OD ŠPIJUNSKOG SKANDALA DO FUNKCIJE U BEOGRADU: Ruski diplomata koji je proteran iz Bugarske sada je pomoćnik vojnog atašea u Srbiji!

Ruski diplomata Aleksandar Krasij u Srbiji je od 2026. pomoćnik vojnog atašea, pet godina nakon što je, prema navodima bugarskih medija, proteran iz te zemlje.

Procureli podaci iz ruskih baza ukazuju na to da je Aleksandar Krasij povezan sa ruskom vojnom obaveštajnom službom (GRU), saznaje Systema, istraživačka jedinica Radija Slobodna Evropa na ruskom jeziku.

Ruski diplomata Aleksandar Aleksandrovič Krasij (Aleksandr Krasii) postao je ove godine akreditovani pomoćnik vojnog atašea u Srbiji, pet godina nakon što su bugarski mediji objavili da je proteran iz te zemlje u špijunskom skandalu koji je izbio između Sofije i Moskve.

Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske, kao ni tužilaštvo Bugarske, nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o ovom slučaju.

Istraživanje RSE ukazuje na to da je Krasij bio u Srbiji oko godinu dana nakon proterivanja iz Bugarske, ali se tek 2026. pojavljuje na diplomatskoj listi kao pomoćnik vojnog atašea.

Proterivanje ovog ruskog diplomate dogodilo se u jeku istrage u Bugarskoj zbog serija eksplozija u skladištima oružja za šta su tada bili osumnjičeni ruski državljani.

Moskva je tada porekla bilo kakvu umešanost u incidente.

RSE je u ranijem istraživanju iz 2023. identifikovao trojicu ruskih diplomata koji su svoju diplomatsku misiju u Srbiji započeli nakon što su proterani ili stavljeni na „crnu listu“ u zemljama EU, u mesecima nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022.

RSE je tada utvrdio da je jedan od njih povezan sa jedinicom Federalne službe bezbednosti (FSB) optuženom za sajber napade na američki energetski sektor, a drugi sa Ruskom obaveštajnom službom za spoljne poslove.

Jedan od njih je i dalje ruski diplomata u Srbiji.

Mediji otkrili identitet diplomate

Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske proteralo je krajem aprila 2021. još jednog ruskog diplomatu.

To je bilo, kako su naveli u saopštenju od 29. aprila, jedno u nizu proterivanja, a ruski ambasador pozvan je na razgovor.

Iako Ministarstvo nije objavilo njegov identitet, to su učinili bugarski mediji.

Privatna informativna agencija Zona News i bugarski javni servis objavili su dva dana kasnije da je reč o potpukovniku Aleksandru Krasiju, koji je bio pomoćnik ruskog vojnog atašea.

Zona News je navela da je to saznala „iz svojih izvora“ i kasnije saopštila da je javni servis od njih preuzeo tu informaciju bez navođenja izvora.

Ta agencija je objavila da Krasij mora da napusti Bugarsku najkasnije do 5. maja.

Krasij je, prema navodima Bugarske nacionalne televizije, postao diplomata te zemlje krajem 2020, a u Bugarsku stigao početkom 2021.

Navodi se i da je tokom četvoromesečnog boravka imao jedan javni događaj – u ime ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua dodelio je Orden aktivisti udruženja „Rusofil“ u Bugarskoj.

Na sajtu tog udruženja objavljena je vest sa tog događaja, kao i fotografija Krasija sa njenim članovima.

RSE nije dobio odgovor Bugarske nacionalne televizije i Zone News kako su utvrdile da je Krasij proterani diplomata, a o njegovom proterivanju iz Bugarske nije stigao odgovor ni iz udruženja „Rusofil“.

Iz Bugarske u Srbiju

Nešto više od godinu dana od proterivanja, Krasij je fotografisan na događaju državnog Univerziteta odbrane u Beogradu.

Fotografisan je među nastavnicima i polaznicima na usavršavanju u Školi nacionalne odbrane, vojnoškolske ustanove.

RSE je tu identifikovao Krasija, između ostalog, i na osnovu oznake na uniformi koju je nosio na događaju i na kojoj piše – „A.A.Krasii“.

Ime Aleksandra Krasija prvi put se pojavljuje 2026. na diplomatskoj listi, zvaničnom popisu stranih diplomata koji se periodično ažurira, a koji objavljuje Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Iste godine, RSE ga je identifikovao na dva događaja u Beogradu.

U aprilu je prisustvovao polaganju venaca uoči zasedanja Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju.

Nekoliko nedelja kasnije, u maju, fotografisan je u šetnji „Besmrtnog puka“, ceremoniji koja je nastala u je Rusiji 2012. godine u znak sećanja na poginule borce Crvene armije u Drugom svetskom ratu.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Ambasade Rusije nije stigao odgovor na upit RSE za komentar o diplomatskoj misiji Krasija u Srbiji.

Proterivanje usred istrage o eksplozijama i trovanju

Krasij je proteran iz Bugarske usred istrage u kojoj je šest ruskih državljana optuženo za umešanost u seriju eksplozija tokom deset godina.

Bugarski tužioci saopštili su tada da postoji „razumna pretpostavka“ da su eksplozije koje su potresle četiri skladišta i proizvodne pogone u Bugarskoj između 2011. i 2020. godine povezane sa trovanjem bugarskog trgovca oružjem Emiliana Gebreva 2015. godine, kao i sa eksplozijom u češkim skladištima municije 2014. godine.

Portparolka Kancelarije generalnog tužioca saopštila je tada da se može zaključiti da je „svrha akcija ruskih građana bila da se prekine isporuka specijalnih proizvoda Gruziji i Ukrajini“.

Trgovac oružjem Emilian Gebrev je 2015. godine tokom večere u restoranu u Sofiji počeo da povraća, posle čega je prebačen u vojnu bolnicu, gde je imao intenzivne halucinacije i pao u komu. Njegov sin se takođe iznenada razboleo, kao i direktor Gebrevljeve kompanije za trgovinu oružjem EMCO.

Gebrev se na kraju oporavio.

Ceo slučaj istražitelji su tada povezali sa Češkom. Ta zemlja je 2021. optužila rusku vojnu obaveštajnu službu GRU da stoji iza diverzije u oktobru 2014. godine u gradu Vrbetice u kojoj je eksplodiralo 50 tona uskladištene municije i poginule dve osobe.

Iz tužilaštva u Bugarskoj nisu odgovorili RSE dokle je stigla spomenuta istraga i da li je njom obuhvaćen i ruski diplomata Aleksandar Krasij.