Connect with us

aktuelno

NAJHUMANIJI POKRET INOVATORA: 36 sati bez prestanka izrađuju prototipe za lakši život osoba sa invaliditetom (VIDEO)

Published

on

Zbog ovih humanih ljudi Boris će moći samostalno da ide u kupovinu, Ines će sada lakše hodati, Đorđe će samostalno prati zube, a Branko će bez problema sesti za volan

Projekat „TOM: Beograd Mejkaton“ prethodna tri dana u Naučno-tehnološkom centru u Beogradu okupio je programere, inženjere, terapeute, dizajnere, osobe sa invaliditetom ili one koji su upoznati sa njihovim poteškoćama, a sve kako bi zajednički radili na spravama i uređajima koji će im olakšati život.

Zbog ovih humanih ljudi Boris će moći samostalno da ide u kupovinu, Ines će sada lakše hodati, Đorđe će samostalno prati zube, a Branko će bez problema sesti za volan. 

SA KAKVIM SU SE IZAZOVIMA SUSRELI?

Kao prvi „izazov“ predstavljena su specijalna kolica sa graničnikom namenjena deci koja pate od spinalne mišićne atrofije. Jasmina Milovanović, diplomirani terapeut i učesnik radionice objasnila je da usled ove bolesti deci slabe mišici vrata, te da oni imaju problem sa kontrolom glave  i smanjenom sposobnošću pokreta.

SOFTVERSKA REŠENJA I INOVACIJE: Cilj je olakšati život osobama sa invaliditetom

„Deca sa ovom bolešću mogu saviti glavu do određenog ugla nakon kog im glava dospe u takav položaj da oni ne mogu samostalno da je vrate unazad. Zato ovaj jastučić služi kao graničnik koji sprečava pad glave, a sa druge strane omogućava deci da se igraju ili uče“, dodala je Milovanović.

“Mejkeri” su se potrudili da u susret izađu i osobama sa cerebralnom paralizom, koje imaju probleme pri kretanju i držanju tela.  Dečak Kosta dobio je stolicu iz koje neće kliziti i koja će mu omogućiti ravno držanje pošto usled bolesti ima tendenciju da se krivi na levo.

Za devojčice Anju i Sofiju rešenja će morati da se dorade. Anji je potrebna odgovarajuća stolica za kupanje koja treba da bude funkcionalna ali i prenosiva, dok Sofija čeka na svoju ortozu koja će joj omogućiti hod. Učesnici projekta poručili su da će usavršiti prototipe i rešiti probleme devojčica.

Osobe koje boluju od ove bolesti nekada ne mogu samostalno da peru zube ili se brijaju, tako da je tokom radionice za Đorđa izrađen prototip koji mu to omogućava. „Mejkeri“ su i pokušali da prave zamenu za neka već postojeća sredstva zato što OSI ne mogu da ih priušte ili ona nisu dovoljno funkcionalna.

Ines Vićić boluje od celebralne paralize usled koje joj se stopalo krivi na levu stranu što joj otežava hod. Koristila je protezu koju je dobila preko socijalnog osiguranja, ali kaže da ona zbog svoje čvrstine nije podobna za silazak niz stepenice ili hodanje po nekoj kosoj površini.

„Ortoza koju su mi ovde napravili zbog svoje fleksibilnosti daje mi mnogo više slobode pri hodu“, objasnila je  Ines.

U radionici Naučno-tehnološkog centra predstavljena su i softverska rešenja poput uređaja koji slepim i slabovidim osobama omogućava da pronađu određen predmet tako što oni zadaju komandu glasom, a lokator na predmetu „pišti“ dok ga osoba ne pronađe. Takođe, izrađen je i uređaj kojim se skenira bar kod nekog proizvoda, a on pretragom baze tih kodova registruje o kom je proizvodu reč.

MEJKERI NA ZADATKU: Neka rešenja moraju da se dorade

Branko Jokić, predsednik udruženja OSI „Feniks“, a ujedno i učesnik projekta, ukazao je na probleme sa kojima se susreću OSI pri kupovini automobila, korišćenja gradskog prevoza ili kretanju gradom.

Njemu su „mejkeri“ napravili okvir koji se ugrađuje na krov automobila i uz pomoć sajle mu omogućava da se iz kolica premesti za volan. Kako kaže, u Srbiji se ne može kupiti automobil prilagođen OSI, već sve mora naknadno da se ugrađuje i dodatno plaća.

Na vozilo se moraju dodatno ugraditi ručne komande i sistem koji pomaže da se uđe u auto, a u servisima košta od trista do hiljadu evra što je za veliku većinu OSI nedostupno. Takođe, deset kombi vozila koja poseduje GSP nama su na raspolaganju samo u slučaju „hitnosti“- odnosno za posao, školu ili pregled što znači da mi nemamo nikakav društveni život, što je vid diskriminacije. Jedini prevoznik namenjen nama je CarGo, koji je sa svojih pet kombija funkcionalniji od gradskog prevoza“, dodao je Jokić.

Članovi ovog udruženja 21. oktobra ove godine protestvovali su ispred Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja tražeći bolje uslove za život OSI, što kako kaže Jokić, nije imalo nikakvog efekta.

Izgleda da sluha za njih imaju samo „obični“ ljudi…

TOM: Tikkun Olam Makers je globalni pokret inovatora koji su posvećeni kreiranju pristupačnih rešenja za svakodnevne probleme osoba sa invaliditetom.

TEKST: Danas/Serbian Times FOTO: TOM Beograd Mejkaton

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement