Connect with us

aktuelno

ŠEF NATO: Rusija je direktna pretnja po zemlje članice; BAJDEN: Amerika će jačati prisustvo u Evropi!

Published

on

NATO se suočava sa najvećim izazovom od Drugog svetskog rata sa ratom u Ukrajini, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

On je rekao, prilikom dolaska na radni deo samita otvorenog sinoć u Madridu, da se saveznici sastaju „u jeku najozbiljnije bezbednosne krize“, s kojom su se do sada suočili.

„Ovo će biti samit koji transformiše“, rekao je Stoltenberg.

Stoltenberg je rekao da Rusija predstavlja “direktnu pretnju” za zemlje članice Alijanse koja će ojačati svoje istočno krilo kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine, prenosi Frans pres.

“Rećićemo jasno”, tokom samita na kome treba da se revidira mapa puta Alijanse prvi put od 2010. godine, da “Rusija predstavlja direktnu pretnju za našu bezbednost”, rekao je Stoltenberg.

Rekao je da će NATO da se dogovori o merama odvraćanja, da bi mogao da rasporedi više borbenih formacija i dobije više opreme do iduće godine u Istočnoj Evropi.

BAJDEN I EVROPSKI LIDERI: Jačanje vojnog prisustva u Evropi

SAD će ojačati svoje vojno prisustvo u Evropi da bi NATO mogao da “odgovori na pretnje koje dolaze iz svih pravaca i svih oblasti – kopna, vazduha i mora”, rekao je američki predsednik Džozef Bajden na samitu Alijanse u Madridu.

On je najavio pojačano prisustvo američkih vojnika i vojnih kapaciteta u Španiji, Poljskoj, Rumuniji, baltičkim zemljama, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Italiji.

Lideri NATO zemalja kazali su da je jačanje snaga alijanse u istočnoj Evropi kao zaštita od Rusije ključni prioritet samita u Madridu.

Britanski premijer Boris Džonson rekao je pri dolasku na razgovore u kongresnom centru u Madridu da NATO treba da “nauči lekcije iz prošla tri meseca i da uvidi potrebu da revidira položaj na istočnom krilu”.

Poljski predsednik Andžej Duda rekao je da će posvećenost NATO da u velikoj meri poveća svoje snage za brzo reagovanje za članice najbliže Rusiji učiniti Evropu “bezbednijom”.

“Rusija je pretnja za Evropu i ne samo za Evropu već za ceo NATO”, rekao je Duda.

NATO je najavio da će pojačati svoje snage za brzo reagovanje sa 40.000 na 300.000 vojnika na istočnom krilu, što uključuje poljske granice sa Ukrajinom i Belorusijom, saveznicom Rusije.

Današnja radna sesija samita će biti usmerena na to kako NATO može da pruži veću podršku Ukrajini.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će članice Alijanse i drugi nastaviti da podržavaju Ukrajinu i njenju sposobnost da se brani od Rusije “koliko god to bude bilo potrebno”.

On je u izjavi na početku radnog dela NATO samita u Madridu rekao da bi se alijansa i “mnoge, mnoge druge zemlje” složile da je Rusija narušila teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine kada je napala 24. februara.

“Zato je ispravno da zemlje okupljene ovde, i mnoge druge doprinose sa finansijskim sredstvima, humanitarnom pomoći, ali takođe obezbeđenjem oružja koje je Ukrajini potrebno” da se brani, rekao je Šolc.

“Mi ćemo to činiti koliko dugo i intenzivno je potrebno da Ukrajina može da se brani”, dodao je on.

Samit NATO koji okuplja više od 40 šefova država i vlada počeo je u utorak uveče u Madridu, a danas se održava njegov radni deo.

Samit na kome će rat u Ukrajini biti među centralnim temama, završava se u četvrtak.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: N1
Foto: Printscreen YouTube / CNBC International TV, CBS News

Advertisement