Kada se pomene ime Desanka Maksimović, većina će najpre pomisliti na njene stihove, školsku lektiru i poeziju koja je obeležila generacije. Ipak, iza njene književne veličine krila se i jedna velika životna priča, priča o ljubavi prema ruskom emigrantu Sergeju Nikiforoviču Slastikovu, čoveku čija je sudbina bila gotovo podjednako dramatična kao i istorija epohe u kojoj je živeo.
Sergej je rođen 1896. godine u Moskvi, u porodici koja je posedovala malu fabriku dugmadi. Odrastao je u Rusiji koja je ubrzo nestala pred naletom revolucije, građanskog rata i političkih previranja. Kao mladi kadet i pripadnik belog pokreta bio je primoran da napusti svoju zemlju. Tokom bekstva ranjen je prilikom ukrcavanja na izbeglički brod, pao je u more, ali je zahvaljujući prisebnosti jednog drugog kadeta uspeo da preživi. Nakon dugog puta preko Carigrada stigao je u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, zemlju koja je hiljadama ruskih emigranata pružila utočište i priliku za novi početak.
Prvih godina radio je najteže poslove, od železnice do izgradnje puteva u Boki Kotorskoj. Kasnije odlazi u Beograd, završava glumačku školu i studije na Filozofskom fakultetu, uči jezike i posvećuje se književnosti i prevođenju. Govorio je ruski, ukrajinski, srpskohrvatski i bugarski jezik, a čitav život proveo je među knjigama i ljudima od kulture.
Međutim, iza njegove smirenosti krila se duboka porodična tragedija. Majka mu je umrla tokom sovjetskih progona, dok je sa ostatkom porodice izgubio svaki kontakt. Posebno ga je bolela sudbina mlađe sestre Aleksandre, koju su svi zvali Šura. Kao dete završila je u sovjetskim sirotištima, a Sergej narednih četrdeset godina nije znao da li je živa, gde se nalazi i da li će je ikada ponovo videti.
Upravo tu na scenu stupa Desanka.
Želeći da se oduži čoveku koji joj je tokom života pružao ljubav, pažnju i razumevanje, pesnikinja je odlučila da pronađe njegovu sestru. Kada su se odnosi između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza normalizovali, iskoristila je priliku da otputuje u Moskvu. Posle brojnih raspitivanja i traganja stigla je do adrese na kojoj je živela Šura. Ono što je tamo zatekla govorilo je mnogo o životu običnih ljudi u Sovjetskom Savezu. Više porodica delilo je isti stan, kuhinju i kupatilo. Uprkos svemu, Desanka je uspela da pronađe Sergejevu sestru i vrati porodicu čoveku koji je verovao da je zauvek izgubio sve svoje najbliže.
Vest koja je stigla u Beograd predstavljala je jedan od najsrećnijih trenutaka u Sergejevom životu. Posle skoro četiri decenije ponovo je dobio deo porodice. Šura je kasnije dolazila u Srbiju, upoznala rodbinu, a veze koje su revolucija i ratovi prekinuli ponovo su uspostavljene. Desanka ih je održavala čak i nakon Sergejeve smrti, smatrajući da na taj način čuva uspomenu na čoveka kojeg je volela.
PROČITAJTE VIŠE:
Pored svega toga, Sergej je ostavio značajan trag i u kulturi. Prevodio je dela Dostojevskog, Čehova, Jevtušenka i mnogih drugih ruskih autora, dok je ruskoj publici približavao srpsku književnost. Sa Desankom je prevodio narodne bajke i dečju književnost, a pisao je i sopstvene knjige za najmlađe. Njegov život bio je posvećen kulturi, jeziku i povezivanju dva naroda koja su mu obeležila sudbinu.
Ipak, oni koji su ga najbolje poznavali nisu ga pamtili po prevodima i priznanjima. Pamtili su ga kao dobrog čoveka. Desankina porodica bila je brojna, a njihov dom uvek pun rođaka, dece i gostiju. Sergej je sve to prihvatao kao sastavni deo života. Bio je čovek gospodskih manira, starinskog vaspitanja i tihog autoriteta, čovek koji je voleo da sluša, pomogne i bude oslonac drugima.
Kada je preminuo 1970. godine, nije ostavio bogatstvo. Ostavio je mnogo vrednije stvari – knjige, prevode, uspomene i priču o ljubavi koja je trajala čitav život. Ljubavi između ruskog kadeta koji je izgubio svoju domovinu i srpske pesnikinje koja mu je pomogla da pronađe novi dom, novu porodicu i deo izgubljenog sveta. Danas zajedno počivaju u Brankovini, a njihov zajednički grob krasi maketa ruske crkve, kao simbol veze koja nije uspela da izbledi ni pred istorijom ni pred vremenom.
OSTALE TEME:
SRPKINJA POKAZALA ZAŠTO JE TU: Aleksandra Krunić i Ana Danilina moćno startovale na Rolan Garosu!
PARTIZAN PRIHVATIO BEZBEDNOSNE GARANCIJE EMIRATA: Finale ABA lige će se igrati u Dubaiju!
ČAČAK I OKOLINA OSTALI I BEZ TEHNIČKE VODE: Novi kvar na vodosistemu „Rzav“, meštani očajni!
NE ŽURI MU SE U NBA LIGU: Andrej Stojaković odustao od drafta, želi da napadne titulu sa Ilinoisom!
Izvor: Serbian Times, Foto: Narodni muzej Valjevo