Chicago
66°
Rain Shower
6:41 am6:43 pm CDT
Feels like: 66°F
Wind: 9mph SE
Humidity: 82%
Pressure: 30.08"Hg
UV index: 0
TueWedThu
70/61°F
66/61°F
66/59°F

Published 4 months ago

By Serbian Times

ZAŠTO NIKADA NIJE VIDEO ĆERKU? : Tajne iz života Mileve i Alberta Ajnštajna! (FOTO)

Dr Velimir Abramović podseća na malo poznate detalje iz života Mileve Marić Ajnštajn i na tri decenije pravnih sporova i cenzure koji su sprečavali da javnost dobije uvid u istinu o zajedničkom životu i naučnom radu Alberta i Mileve.

Zašto Mileva Marić Ajnštajn do kraja života nije progovorila o svom ogromnom doprinosu i zajedničkom naučnom radu sa Albertom? Kakav je bio njen život posle razvoda? O ovome i drugim malo poznatim detaljima iz njenog života, pripoveda nam Dr Velimir Abramović, koji je pokušao da „zaviri“ u unutrašnji svet ove nadarene heroine.

Život ove talentovane žene i dalje je obavijen velom tajne. Stoga smo našeg sagovornika pitali: Koja je najveća tajna o Milevi Marić Ajnštajn?

“Dve su velike tajne o Milevi. Prva – praktično, ona je uradila Specijalnu teoriju relativnosti; druga – Albert i ona su imali vanbračnu kćerku Lizerl. Ipak, mislim da je najveća tajna njen doprinos Albertovom radu, o čemu Mileva nikada ništa javno nije rekla.

No, tu su brojni savremenici koji svedoče o njenom doprinosu nauci, između ostalih Avram Fedorovič Jofe, ruski fizičar i član Akademije nauka SSSR-a. On je u oktobru 1955. posle Albertove smrti, objavio članak posvećen uspomeni na Alberta u vodećem ruskom fizičkom žurnalu. On je tu napisao da su 1905. u ‘Analima fizike’ objavljena Albertova tri članka koja su utemeljila tri osnovna principa na kojima se fizika 20. veka razvijala. Te 1905. Jofe je radio kao asistent kod Rengena koji je tada bio u uređivačkom odboru ‘Anala fizike’, pa je čitao radove pre objavljivanja. Jofe piše da je tada video sva tri epohalna rada čiji je autor bio izvesni ‘Ajnštajn-Marić’, do tada nepoznati službenik u Zavodu za patente u Bernu.”

*Kakav je bio njihov odnos? Kakav je Albert bio prema Milevi kao zaljubljeni mladić, a kakav kasnije kao suprug?

“On je bio od nje psihološki zavistan jer Albert zapravo nije naučni um. On je jedna umetnička priroda i to se vidi po načinu na koji on piše i govori. To je sve vrlo lepo, sa puno emocija napisano i rečeno, ali jedva da ima trunke racionalnosti u nekim njegovim izjavama. Iz njihovih pisama vidi se da je između njih bila velika ljubav. Oni su se duhovno srodili. Što se kaže „brakovi se na nebu sklapaju“. Onda je ta duhovnost prešla u emociju i u praktički zajednički život. Njihov razlaz nije bio ni emotivni, ni duhovni, već moralni. Kada je on otpočeo ljubavnu vezu sa Elzom i kada mu je slava udarila u glavu, Albert je prema Milevi postao vrlo grub. Naređivao bi joj da ga ne uznemirava, da mu tačno u određeno vreme donese čaj, kafu, jelo… Praktično, počeo je da se ponaša prema njoj kao prema služavci.

Ali Mileva nije pristala na to. Već sledećeg dana, pošto je Austrougarska monarhija objavila rat Kraljevini Srbiji, Mileva je sa decom i u pratnji dobrog (zajedničkog) prijatelja koji je došao po njih, otputovala u Cirih. Mileva je bila neobična i hrabra žena, a Albert emotivno nezreo.”

*Stiče se utisak da je Ajnštajn bio težak i kapriciozan čovek. Još dok su bili u braku imao je aferu sa drugom ženom. Posle njihovog razvoda, javnosti nije poznato da je Mileva imala druge ljubavne veze…

“Oni su bili ‘Jedan Kamen’ kako je Mileva o njima često govorila. ‘Jedan Kamen’ (Ein Stein) je prevod njihovog prezimena sa nemačkog na srpski. Venčali su se 6. januara 1903. Čak i posle njihovog razlaza i zvaničnog razvoda (1919), nije poznato da je Mileva imala nekog muškarca pored sebe.

Uostalom, kad je Mileva umrla 1948. Albertovi zastupnici su ubrzo došli u Švajcarsku, pretresli celu kuću i ko zna šta sve sklonili i uništili. Zanimljivo je da je u Cirih, pre njih, doputovala prva supruga njihovog sina Hansa kako bi pomogla da se spremi Milevin stan. Dok je sređivala stvari, ona je pronašla i kutiju sa porodičnom prepiskom koju je Mileva sačuvala, gde su se nalazila i ljubavna pisma sa Albertom. Ona je tu kutiju ponela sa sobom u Ameriku, a Hans ju je čuvao neotvorenu sve do očeve smrti. Ali kada je Hans pokušao da objavi ovu prepisku, Albertovi ‘čuvari zaostavštine’ su izdejstvovali sudsku zabranu publikovanja. Ovo je samo jedan od mnogih primera nastojanja ‘čuvara Albertove reputacije’ da zataškaju istinu. Cenzura je bila stravična! Bilo je potrebno više od tri decenije pravnih sporova da bi se javnosti dozvolio uvid u istinu o njihovom zajedničkom životu i naučnom radu.”

Da li je Albert ikada video ćerku Lizerl?

“Nije. Mileva je sama došla u Srbiju kod svojih roditelja kako bi se porodila. Ali postoji sačuvana prepiska između nje i Alberta baš iz tog perioda. Albert joj je pisao iz Ciriha: „Naprosto ne mogu dočekati trenutak da te zagrlim i potom da živim sa Tobom… A onda ćemo orno zajedno raditi i imati novca kao pleve!“

Ne treba smetnuti sa uma da se na postojanje vanbračnog deteta u Švajcarskoj toga doba nije gledalo sa naklonošću. Takva ljaga mogla je da naruši Albertove izglede za napredak. Njihovo dete – bila je cena koju su morali da plate za brak koji su planirali i njegov prvi stalni posao u Bernu na koji je dugo čekao.”

*Zašto naša država još uvek nije stupila u kontakt sa Milevinim potomcima? Zašto se porodična kuća Marića u Novom Sadu ne pretvori u Muzej? Mogla bi da se uvede i biciklistička tura na relaciji Kać – Titel, kuda su se zajedno vozili Mileva i Albert.

“Tu inicijativu ipak treba da pokrene neki naučni autoritet, da čitavu stvar pozicionira i da postavi na pravo mesto na lestvici naučnih vrednosti i istorije nauke. Time bi, logično trebalo da se pozabavi naša Akademija nauka. Vidite, to je i politički zanemareno jer bi država morala jasno da kaže koje su naučne i moralne vrline Mileve Marić. Te 1896. kada je Mileva upisala Politehniku, ona se našla među 20 žena koje su studirale prirodne nauke i matematiku na svim nemačkim i švajcarskim univerzitetima. Samo po sebi ovo je bio ogroman uspeh, kada znamo kakav je bio polažaj žena krajem 19. veka. Inače, Švajcarska je bila jedna od poslednjih evropskih zemalja koja je ženama dala pravo glasa, tek 1971.

Važno je da se zna: kada su konačno podeljena svedočanstva o položenim ispitima u toku studija na Politehnici, Albertov prosek ocena bio je 4,6 – a Milevin 4,7. Ali nažalost ona nije položila diplomski, iako je predhodno dala sve ispite. Da ništa drugo nije uradila, ovo je već bio podvig!

Biciklistička tura na relaciji Kać – Titel je odlična ideja kako sa turističkog aspekta za Srbiju, tako i sa istorijskog jer bi povezala Titel gde se Mileva rodila i Kać gde je njen otac imao veliko imanje.”

*Od čega se Mileva izdržavala posle razvoda? Zašto joj je Albert uopšte „dao“ novac od Nobelove nagrade?

“Ona je držala časove matematike i klavira. Izdavala je stanove. Od novca koji joj je Albert „poklonio“ od Nobelove nagrade kupila je i tri kuće u Cirihu koje je rentirala. Povremeno je primala prihode od rente kuće u Novom Sadu, kao i novac sa svog računa u ‘Srpskoj banci u Zagrebu’ koji su joj slali kumovi Gajin.

Ceo iznos novca koji je dobio od Nobelove nagrade, Albert je „dao“ Milevi, nekoliko godina nakon njihovog razvoda, a taj uslov se nalazio u ‘Presudi o razvodu’ u kojoj je Mileva bila Tužilja, protiv profesora Alberta. Troškove suđenja snosio je Tuženi-Albert. Ova Presuda je zanimljiva jer je sud u tački 2. zabeležio iskaz Tuženog ‘da već četiri i po godine održava intimne odnose sa svojom rođakom iz Berlina’. Sud je proglasio ‘Tužiljin zahtev za razvod braka na osnovu preljube verodostojnim, bez potrebe daljih dokaza’.

Presuda se nalazi u Cirihu, datirana je 14. februara 1919. i danas je dostupna istraživačima.

U Presudi o razvodu takođe piše: ‘Profesor Ajnštajn u slučaju razvoda i u slučaju da dobije Nobelovu nagradu, glavnica iznosa od nagrade, postaje vlasništvo g-đe Mileve Ajnštajn, i deponovaće tu glavnicu u švajcarsku banku’. Tako je Milevi pripalo nešto više od 170.000 švajcarskih franaka kao priznanje za njen naučni rad, i to 1922.

Ovo jasno govori da je Mileva bila svesna udela koji je imala u Albertovim ostvarenjima, pa je kasnije, kada se njihova idilična saradnja okončala, to svoje pravo ostvarila u Nagodbi o razvodu.”

*Zašto je on postao tako hladan i čak možemo reći zao prema Milevi?

“On je bio čovek na ego tripu. Obožavao je sebe i svoj rad. Nije mu bilo teško ni da ostavi porodicu, uz neko trivijalno objašnjenje. Smatrao je sebe za polu Boga. Jednom prilikom je izjavio da „želi da sazna planove Boga!“. To je jedan ironični teizam.

Ni njegova druga supruga, u braku sa njim, nije se provela bolje od Mileve.

Ali za razliku od Mileve, Elza je žmirila na njegove brojne afere. Njihov zajednički život bio je obeležen Albertovim neverstvima i ‘ašikovanjima’ koja su ušla u ‘porodična predanja’. Albert je govorio da Elza ume da mu ponekad ide na živce i da ‘nije neka intelektualka’.”

Da li je Mileva imala bogat društveni život i nakon razvoda?

“Nakon razvoda, Mileva je bila često domaćin muzičkih i književnih večeri, a poslednjih desetak godina svog života provela je uz ogromnu korespodenciju sa sinom Hansom koji je sa porodicom živeo u Americi, sa bivšim mužem Albertom, sa Helenom Savić iz Beograda, kao i sa kumovima Gajin. Mileva je pratila štampu, slušala radio i bila odlično obaveštena o svetskim i evropskim zbivanjima i prilikama u Srbiji. Od kumova je tražila da joj šalju novine iz otadžbine. Uoči Drugog svetskog rata videla je i našeg konzula u Cirihu na proslavi u Jugoslovenskom društvu na kojoj je bila. Njena poslednja poseta Srbiji bila je maja 1938.”

*Kakva je Mileva bila privatno? Da li je bila druželjubiva? Sa kim se družila za vreme studija i kasnije tokom života u Švajcarskoj?

“Po svim pitanjima, Mileva je bila odlučna. Ljude je dobro procenjivala (pa čak i Alberta) i bila dosledna u onome što voli ili ne voli. Imala je čvrst stav i radoznao duh. Imala je nekoliko prijateljica iz mladosti iz studentskih dana. Bila su to prijateljstva za ceo život. Helena Kaufler (udato Savić), Ružica Dražić i Milana Bota (udato Stefanović). Mileva je svirala tamburicu i klavir, Helena je svirala klavir, dok je violina bila Albertov instrument. Ona se družila sa Albertovim društvom dok su zajedno radili. Posle razvoda Albertovi prijatelji ostali su i Milevini prisni prijatelji i njeni doživotni zaštitnici. Provodila je vreme sa komšijama u Švajcarskoj. Postoje sačuvana njihova svedočenja o Milevi iz perioda pre njene smrti.”

*Kako biste Vi opisali Milevu Marić Ajnštajn?

“Kao patrijarhalnu ženu koja je, u psihološkom smislu, upravo iz te patrijarhalnosti, stavila muža ispred sebe i posvetila se „ishrani“ njegovog intelekta i njegovih ambicija.”

*Šta je Albert, u naučnom smislu, napravio značajno posle razvoda od Mileve?

“Apsolutno ništa značajno. U Sjedinjenim Američkim Državama – bukvalno ništa. Živeo je od stare slave, držao predavanja na univerzitetima. Bio je vrlo inspirativan za studente, voleli su ga, umeo je da fantazira na bazi fizike i matematike i da ih natera na razmišljanje. Bio je odličan profesor. Ali, nažalost nije bio dobar otac, a ni muž. Ni Milevi, ni Elzi.”

Čime su se bavili Albertovi roditelji?

“Albertov otac je nekoliko puta bankrotirao. Između ostalog, osnovao je kompaniju za proizvodnju električne energije baziranu na jednosmernoj struji. Kad je pobedio Teslin sistem na Nijagari, on je još jednom bankrotirao. Albertova majka (Jevrejka) bila je očajna što on nije oženio Jevrejku, nego Srpkinju. Onda je on to ispravio oženivši svoju rođaku Elzu. Ona je bila njegova rođaka sa majčine strane (prvo koleno), ali i njegova rođaka u drugom kolenu sa očeve strane. Albert je usvojio Elzine ćerke iz prvog braka. Testamentom je usvojenim ćerkama ostavio više novca nego rođenim sinovima i tako ih još jednom izneverio.”

*Da li je Albert u svojoj familiji imao još nekog genijalca, kao recimo, Mileva brata Miloša Marića.

“Bogami, nije se niko posebno istakao. U porodici Marić osim Mileve bio je još jedan genijalac – njen mlađi brat Miloš. On je bio cenjeni histolog, univerzitetski profesor u sovjetskoj Rusiji. Objavio je brojne naučne članke i monografije, a mnogi poznati histolozi i danas kažu da njegovi radovi imaju istorijski značaj. Miloš je postavio temelje u medicini koju nazivaju kloniranje. Postoje podaci i da je bio u timu koji je učestvovao u pripremi balsamovanja tela Vladimira Iljiča Lenjina. Kod Ajnštajnovih takvih genijalaca nije bilo. Albert je bio izuzetak, nešto kao anomalija.”

KRAJ MILEVINE NAUČNE KARIJERE

Nakom prestanka zajedničkog života Alberta i Mileve 1914. ona se posvetila svojim sinovima, brinula za egzistenciju i više se nije aktivno bavila fizikom. Zanimljivo je da tada posustaje i Albertova stvaralačka snaga. On se sve više bavio popularizacijom fizike i cionističkim pokretom, uživajući u slavi koju je stekao u mladalačkim danima sarađujući sa Milevom.

O SAGOVORNIKU

Velimir Abramović rođen 1952. u Beogradu, srpski je filozof, univerzitetski profesor i istraživač lika i dela Nikole Tesle. Diplomirao fakultet Dramskih Umetnosti u Beogradu 1975; doktorirao na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Skoplju 1985.

Dugo vremena je bio profesor na našim univerzitetima, ali se pre nekog vremena povukao iz profesorskog poziva i u potpunosti posvetio proučavanju vremena i Teslinih pronalazaka. Napisao je Monografiju o Nikoli Tesli “Svetlo koje se nikad ne gasi”, u izdanju Pravoslavna reč, Novi Sad.

PROČITAJTE VIŠE:

ČIKAGO SINOĆ ISPRATIO SELMU NA VOZ: Željko Bebek održao čas iz rokenrola i bacio Bregoviću rukavicu u lice! (VIDEO)

DANICA CRNOGORČEVIĆ OTKRIVA ZA SERBIAN TIMES: Trudna sam, čekamo četvrto dete!

“SRBIJA JE BOLJA ZA ŽIVOT OD AMERIKE!” Branka i Milan su rođeni u Čikagu ali su nedavno ostavili sve i došli da žive u Beograd! (VIDEO)

Izvor: Stil Kurir
Foto: Wikimedia Creative Commons

YOU MAY LIKE