Connect with us

Amerika

TREĆA AMERIKA: Kad Netfliks kaže umetnost, a misli na dečju pornografiju

Published

on

Film je za englesko govorno područje prekršten u “Cuties”, u slobodnom prevodu “Slatkiši”. Neupućenog gledaoca ovo može dovesti u zabludu da pomisli da se film bavi nekakvom gastronomijom za sladokusce, a zapravo je poslastica za pedofile, u trajanju od 96 minuta

Zatišje pred finalnu predizbornu oluju okrenulo je za trenutak fokus američke javnosti ka jednom problemu koji već dugo tinja, a s vremena na vreme i eskalira. Problemu dečje seksualnosti, bolje rečeno dečje pornografije.

Filmska platforma Netfliks pustila je 9. septembra u etar film francuske rediteljke Majmune Dakure (35), koji se u francuskom originalu zove “Mignons” (Minjoni), a za englesko govorno područje prekršten je u “Cuties”, u slobodnom prevodu “Slatkiši”. Neupućenog gledaoca ovo može dovesti u zabludu da pomisli da se film bavi nekakvom gastronomijom za sladokusce, a zapravo je poslastica za pedofile, u trajanju od 96 minuta.

Pomenuti naslov, osim što u sebi sadrži perverzni dvosmisleni kapacitet, u dobroj meri implicira i perfidni eksploatatorski odnos rediteljke i producenata filma prema njegovim heroinama, devojčicama od 11, 12 i 13 godina, koje u ovom ostvarenju tverkuju, simuliraju seks na sceni, duvaju korištene kondome ko balončiće, slikaju svoj polni organ i kače ga na društvene mreže, oblače se kao prostitutke koje ordiniraju ispod beogradskog Plavog mosta, opušteno ćaskaju o oralnom seksu, a glavna junakinja, devojčica islamske vere poreklom iz Senegala, kao vrhunac opskurne igre – nudi seks svom rođaku u zamenu za mogućnost korištenja mobilnog telefona.

Niko, međutim, nije ustao u odbranu prava nesrećnih devojčica koje su u ovom projektu izvrgnute sramnoj manipulaciji, uključujući tu i njihove roditelje. Niko se, takođe, nije zabrinuo za prava one dece koja će, blagodareći ovom filmu, postati žrtve seksualnih predatora kojima će “Slatkiši” takođe poslužiti kao inspiracija, ali u onom najgorem smislu

Sve to za nekih desetak dolara, koliko je prosečna pretplata na Netfliks u SAD, mogu videti roditelji, ali i njihova deca iste dobi, ili čak mlađa nego što su glavne glumice. Od “užitka” ih deli samo jedan klik.

Odmah pošto je okačio “Slatkiše” na mrežu, Netfliks se suočio sa oprečnim reakcijama. Nezadovoljni gledaoci, koje su oni sa suprotne strane odmah nazvali konzervativcima, tradicionalistima i “trampistima”, pokrenuli su peticiju u kojoj traže da se film skine sa platforme, a neki su čak otišli i dalje, pozivajući na masovno otkazivannje pretplate (#cancelNetflix).

Peticija, koju je do sada potpisalo preko 350.000 ljudi, nije naterala Netfliks da se predomisli, osim da se eventualno izvini zbog neprikladnog plakata i još goreg, zapravo skandaloznog trejlera, malo ih našminka, ublaži i vrati u promet.

Sa druge strane, nazovimo je liberalnom, a koju čini većina holivudskih filmskih kritičara, na sav glas su branjena umetnička prava i slobode autorke, ali i Netfliksa – da u svojoj avliji prikazuje šta hoće.

Niko, međutim, nije ustao u odbranu prava nesrećnih devojčica koje su u ovom projektu izvrgnute opskurnoj manipulaciji, uključujući tu i njihove roditelje, koji su im dozvolili da saučestvuju u jednom ovakvom filmu.

Dakle, emitujete film u kome vas iz minuta u minut bombarduju scenama dečje soft pornografije, u kome deca glume sve glavne uloge, a onda ga “zabranite” za gledanje istoj toj deci. Šta nam to govori? Pa, ništa drugo do da je film namenjen nikom drugom do pedofilima.

Niko se, dočim, nije zabrinuo ni za prava miliona dece koja će videti ovaj film (a neka od njih sigurno i poželeti da kopiraju ili budu nalik njegovim junakinjama), kao i za prava onih mališana koji će, blagodareći “Slatkišima”, postati hrana na meniju seksualnih predatora, kojima će “Slatkiši” takođe poslužiti kao inspiracija, ali u onom najgorem smislu.

Zločin Netfliksa ne ogleda se samo u tome što je, jureći profit, film pustio u masovnu potrošnju, ne pokazujući ni zrno savesti pred mogućim posledicama, već i u licemerju da film koji je po svemu dečji, bizaran, mizeran, ali ipak dečji, svrstate u kategoriju ostvarenja koja se ne preporučuju mlađima od 17 godina (šifra TV-MA).

Dakle, emitujete film u kome vas iz minuta u minut bombarduju scenama dečje soft pornografije, u kome deca glume sve glavne uloge, a onda ga “zabranite” za gledanje istoj toj deci. Šta nam to govori? Pa, ništa drugo do da je film namenjen pre svega i ponajviše upravo – pedofilima.

“ZABRANJEN” ZA MLAĐE OD 17 GODINA: A glavne junakinje imaju po 11, 12 i 13 godina

Jer ko će drugi, osim perverznjaka, potrčati da ga pogleda, a da se svojom krštenicom ne uklapa u onu gore zabranu…?

I sve se to, simbolično, dešava u trenutku dok se američka država suočava sa najvećim talasom seks trafikinga u istoriji, čije su žrtve upravo deca, dok policija i savezni šerifi već nedeljama vode bitku sa trgovcima živim ljudskim mesom, akciju u kojoj je već pronađeno nekoliko stotina dece i uhapšeno na desetine prestupnika.

