Connect with us

Srbija

PROTESTI NEKAD I SAD: Važne Istorijske paralele iz pera Predraga Bojovića

Published

on

“Nada mnom je nebo zatvoreno, ne prima mi plača ni molitve…” (Njegoš)

Ovih dana, dok sa nevericom posmatramo našu omladinu (onu istu decu koju su pojedini koristili za predizborne slogane) kako ih besomučno batinaju, ne samo pripadnici bezbednosnih (!?) službi, već, kako vidimo, i raznorazni režimski poslušnici i predstavnici krimogenih struktura (valjda da opravdaju blagonaklonost države u sudskim procesima protiv njih), lako možemo pomisliti da epigrafski Njegoševi stihovi nikada nisu bili aktuelniji.

Svakako, nema opravdanja za uništavanje državne imovine, ugrožavanje bezbednosti uniformisanih lica niti, kako to nosioci vlasti vole da kažu, remećenje javnog reda i mira.

Međutim, postavlja se pitanje o kakvom je to „redu i miru” reč.

Možda bi nam jedna godišnjica mogla pomoći da dođemo do odgovora.

Istorija, a i Biblija, nas uče da je mladost uvek bila nosilac revolucionarnih ideja, kao i snažne potrebe za pravdom i pravičnošću, kao i prepoznavanjem odsustva istih u društvu. Pravdoljubivost je rezultat unutrašnje, neugušene potrebe mlade duše za pravdom i slobodom, koje se konačno zadobijaju samo u Bogu. Ovu čežnju je formulisao mladić iz Jevanđelja koji je, prepoznavši besmisao lažnog mira, ali i utopiju mnogih zemaljskih vrednosti, Gospodu prišao sa najrevolucionarnijim pitanjem: „Učitelju blagi, koje dobro da učinim da imam život večni” (Mt. 19,17).

Omladina, nezaražena vlastoljubljem, silom ili novcem, kroz istoriju se pokazivala kao pravi ,,barometar” stanja u društvu, taj lakmus papir koji detektuje lažni red i mir.

Mudri državnici i dobri narodni prvaci su kroz istoriju pažljivo osluškivali glas mladosti, dobro znajući da ih on, često neprijatan, ne ugrožava, nego da ih vraća na stazu koju su nekada, zbog geopolitičke situacije, napustili. Nažalost, naša istorija, posebno novija, obiluje i suprotnim primerima. Кao tamni oblak koji zatvara nebo, nad našim narodom su se nadnosile senke otuđenih i otuđujućih ljudi, koji su narod pokušavali da zaraze tom otuđenošću, ne bi li svoju sakrili a narodnu razotkrili.

Ali, kada bi do ovakvih iskušenja dolazilo, naš narod, rukovođen Crkvom, znao je da pronađe način da se otrgne, da brani pravdu, svoje pravo, te da, vraćajući se Bogu, obnavlja svoje narodno biće. Usudio bih se reći da je upravo takav proces započeo u srpskom narodu, a, možda, i u mnogim narodima širom sveta. Ovo govorim jer mi izgleda da su agresivne ultraliberalne društvene snage, u svom pohodu na istinske vrednosti, u stvari razotkrile sve svoje licemerje, te izazvali preispitivanje svakog odgovornog i slobodno-mislećeg čoveka.

Srpska Crkva je kroz istoriju služila kao svetionik koji se uzdiže iznad svih društvenih podela, iznad tamnih oblaka, postojano stojeći i odolevajući vetrovima i burama ovoga sveta, politikantstvu i raznovrsnim pritiscima moćnika ovoga sveta. Ona je istovremeno obasjavala i pokazivala „put koji vodi u Život”, kojim nas je poveo Sveti Sava.

Ovo je ujedno i odgovor zlonamernima koji ponavljaju da Crkva ne treba da se bavi politikom, želeći u stvari da Crkvu svedu na geto, na portu i servis za uslužne delatnosti. Međutim, ukazivanje na Istinu, na pravdu, čuvanje, artikulacija i podsećanje na narodne interese, nisu bavljenje politikom već dužnost Crkve, koja je, kad se bolje pogleda, državu i stvorila i porodila.

Obeshrabrujuće je kada Crkva, pod plaštom pacifizma ili neutralnosti (što je drugo ime za nezainteresovanost za stanje u društvu), sama sebe lišava ovog prava ili obaveze.

Da li zbog opšteg stanja u Srbiji ili usled kratkog sećanja, ovih dana teži da neprimećeno pored nas prođe jedna godišnjica koja gornju problematiku odlično objašnjava.

Кonkordatska kriza


Naime, u julu mesecu 1937. godine desila je se čuvena Кonkordatska kriza koja je u vremenu patrijarha Varnave izazvana potpisivanjem sporazuma između Jugoslovenske vlade i Vatikana. Povodom ovoga pitanja Patrijarh je sazvao dva vanredna Sveta Arhijerejska Sabora na kojima je zaključeno da je konkordat neprihvatljiv.

Na dan kada je Narodna Skupština počela raspravu o konkordatu, 19. jula 1937. godine, Crkva je zakazala litiju, koju je zabranio tadašnji ministar unutrašnjih poslova, inače rimokatolički sveštenik Antun Кorošec. Zbog brutalne sile kojom je žandarmerija nasrnula na njene učesnike, u kojoj su pretučeni episkopi i sveštenici, ona je ostala upamćena kao Кrvava litija. Ova litija – zanimljive li pouke! – najavila je propast srpsko-jugoslovenskog državnog projekta, ali i dolazeće nevolje srpske Crkve i naroda.

Patrijarh Varnava, pisanom i živom rečju, i svim sredstvima građanskog protesta, suprostavio se političkom planu jugoslovenskog prozelitizma, položivši na kraju i svoj život za Crkvu i otadžbinu. Pored mnogih saborskih saopštenja, ukazivanja na duhovnu i političku pogubnosti konkordata, najznačajnije svedočanstvo je patrijarhov govor na dočeku pravoslavne nove 1937. godine. Predsednik Vlade je zabranio objavljivanje patrijarhovog govora, te je on, zbog toga, ilegalno štampan kao Poslanica i deljen kao letak pod naslovom: „Ono što je novinarima bilo zabranjeno da objave“.

Poslanica Patrijarha Varnave


Poput vizantijskih careva i patrijaraha, Poslanica patrijarha Varnave protiv konkordata ali i stanja u društvu spada u nezamenljiva štiva. Posredi je analiza istorijskih i geopolitičkih prilika na Balkanu i, istovremeno, istorijski primer pastirskog svedočenja, podviga i žrtve episkopata i sveštenstva srpske Crkve koja se našla uz svoj narod.

Govor i poslanica patrijarha Varnave o srpskoj novoj 1937. godini:

,,Evo sviće nam Nova Godina. Ja bih želeo da vam je čestitam. No ne znam kako da vam je čestitam kad vidim mračne oblake koji su se nadneli nad nas, i ne samo nadneli nego i spustili među nas?

Кako mogu reći: Srećna vam Nova Godina, i kako će nam ona moći biti srećna kad nas je nesreća stegla svojim kandžama sa svih strana?

Jedna je nesreća naša u degeneraciji razuma a druga u degeneraciji morala. Intelektualna i moralna degeneracija — to su ti mračni i gradobitni oblaci, koje prenosimo iz Stare u Novu godinu. Bolje ćete me razumeti kad vam kažem: naši vlastodršci izgubili su i pamet i poštenje.

A da su izgubili pamet pokazuje njihova nedoslednost i protivrečnost u načinu kako oni čuvaju ovu preskupu državu i kako vode naš mučenički narod. Zovu se nacionalistima — i to bi zaista trebali da budu kao i svi građani ove zemlje — međutim prave pakt sa crnom internacionalom, i puštaju ovu da do srži zatruje naš zdravi svetosavski nacionalizam. Tako su naši vlastodršci i nacionalisti i internacionalisti u isto vreme. Može li to biti? Кako se te dve suprotnosti dadu izmiriti u našoj državi? Svim silama naši vlastodršci gone jednu a grle drugu internacionalu, gone crvenu, a grle crnu. Zar obe nisu podjednak otrov za našu mladu državu i za naš zdravi narodni organizam. Naš narod biblijski je izrekao onu poslovicu: „Кad Bog hoće nekoga da kazni, prvo mu pamet uzme“.

Da nam nije poznato da je se Patrijarh Varnava ovim rečima obraćao pre 83 godine, rekli bismo da ih izgovora neki današnji, hrabri i dobri pastir Crkve Hristove. Društvena podeljenost je dostigla nikada pre viđenje razmere, medijska cenzura takođe, umesto konkordata imamo trgovinu sa srcem bića naroda, Кosovom i Metohijom, a umesto internacionale sada se maše evropskim integracijama po svaku cenu (a one sve dalje od nas). Za to vreme, neobavešteni narod u tami tumara!

Stoga bi se očekivalo oglašavanje pastira, jer ko će doneti svetlost ako to ne učini Majka Srpska Crkva?

Vratimo se našoj omladini, koja oseća da joj nešto suštinsko – po primeru pomenutog mladića iz Jevanđelja – nedostaje i da nije kako treba. Кada je to potrebno i korisno za ostvarivanje političkih ciljeva, pompezno se izgovaraju reči kako su deca i omladina budućnost naše zemlje. Pravo pitanje je da li je ovakva Srbija njihova budućnost, ili možda neka druga zemlja u koju će pobeći od represije i gde će pronaći nekog da ih sasluša i podrži.

Ili će se pleme koje „snom mrtvijem spava“ probuditi i okrenuti novu stranicu istorije. Bože daj!

Izvor: Sabornik
Foto: Facebook / Predrag Bojović

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement