Connect with us

Amerika

SKUPO I NEEFIKASNO: Kako se zatvaranje Amerike zbog Koronavirusa pokazalo kao velika greška

Published

on

Da li je ‘lockdown’ u zemljama širom sveta bio greška? New York Post piše kako se čini da je odgovor na ovo goruće pitanje sve više potvrdan.

Restriktivne mere karantina, kao što su policijski čas, ograničavanje kretanja i uopšte zatvaranje javnog život, koje u SAD označava termin ‘lockdown’, bile su nešto sasvim novo. Kao što piše romanopisac Lionel Šriver: “Nikad pre nismo reagovali na zarazu zatvaranjem čitavih zemalja”. Azijski grip 1957.-1958. usmrtio je 70.000 do 116.000 Amerikanaca, odnosno 0,04 do 0,07 posto američke populacije. Hongkonški grip ubio je od 1968. do 1970. oko 100.000 ljudi ili 0,05 posto populacije, za The New York Post piše Majkl Baroun.

Stanje u SAD-u

Dosad je koronavirus u SAD-u odneo 186.000 života ili 0,055 posto trenutne populacije. Brojka će svakako rasti, ali otprilike je ista kao i tokom spomenutih epidemija gripa, a za mlađe od 65 godina koronavirus je manje smrtonosan od gripa. Ipak, tada nije bilo nacionalnih lockdown-a, ni masovnog zatvaranja škola, firmi, fabrika i restorana. Niko nije razmišljao o prekidanju Woodstock-a.

Zašto su danas stavovi tako različiti? Možda imamo više poverenja u delotvornost vlade. Ako javna politika može uticati na klimatske promene, može i suzbiti virus, nastavlja Baroun. Osim toga, mnogo smo neskloniji riziku. Deca ne smiju pešačiti u školu, penjalice su nestale s igrališta, studenti se štite od mikroagresije. Imamo “sigurnosni način razmišljanja”, kako Džonatan Hajt i Greg Lukijanofpišu u knjizi “The Coddling of the American Mind” (Tetošenje američkog uma), prema kojem “odrasli moraju pomno regulisati mnoge aspekte života učenika”.

Tako je vest o tome da je covid-19 usmrtio desetine ljude i preopteretio bolnice u Bergamu pokrenula beg u sigurnost i ograničenja. Mnogi su Amerikanci prestali odlaziti u restorane i trgovine čak i pre lockdown-a. Preterane projekcije nekih epidemiologa, koji su bili profesionalno zainteresovani za predviđanja pandemija, pokrenule su zahteve za delovanjem prema nacionalnim vladama.

Opravdani strahovi da će bolnice biti pretrpane pacijentima objašnjavaju naredbe (retrospektivno, smrtonosne) guvernera New Yorka, New Jerseyja, Pennsylvanije i Michigana da domovi za starije prihvate pacijente zaražene covidom-19. A prvobitni cilj “izravnavanja krivulje” prešao je u “uklanjanje virusa”.

U Zapadnom svetu se nije ponovio očit uspeh Južne Koreje, Tajvana, Singapura…

No, očigledan uspjeh Južne Koreje i ostrvskih država, Tajvana, Singapura i Novog Zelanda, nije se mogao ponoviti u kontinentalnim i globalizovanim Sjedinjenim Američkim Državama, ističe Baroun.

Guverneri u saveznim državama koji su nametali lockdown-e tvrdili su da “slede nauku”. A sledili su nauku samo u jednoj dimenziji – smanjenju neposrednog broja slučajeva kovida-19. Lockdown-i su takođe sprečili preglede karcinoma, lečenje srčanih udara i savetovanja o zloupotrebi droga, čiji je izostanak rezultirao velikim i teško procenjivim brojem smrtnih slučajeva. Za ono što su Hajt i Lukianof nazvali “osvetoljubivim zaštitništvom”, pokazalo se da ne pruža previše zaštite.

Primeri pokazuju da su ponižavani ljudi na plažama iako je širenje virusa na otvorenom minimalno; da se odgađalo otvaranje škola iako je malo dece obolevalo ili širilo infekciju; da su zatvarane firme s baštenskim priborom u supermarketima, i zabranjivani crkveni obredi dopuštajući istovremeno neizbežno bučne i dobro posećene demonstracije za politički poželjne svrhe, piše Baroun za New York Post.

Lockdown-i preterani i skupi – odložili, ali ne i spečili indekcije

Novo razmišljanje o lockdown-ima, kao što je Greg Ip prošle sedmice napisao u Wall Street Journalu, govori da su “preterani i skupi”. To je u skladu s izjavom američkog predsednika Donalda Trampa prema kojoj bi “dugotrajni lockdown u kombinaciji s ekonomskom depresijom naneo veliku i sveobuhvatnu štetu po javno zdravstvo”.

Za mnoge je ta ekonomska šteta u razmerima Velike depresije. Restorani i mala preduzeća zatvoreni su zauvek, čak i pre “uglavnom mirnih” urbanih nereda u poslednja tri meseca. Gubici su koncentrisani kod onih s malim primanjima i malo imovine, dok su lockdown-i povećali neto bogatstvo Džefa Besosa iz Amazona i Marka Zakerberga iz Facebooka za desetine milijardi dolara.

Antilockdown bloger (i bivši novinar The New York Timesa) Aleks Berenson iznosi snažan argument da su lockdown-i samo odložili, ali ne i sprečili infekcije.

U ovome ima i nekih starih lekcija. Vlade mogu ponekad kanalisati, ali nikad ne mogu potpuno kontrolisati prirodu. Nema načina da se rizik sasvim eliminiše. Pokušaji da se smanji jedan rizik mogu povećati druge rizike. Usred neizvesnosti, ljudi čine greške. Kao što je, možda, lockdown, zaključuje Barun.

Izvor: Index.hr
Foto: Pixabay

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement