Sever Srbije – Vojvodina – dom je mnogih šarmantnih i zadivljujućih dvoraca, koji su svedočanstvo bogate istorije naroda koji je živeo na ovoj teritoriji.
Dvorac Bisingen-Nipenburg, koji se nalazi u malom selu Vlajkovac, jedan je od kultnih ostataka vojvođanske austrougarske prošlosti. Pred ovim nekada bajkovitim dvorcem je nažalost neizvesna budućnost.
Da li je kasno za spas ovog veličanstvenog dela arhitekture 19. veka? Poslednji živi član aristokratske porodice Bisingen-Nipenburg još uvek se ima nadu.
Zamak Bisingen-Nipenburg: jedinstveni stil iz 19. veka
Neposredno pored puta koji povezuje Rumuniju i Srbiju, u blizini grada Vršca, nalazi se veličanstveni dvorac iz 19. veka. Uzdižući se iznad ravnice koja ga okružuje, dvorac Bisingen-Nipenburg, iako gubi bitke sa vremenskim neprilika, i dalje stoji prkosan. Njegova fasada otpada i otkriva cigle; krov je delimično urušen, a park oko njega je zarastao. Međutim, nije uvek bilo tako.
Kada je izgrađen, ovaj dvorac je bio prava ikona klasične arhitekture kasnog 19. veka. Izgrađen 1859. godine po nalogu uticajnog austrougarskog plemića, grofa Močonji Đerđa, dvorac je bio jedan od najvažnijih porodičnih poseda u ovom delu Vojvodine.
Otprilike 30 godina nakon što je izgrađen, zamak je promenio vlasnika. Godine 1888, grofova ćerka, Georgina Močonji, udala se za člana ugledne i veoma stare aristokratske porodice, grofa Rudolfa Gabora Bisingen – Nipenburga. Koreni njegove porodice su iz srednjevekovnog regiona Virtemberg u Nemačkoj, a bili su uticajni širom centralne i jugoistočne Evrope. Ovim brakom, dvorac sa imanjem u Vlajkovacu prešao je u njihove ruke, prenosi Ancient Origins.
Bogatstvo jedinstvenih ukrasnih detalja
Dvospratni dvorac ima osnovu izduženog pravougaonika, a posebna pažnja je posvećena simetričnom rasporedu prostorija. Stilski, to je jedan od najboljih primera klasične arhitekture koja je bila rasprostranjena u 19. veku – a u spoljnoj dekoraciji još uvek se uočavaju detalji specifični za ovaj stil.
Zamak Bisingen-Nipenburg karakteriše bogatstvo ukrasa, od kojih su neki bili prilično jedinstveni i avangardni za to vreme. Široka upotreba ukrasa od kovanog gvožđa, bogato ukrašeni stubovi, balkoni i portici i dalje stoje kao svedoci raskoši.
Bogatu fasadu zamka Bisingen-Nipenburg karakteriše simetrija u svakom pogledu. Sa strane ulice tu je istaknut visoki portik – glavni ulaz u dvorac, a sa strane parka se nalazi rizalitu obliku kule.
Centralni rizalit, istureni deo u visini cele građevine i jedan od najčešćih elemenata fasada građenih tokom baroka u Francuskoj. Dva manja bočna proširenja nalaze se i na levom i desnom krilu, a sa rizalitom su povezani balkonima sa ogradama od kovanog gvožđa.
Fasada je ukrašena šarmantnim skulpturama i cvetnim motivima koji se i dalje odupiru nemilosrdnom točku vremena.
Dvorac je u to vreme bio poznat po svojoj ogromnoj i dragocenoj biblioteci koja je imala više od 20.000 naslova retkih knjiga, kao i po mnogim vrednim porcelanskim predmetima i drugim umetninama.
Priče o prokletstvu i duhovima
Kao i svaki napušteni dvorac, i ovaj je praćen misterijama. Njegova napuštenost raspiruje maštu, pa lokalne porodice – koje žive u susednim zgradama koje takođe datiraju iz kasnog 19. veka – nevoljno govore o trenucima kojima su navodno bili svedoci u noćnim satima.
Stariji čovek, čuvar dvorca nekada prespava u poslednjoj sobi u prizemlju – ali san mu često izmiče. Sa blagom uznemirenošću on priča posetiocima o tome kako čuje slabašan šapat koji odjekuje dugim hodnicima, o vrata koja su iznenada zalupila iako nije bilo promaje, škripe podne daske i brze i iznenadne korake koji povremeno odjeknu.
Poslednja dama zamka Bisingen-Nipenburg
Mnoge priče povezane su sa poslednjom osobom koja je živela u zamku pre Velikog rata u Evropi, ranih 1900-ih. Jedna od ćerki porodice Bisingen-Nipenburg živela je sama u prostranoj zgradi. Priča se da je vodila usamljenički i ekscentričan život. Meštani često pominju njenu priču.
Kao mlada žena izgubila je muža i nikada nije uspela da ga preboli. Legenda kaže da je – savladana tugom – jedno veče sedela na balkonu koji gleda na raskošan park i ošišala svoju dugu kosu makazama.
Jedinstveni park
Zamak je nekada gledao na prostrani park. Plemići porodica Močonji i Bisingen-Nipenburg uložili su velike napore da park dvorca učine jednom od retkih oaza flore i faune u regionu. Oblikovali su ga po uzoru na klasične francuske parkove i zasadili nekoliko retkih i ugroženih vrsta biljaka koje i danas tu postoje.
Između posebno dizajniranih jezerca u parku se uzdižu retke vrste hrasta, bukve i breze. Neke od ovih vrsta inače rastu samo u Severnoj Americi što ovaj usamljeni i zarasli park čini zaista jedinstvenom lokacijom u severnom regionu Srbije.
Porodica Bisingen-Nipenburg pokušala je da spase zamak
Zamak je bio u vlasništvu članova plemićke porodice Bisingen-Nipenburg do početka 20. veka. 1919. godine, zbog novih agrarnih reformi i zakona, grofovi Bisingen-Nipenburg su zauvek izgubili polovinu svih svojih imanja. Izbijanjem Drugog svetskog rata zamak su potpuno napustili.
Svet je posle rata dobio novo lice, a aristokratija u Evropi postala je prošlost. Novim zakonom o nacionalizaciji pod komunističkim režimom plemićkoj porodicije oduzet zamak.
Prvo je bio sirotište za ratnu siročad, a 1970-ih je podeljen na nekoliko stanova za meštane. Od tada je njegova sudbina bila neizvesna. Do danas nisu obavljeni nikakvi konzervatorski radovi da se ova čudesna građevina vrati u prvobitno stanje.
Zamak je ponovo došao u žižu javnosti kada je Franc Ksaver, poslednji muški član loze Bisingen-Nipenburg, pokušao da povrati vlasništvo nad imanjem.
Grof Franc Ksaver, stanovnik Frankfurta u Nemačkoj, uputio je 2006. formalni zahtev, potkrepljenim novim zakonima Srbije. Međutim, shvatio je da će troškovi pokušaja očuvanja i rekonstrukcije zamka biti ogromni i skoro nemogući. Tada je izrazio zabrinutost i naveo da je “važnije da se zgrada spase, nego da bude vraćena porodici”.
Potom je dao saglasnost lokalnoj upravi grada Vršca, koja je potpisala ugovor o zakupu na 40 godina sa jednom uglednom italijanskom kompanijom. Kompanija je napravila planove za rekonstrukciju sa idejom da dvorac pretvori u luksuzni hotel, međutim, iznenada su odustali od investicije.
Dvorac Bisingen-Nipenburg danas spava u svom zaraslom parku i čeka. Otvoren je i potpuno napušten, tako da ko ima želju, može i da ga obiđe i oslušne njegove priče.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: National Geographic Srbija
Foto: Wikimedia Creative Commons