Druga simbolika odnosi se na nedavno usvojeni zakon broj 145 u najmnogobrojnijoj američkoj državi, Kaliforniji, po kome punoletni građani koji budu imali oralni ili analni seks sa decom od 14-17 godina neće biti registrovani kao seksualni prestupnici ukoliko su deset godina stariji od svoje “žrtve”.

Za to vreme autorka filma, Francuskinja Majmuna Dukure požalila se da joj stižu pretnje smrću preko društvenih mreža, te svoje kritičare pozvala da prvo pogledaju film, jer, navodno, “propuštaju poentu”. A poenta je, po njenim rečima „da smo svi na istoj strani borbe protiv hiperseksualizacije dece“.

Nakon što sam, za razliku od prozvanih kritičara, odgledao film, priznajem da sam i ja negde propustio da uočim “poentu” o kojoj govori njegova autorka. Prosto nisam uspeo da ukapiram kako se to protiv seksualizacije dece bori tako što ih seksualizuješ do krajnjih, odvratnih granica, što mu dođe isto kao da benzinom gasiš požar, sipaš so na ranu ili ubijaš kako bi pokazao da je nasilje loše.

DECA KAO SEKSUALNO ROBLJE AMBICIOZNIH “UMETNIKA”: Scena iz filma “Slatkiši”

Ako mi stariji, pre svega roditelji, možemo da izvučemo neko naravoučenije iz ovog filma, onda je to činjenica da je radnja “Slatkiša” u dobroj meri slika stvarnosti. Ali to svakako nije nešto “cool i fensi”, kako prikazuje autorka “Slatkiša”, već alarmantna pojava koja traži pažnju i zahteva odgovor

Ako je pritom mislila na završnu scenu filma, na tih 15 sekundi pre odjavne špice u kojima devojčica, koja je prethodnih sat i po vremena provela kao seksualna igračka, preskače lastiš, tu će poentu teško razumeti i dobar deo odraslih, a kamoli devojčice pubertetske dobi, koje će, smem da se opkladim, biti najbrojnija publika “Slatkiša”. Filma kome je Netfliks “zabranom” prilelepio neodoljivu etiketu “zabranjenog voća”, kojim će se, kao što to obično biva, prvi zasladiti oni na koje se zabrana odnosi. Neće ih u tome sprečiti činjenica da na IMDB-u film ima prosečnu ocenu 2,5 (od mogućih 10), jer, briga decu za ocene.

Ako mi matori, pre svega roditelji, uopšte i možemo da izvučemo neko naravoučenije iz ovog filma, onda je to činjenica da je radnja “Slatkiša” u dobroj meri slika stvarnosti. I od toga ne treba bežati. Istina, to svakako nije “cool” pojava kakvom je prikazuje autorka filma, već alarmantna situacija koja traži pažnju i zahteva odgovor.

Primera radi, ko je bar jednom privirio u svet dečje društvene mreže TikTok, mogao je tamo videti devojčice i dečake dobi otprilike kao i junakinje filma, kako, majica skraćenih do pupka, izvode nekakve čudne pokrete i plesove, takmičeći se koji će u tome biti originalniji. Upravo ono što, samo u ekstremnoj varijanti, vođene umetničkom vizijom režiserke Majmune, čine i junakinje “Slatkiša”.

Podsećanja radi, na istom mestu, dakle Tik Toku, društvenoj mreži koja ima vrlo labave mehanizme zaštite, u više navrata registrovani su osvedočeni pedofili koji su preko lažnih naloga pokušavali da stupe u bliski kontakt sa decom. A to već nije film, već zastrašujuća, realna pretnja.

Jutro posle odgledanog filma, zabrinut jer je i moja ćerka jedna od tih 11-godišnjakinja koje, dečji naivno, smišljaju koreografije po TikToku, ne sluteći ko ih vreba iz mraka sa druge strane apolikacije, dugo sam razmišljao šta da radim…

Da li da joj skrenem pažnju, zaplašim je i osujetim dečju igru, ili da oćutim, nadajući se da će imati sreće da nikada ne doživi ništa loše. Na kraju sam je ipak pozvao. Znajući da pretnjama i zabranama mogu samo da raspirim vatru, odlučio sam se za drugačiju taktiku. Pokušao sam sa Anđelijom (tako se, naime, zove moja ćerka ) da razgovaram kao sa odraslom osobom. Koliko je to moguće sa nekim u toj dobi.

I, verovali ili ne, uspelo je.

“Ne brini, tata, čula sam ja za takve stvari. Zaključala sam profil, ne može da ga vidi niko koga ne poznajem”, tešila me je 11-godišnja klinka. Sutradan mi se javila da mi, svečanim glasom, saopšti da je ugasila profil na TikToku.

Naša deca su, ne znam više da li na sreću ili na žalost, puno zrelija nego što smo mi to bili u naše vreme. To sa sobom nosi neke loše, ali i neke dobre stvari. Jedna od dobrih jeste i ta da, čak i tako mlada, nisu nimalo naivna. Najmanje neobaveštena.

I, koliko god kukali na današnju decu i omladinu, pozivajući se na požutelu romantiku, Branka Kockicu i lepu književnost, ne smemo izgubiti iz vida da zlo zbog koga strepimo nije poraslo u njihovom, već u našem vremenu.

Zlo koje vreba našu decu je naš vršnjak i zato ga treba tražiti među nama, a ne prepoznavati u dečjoj igri, koja, koliko god se razlikovala od naših uspomena, ipak jeste samo igra. Nevina i bezazlena.

Dok je odrasli ne pokvare.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Netflix

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement