Connect with us

Istorija

OTIŠAO GORBAČOV: Poslednji predsednik SSSR, Nobelovac koga je mrzeo sopstveni narod

Published

on

Bivši predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov preminuo je u 92. godini posle duge bolesti, saopštila je Centralna klinička bolnica, prenele su RIA Novosti.

Gorbačov je okončao Hladni rat bez krvoprolića, ali nije uspeo da spreči raspad Sovjetskog Saveza, prenosi agencija Rojters na svom sajtu.

Poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov sklopio je sporazume o smanjenju oružja sa SAD i partenrstvo sa Zapadnim silama da ukloni Gvozdenu zavesu, koja je podelila Evropu od Drugog svetskog rata, što je dovelo do ponovnog ujedinjenja Nemačke.

Kada je došao na vlast 1985, Gorbačov je pokrenuo talas političkih i ekonomskih reformi čiji cilj je modernizovanje i demokratizacija Sovjetskog Saveza suočenog sa teškim krizama, prenosi Frans pres. Kao zagovornik politike približavanja Zapadu dobio je 1990. Nobelovu nagradu za mir.

Bio je predsednik Sovjetskog Saveza između 1990. i 1991, i konačno je morao da podnese ostavku 25. decembra 1991, što je dovelo do kraja SSSR-a.

ČUVENI POLJUBAC: Gorbačov i predsednik Istočne Nemačke Honeker Foto: Boris Yurchenko

Kada su prodemokratski protesti zahvatili komunističke zemlje sovjetskog bloka u istočnoj Evropi 1989. godine on se uzdržao od upotrebe sile, za razliku od drugih vođa Kremlja koji su slali tenkove da uguše pobune u Mađarskoj 1956. i u Čehoslovačkoj 1968. Protesti su podstakili aspiracije ka autonomiji u 15 republika Sojvetskog Saveza koji se haotično raspao tokom naredne dve godine. Gorbačov je bezuspešno pokušavao da spreči taj raspad.

Kada je postao generalni sekretar sovjetske komunističke partije 1985. sa samo 54 godine rešio je da revitalizuje sistem uvođenjem ograničenih političkih i ekonomskih sloboda, ali su njegove reforme izmakle kontroli, preneo je Rojters.

Njegova politika „glasnosti“ dozvolila je do tada nezamislivu kritiku partije i države ali tako]e je okuražila nacionaliste koji su počeli da se zalažu za nezavisnost u baltičkim republikama Letoniji, Litvaniji i Estoniji i drugde.

Mnogi Rusi nikad nisu oprostili Gorbačovu za previranja koja su reforme podstakle smatrajući da je pad njihovog životnog standarda koji je usledio suviše visoka cena za demokratiju.

Izvor: N1 Foto: AP (Boris Yurchenko, David Longstreath)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement