokazujem Beograd i njegove lepote mojim ljudima. Kad je ekipa emisije videla da imam svoj Jutjub kanal i Instagram nalog @hola.serbia odmah je odlučila da iskoristimo ovaj format za snimanje epizode i čini mi se da je bilo nešto novo i zanimljivo za naše gledaoce u Čileu.
Hteo sam da vodim ekipu da vide kakava je Srbija danas. Naša tura po Beogradu je bila puna energije. Imali smo priliku da posetimo Kalenić pijacu, gde smo razgovarali sa jednom simpatičnom damom. Pričali smo o malini, voću koje Srbija najviše izvozi. Posetili smo Hram Svetog Save, ispred koga smo našli pravu ekipu trubača. Što se mene tiče važi ono: “Ništa bez trubača”! Ovaj trenutak je bio jedan od najsimpatičnijih u emisiji jer su moji ljudi reagovali baš pozitivno. Čuli su pravi ritam Balkana.
Otišli smo na Kalemegdan da pričamo malo o istoriji regiona: Zašto je teritorija Srbije uvek bila tako željena? Sad Čileanci znaju malo više o istoriji Balkana. Sve se završilo na drugoj strani, u Zemunu, gde smo uživali u divnom pogledu sa zalaskom sunca.
Komentari sledećeg dana posle emisije su bili neverovatni: kako su Srbi simpatični, kako su Srbi ljubazni i gostoprimljivi. Bio sam toliko srećan jer sam relativno uspeo u onome što sam hteo lično da im pokažem. To za mene nema cenu i samo me motiviše da još više istražujem ovu zemlju kako bih je pokazao celom hispanskom svetu. Danas često dobijam poruke od Srba u znak zahvalnosti za ono šta radim. Neki mi kažu: Srpski čileanac ili naš ambasador u Latinskoj Americi, a ja se samo nasmejem. Simpatično je.
Nadam se da to neće biti ni prva ni poslednja poseta naše televizije ovde. Očekujem takođe više interesovanja od drugih televizija u Latinskoj Americi jer i preko njih možemo da širimo lepote ove zemlje. U međuvremenu, nastavljam dalje sa svojim projektima o Srbiji.
Srbija, tačnije bivša Jugoslavija, bila je prva zemlja koja je prekinula diplomatske odnose sa Čileom nakon što je ubijen predsednik Salvador Aljende i na vlast došao diktator Augusto Pinoče. Koliko znaš o istoriji Srbije (ex Jugoslavije)?
-Tako je. Kao i skoro sve zemlje Latinske Amerike patili smo od dramatičnih političkih procesa tokom hladnog rata i polarizacije sveta. Dolaskom Augusta Pinočea na vlast Čile je proživeo veoma mračan period u svojoj istoriji; uglavnom obeležen kršenjem ljudskih prava hiljada i hiljada čileanskih protivnika režima. Mmoja tetka je bila jedna od njih, ona je pobegla u Francusku ubrzo nakon smrti Salvadora Aljendea. Ovde u Beogradu, na Karaburmi, postoji avenija u njegovo ime.
Znam da su se u Srbiji od početka 20. veka odvijali mnogi politički procesi. Veliki sam zaljubljenik u istoriju i uvek želim da saznam sve o ovom regionu koji je i moj današnji dom.
Na primer, nedavno sam otišao da vidim kuću Dragutina Matića, Oko Sokolovo, u selu Kaletinac u podnožju Suve planine. Priča o ovom srpskom veteranu koji je učestvovao u ofanzivama tokom Prvog svetskog rata bila mi je veoma zanimljiva. Veoma sam zainteresovan za političke procese koji su se odvijali ovde devedesetih godina, ali ne mogu da sakrijem žaljenje zbog načina na koji se sve završilo. Pouke za budućnost.
Jel ima nešto u Srbiji što te podseća na Čile?
-Srbija ima jako dobra vina, a poznato je takođe da Čile proizvodi odlična vina, koja se čak i ovde mogu naći u prodavnicama. Takođe mislim da i Srbija i Čile imaju dobre pisce, nobelovce, recimo Pabla Nerudu, Gabriela Mistrala, Ivu Andrića.
Po čemu liče Čileanci i Srbi a po čemu se razlikuju?
-Da znate, Čile je danas jedna od najmoćnih zemalja u Latinskoj Americi što se tiče ekonomije i standarda života i to već godinama donosi ogroman talas migranata kod nas, ljudi iz Argentine, Kolumbije, Perua, Bolivije, Ekvadora i tako dalje. Ja verujem da je taj talas je doneo sa sobom samo prelepe stvari, na primer: solidarnost, druženje i druge perspektive regiona i sveta, jer je 30 godina Čile bio hermetički zatvorena zemlja. Ali danas je Čile jedna multikulturarna zemlja, puna tradicija ljudi iz regiona koji su došli da poboljšaju svoj život kod nas, ali takođe i da nas nauče nekim stvarima. Ta kulturna razmena za mene je neprocenjiva.
Slična situacija je kod vas. Vi ste bili u teškoj političkoj situaciji, pogotovo devedesetih, i to je donelo svoje posledice što se tiče slike Srbije u svetu. Drago mi je da znam da svake godine sve više i više stranaca dođu u Srbiju da je posete i vraćaju se u svoje zemlje da pričaju samo prelepe stvari o zemlji i takođe da je Srbija jedna multikulturalna zemlja. Toliko mala zemlja, ali ima puno nacionalnosti i godinama živite bez problema, svi zajedno.
Što se tiče razlika, mislim da su Srbi veliki nacionalisti što mislim da je povezano sa istorijom i razumljivo je. Tako, uvek, u svakoj prilici možete videti tri prsta.
Posle tri godine, da li se već pomalo osećaš kao Srbin?
-Može se reci da DA, osećam se. Rođen sam kao Čileanac, ali u duši sam Srbin. U životu mi uvek tražimo ono što nemamo i to sam ja našao ovde, u Srbiji. Mislim da sam se, po mentalitetu, stopio sa Srbima. Kad sam u Čileu počeo da učim jezik, već sam bio povezan sa vama.
Koliko ima Čiileanaca u Beogradu, Srbiji? Kako ste organizovani, da li se družite?
Naša zajednica nije velika, računam da nas ima oko 30. Većina je u Beogradu i došli su ovde zbog ljubavi. Teško je da se organizujemo, jer kad želimo da radimo nešto, pozovemo naše sunarodnike, ali ne možemo uvek svi zbog obaveza. Uprkos svemu, svi smo u kontaktu za bilo koju pomoć ili pitanje. Čileanska zajednica u Srbiji je baš mala ali to ne znači da su moji Latinosi daleko od mene. Uvek nađemo neko vreme da se družimo, da idemo na kafu, itd.
Kakvi su tvoji dalji planovi, da li ostaješ u Srbiji?
-Kupio sam avionsku kartu u jednom pravcu, ali nije lako biti daleko od porodice, prijatelja, svoje zemlje… Ali moram da budem jak. I sa radošću mogu da kažem da je to bila jedna od najrizičnijih ali najlepših odluka u mom životu. Nemam planove da se vratim jer bih stvarno voleo bih da nastavim da istražujem ovu kulturu kako bih je pokazao celom hispanskom svetu. Nadam se da će biti još medija iz inostranstva koje ću dovesti ovde da im pokažem lepote naše Srbije, kaže na kraju intervjua Eksekjel Videla, Srpski Čileanac.
Piše: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva
