Connect with us

Istorija

POTRESNI GOVOR NEMAČKOG SVEŠTENIKA NA ODRU SRPSKIH OFICIRA: Ubijali smo Srbe 100 za jednoga, a oni su se “osvetili” dajući našoj deci bonbone

Published

on

Serbian Times je juče objavio priču o srpskim oficirima, logorašima u vojničkom logoru u nemačkom Osnabriku za vreme Drugog svetskog rata, i njihovoj herojskoj borbi za preživljavanje, u kojoj su uspeli da spasu i svoje kolege Jevreje, tako što nisu dozvolili da ih Nemci izdvoje u posebnu logorašku grupu.

Ta priča ima i svoj nastavak…

Naime, iako je većina srpskih oficira preživela rat, njih oko 100 nije savezničko bombardovanje Osnabrika 1945. godine. Tada je na njihovoj sahrani čuvenu besedu o srpskom narodu održao protestantski pastor, Fridrih Grizendorf, nekada dvorski sveštenik na pruskom dvoru.

Evo šta je tom prilikom rekao!

“Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci, Rusi. Možda su imali bolji materijal, više vojske, bolje vojskovođe. No, to je u stvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni. Međutim, ima ovde među nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogo lepšu, drugu pobedu. Pobedu duše, pobedu srca, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. Taj narod su Srbi.

Mi smo ih ranije samo površno poznavali. Ali smo takođe dobro znali šta smo mi činili u njihovoj otadžbini. Ubijali smo na stotine Srba, koji su branili zemlju; za jednog našeg ubijenog vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora – nasilnika. Pa ne samo da smo to činili, već smo sa blagonaklonošću posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana: i Italijani, i Mađari i Šiptari i Bugari i …

Znali smo da se ovde među nama nalazi 5.000 Srba oficira koji su nekada predstavljali elitu društva u svojoj zemlji, a sada liče na žive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba živi verovanje da “ko se ne osveti – taj se ne posveti”, i mi smo se zaista plašili osvete tih srpskih mučenika.

OSVETLALI OBRAZ SRBA I SRBIJE: Srpski oficiri u logoru Osnabrik

Bojali smo se da će oni posle kapitulacije naše zemlje činiti s nama ono što smo mi njima činili. Živo smo zamišljali tu dramu i već smo u mašti gledali našu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo ubijanje naših ljudi, silovanje naših žena, rušenje i razaranje naših domova. Međutim, kako je bilo?

Kad su pokidane logorske žice i kada se 5.000 živih srpskih kostura rasulo slobodno po našoj zemlji, oni su milovali našu decu poklanjajući im bonbone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su dakle milovali decu onih koji su njihovu Otadžbinu u crno zavili. Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik. Sada tek shvatamo zašto Bizmarkova poslednja reč na samrtnoj postelji beše – Srbija!

PREŽIVELI GOLGOTU: Ali bili spremni da oproste svojim mučiteljima

Ta pobeda je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu čini mi se, mogli su izvojevati i zadobiti samo Srbi, odgajeni u njihovom svetskom duhu i junačkim srpskim pesmama koje je naš Gete tako mnogo voleo …

Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi i Srbima koji su je izvojevali, želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved”.

Ovaj isti govor pastora Grizendorfa kasnije je spominjala i Sibila Ler, unuka čuvenog Hitlerovog generala Aleksandra Lera, koja ga je čula od svog sveštenika, kome je učitelj bio Fridrih Grizendorf. Od njega je saznala i za srpske epske pesme, kulturu, istoriju…Kasnije je rešila da otputuje i upozna Srbiju, prešla je u pravoslavlje i sada kao monahinja Jovana već više od 30 godina služi Bogu u manastiru Soko kod Ljubovije.

Piše: Serbian Times Foto: Wikipedia, Baraka 35

Advertisement