Connect with us

Srbija

ŠIPTARI SU MU ODSEKLI GLAVU, A POTOM SA NJOM IGRALI FUDBAL! Otac Hariton zverski ubijen kao monah SPC na Kosmetu…

Published

on

Godine 1999. sveštenomučenik Otac Hariton je ispred episkopskog dvora u Prizrenu primio svoju poslednju pričest i krenuo u grad po namirnice, odakle su ga zveri u ljudskom obliku odvele u nepoznatom pravcu.

Telo je pronađeno u blizini Prizrena 2000. godine od strane Komisije za eshumaciju tela nestalih i kidnapovanih Srba, dok glava nije pronađena ni dan danas.

Ovaj svet otac Hariton je ugledao na Aranđelovdan, 21. novembra 1960. godine. Život najpre provodi u svom selu, gde marno pomaže svojoj porodici, da bi kasnije školujući se odlučio da život posveti traganju za istinom i pravdom. Uprkos negodovanju od strane porodice, on odlučuje da život provede monaški, ne sluteći da svoj vek okončati u najtežim mukama. 

Poslednje dane i sate provedene sa ocem Haritonom, seća se tadašnji iguman arhangelski, arhimandrit Stefan koji i posle osamnaest godina, detalje te surove priče iz Prizrena ne zaboravlja i podsećanjem na taj događaj, pokušava da otme od zaborava ne samo oca Haritona, već i ostale novomučenike kosovsko-metohijske.

Grob sveštenomučenika Haritona

-Tog dana, 15. juna, posle odslužene liturgije u manastiru Svetih Arhangela, negde između osam i devet, krenuli smo do Episkopije u Prizrenu – seća se otac Stefan, sada iguman manastira Sveti Vrači u Zočištu. Ulice Prizrena su bile pune Šiptara. Otac Hariton je tih dana, meni i vladiki rekao: ,,Ja sa Kosova ne odlazim, ni živ ni mrtav. Mi nismo ništa krivi, nikome ništa nismo uradili, ovo su naše svetinje, i nemamo se čega plašiti!“ Kada smo stigli kod crkve Svetog Đorđa, sa prozora je otac Vasilije, koji je bio kuvar tadašnjem vladiki, doviknuo ocu Haritonu: ,, Kume, Svetlana Miškova (jedna od parohijanki) je spremila pitu za vladiku, pa je zamolila da mu je odneseš.” Ne sluteći da će mu ovo biti poslednji susret sa ostalim monasima, poslušno i bez pozdrava, zaputio se tamo odakle više nije bilo povratka.      ”Kasnije smo saznali da je nemački novinar bio očevidac kidnapovanja srpskog monaha, kod Doma JNA u Prizrenu. Po svedočenju tog novinara, koji je sve zabeležio i fotoaparatom, UĆK vojnici su zaustavili vozilo oca Haritona, legitimisali i odvezli se u nepoznatom pravcu.

– Interesantno je bilo, da je samo dan pre kidnapovanja, otac Hariton, bio poslat od vladike da iz manastira Svete Trojice, do Prizrena dovede mati Katarinu i sestre – seća se otac Stefan, i nastavlja: -Vladika se nadao da će se euforija stišati, i da će se monahinje vratiti u manastir.  Svi smo tako mislili.  Međutim, već sutradan, kada smo sa  Englezima otišlo do manastira, konaci su već bili popaljeni. Iz crkve koja je još uvek bila čitava, poneli smo ikonu Majke Božje i mošti Svetog Jakova Persijanca, koje se danas čuvaju u manastiru Svetog Nikole Končujskog na Ibru. Sve ostalo, što nismo uspeli da ponesemo, kasnije je otuđeno i spaljeno.

Lične stvari koje su bile na njemu na dan stradanja

TRAGANJE ZA NESTALIMA Traganje za ocem Haritonom, se nastavilo, kao i traganje za još jedanaestoro Srba iz Prizrena kidnapovanih tog 15. juna. Ispredale su se razne priče, a jedna koja je došla do oca je priča jedne Muslimanke, koja je svedočila da je videla kako mudžahedini igraju fudbal sa glavom ,,nekog popa, sa dugačkom bradom!“. Najteži zadatak, preuzimanje posmrtnih ostataka oca Haritona, pripao je ocu Mihajlu, sadašnjem igumanu Svetih Arhangela. Sve što je ostalo od oca Haritona, stalo je u tri kese. Glava nije pronađena, a pretpostavlja se da su je kao trofej uzeli mudžahedini, dok na telu su bili vidni ubodi, smrskana leva šaka i laktovi, polomljeni kičmeni pršljenovi.

Posmrtni ostaci oca Haritona, su nakon parastosa u manastiru Gračanici 11. novembra 2000. preneti u Crnu Reku, prvi manastir u koji je došao kao mladi iskušenik.                                     -Sećam se, priča arhimandrit Stefan, tadašnji vladika je u besedi na opelu rekao: ,,Oče Haritone, primili smo te ovde kao iskušenika, sada te primamo kao mučenika“. Vladiki su oči zasuzile, a i nama su išle suze. I kao što je vladika rekao, dobili smo mučenika, koji je verovatno bio najspremniji od svih nas za stradanje.

Manastir Crna Reka u kome počivaju posmrtni ostaci Oca Haritona

Otac Hariton, još uvek nije zvanično kanonizovan, ali mu je narod ispevao pesme i molitve, a po mnogim crkvama i manastirima oslikan je i njegov mučenički lik. Ispevan je i zajednički tropar njemu i ocu Stefanu Budisavačkom, koji je takođe u danima po dolasku KFOR-a na Kosmet kidnapovan. Telo oca Stefana, ni do današnjega dana nije pronađeno, ali je u jednom izveštaju policije, pisalo da su vojnici gledali kako su neki ljudi kroz masu vukli sveštenika, kako su ga pljuvali , tukli, čupali za bradu. I kako je bačen u neki bunar sa drugim Srbima. Međutim KFOR, nije dao dozvolu da se ništa istražuje!

Pesma ispevana Svetom Haritonu

 – Njih dvojica su, jedini, od nas u mantiji, te 1999. godine, bili spremni na stradanje, kazuje arhimandrit Stefan. Otac Hariton je uzet, a ja sam ostao. Bog je njega izabrao da strada, a mene ostavio da svedočim i da mu se molim.

Ova stradanja od strane Albanskih ekstremista su ostavila najveću ranu na srcu srpskog naroda, koja se i danas nakon skoro 20 godina ne zaceljuje, već se svakim odlaskom u Prizrena dodatno produbljuje.

PIŠE: Bojana Kovačević FOTO: Eparhija, youtube/screenshot

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement