Connect with us

Amerika

GLASANJE POŠTOM IZAZVALO HAOS: U Americi sve više nevažećih glasova, najveći broj u istoriji!

Published

on

Tokom svih izbora u SAD, stotine hiljada glasačkih listića pristiglih poštom se proglasi nevažećim iz različitih razloga – od kašnjenja do neispravnih potpisa birača na koverti.

Budući da je ove godine rekordan broj birača u Americi glasao poštom, veći je i broj odbačenih glasačkih listića, što dovodi u pitanje biračko pravo, ali i ishod izbora u ključnim, neopredeljenim državama.

Recimo, Džordžija i Florida su dve države u kojima su predsednik Donald Tramp i njegov demokratski rival Džo Bajden skoro izjednačeni.

Ove dve države ne objavljuju podatke o nevažećim glasačkim listićima do dana izbora. Dvojica akademika – profesor na koledžu Darmut Majkl Heron i profesor Univerziteta Floride Danijel Smit – analizirali su dosadašnje podatke o broju odbačenih glasačkih listića i kako to utiče na ishod izbora.

Na Floridi je do sada poštom glasalo 3,8 miliona ljudi, a očekuje se da 15 hiljada glasova bude odbačeno, što je oko 0,4 odsto prema računici Herona i Smita.

U Severnoj Karolini je procenat nevažećih listića još veći, oko 1,3 odsto ili oko 10 hiljada glasova.

Glasovi manjina

Na nedavnim izborima se ispostavilo da glasovi pripadnika manjina češće bivaju proglašeni nevažećim od glasova belaca. Recimo, u Severnoj Karolini glasovi crnaca su tri puta češće odbacivani. I to je faktor koji demokrate mogu da iskoriste ukoliko budu želele da ospore rezultat izbora.

U nekim državama, međutim, iako neispravni, glasovi nisu odmah proglašeni nevažećim, već se biračima daje prilika da ih “isprave”.

U Severnoj Karolini su izborne komisije već počele da kontaktiraju glasače čiji su listići neispravni, kaže Patrik Genon iz državne izborne komisije.

“Birači imaju rok da poprave svoje listiće do dana izbora”, kaže Genon.

Na prvi pogled, 10 hiljada glasova ne deluje kao veliki broj, ali u državama poput Floride ili Džordžije i to može da odluči ishod izbora.

Predsedničke izbore 2000. na kojima su se trkali demokrata Al Gor i republikanac Džordž Buš mlađi, odlučilo je 537 glasova sa Floride, dok je na kongresnim izborima 2018. na Floridi republikanac Rik Skot dobio mesto u Senatu sa svega 10.033 glasova više.

Kako bude pristizalo sve više glasova poštom, očekuje se da raste i broj nevažećih listića.

“Takav scenario u kojem je broj nevažećih listića veći od margine greške je noćna mora”, kaže profesor Heron.

Nedelju dana pred dan izbora, republikanski predsednik Donald Tramp i njegov demokratski izazivač, bivši potpredsednik…

Posted by Serbian Times on Wednesday, October 28, 2020

Bitka pred sudovima

Demokrate i republikanci se spore oko toga koliko dugo može da se čeka na glasove poštom kako bi bili uračunati u krajnji ishod izbora.

Republikanci žele da se ti rokovi skrate i to traže od sudova u različitim državama.

Konzervativni Vrhovni sud je nedavno presudio protiv pokušaja da se promene izborne procedure, uključujući i rokove za brojanje glasova, uz obrazloženje da izborna pravila ne treba menjati kada su izbori blizu. Nedavno je doneta odluka da u Pensilvaniji glasovi pristigli poštom mogu da se broje i do tri dana posle izbora – što su republikanci hteli da ospore.

S druge strane, isti sud je odlučio da u Viskonsinu ne mogu da se broje glasovi poštom šest dana posle izbora, već samo oni koji pristignu do 3. novembra.

Donald Tramp i Džo Bajden / Printscreen YouTube

Hans fon Spakovski iz konzervativne fonacije Heritidž kaže da očekuje da će glasovi poštom biti predmet pravnih procesa posle izbora.

“Mislim da ćemo imati duže brojanje glasova ako veliki broj listića pristigne poštom, a takođe očekujem sudske procese oko listića koji ne ispunjavaju kriterijume u određenim državama”.

Kroz istoriju se pokazalo da manje od 1 odsto glasova pristiglih poštom biva proglašeno nevažećim, ali zbog rekordnog glasanja poštom ove godine, taj broj može da bude čak milion, pokazuje istraživanje USA Today, PBS-a i novinarskog odseka Univerziteta Kolumbija.

Tokom primarnih izbora, čak 550 glasova poštom u 30 država je proglašeno nevažećim, što je mnogo više nego 2016. ukupno, pokazalo je istraživanje NPR-a.

Temi Patrik iz organizacije Fond za demokratiju kaže da se to dešavalo jer su države bile nepripremljene za toliki broj glasova pristiglih poštom, ali da su u međuvremenu ispravile procedure kako bi što manje glasova bilo proglašeno nevažećim.

U 19 država, birači mogu da provere status svojih listića onlajn.

Pitanje je, međutim, šta će se dešavati sa onim listićima koji pristignu posle dana izbora.

U 32 države, među kojima je i Florida, glasovi pristigli posle 3. novembra neće biti prihvaćeni, dok će u Severnoj Karolini biti prihvaćeni oni koji pristignu do 6 dana posle izbora, ako su poslati pre 3. novembra. Republikanci su od Vrhovnog suda tražili da to blokira.

Inicijativa “Srbi za Trampa 2020” održaće u subotu 31.oktobra od 2 PM miting podrške predsedniku SAD u centru Čikaga,…

Posted by Serbian Times on Tuesday, October 27, 2020

Izvor: Glas Amerike
Foto: Printscreen YouTube

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement