SVETLOŠĆU PROTIV BOLESTI MOZGA? Nobel za otkriće koje bi moglo da pomogne u borbi protiv Parkinsona, epilepsije i depresije!

Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je Karlu Dajserotu, Peteru Hegemanu i Georgu Nagelu za istraživanja moždane aktivnosti koja su omogućila naučnicima da pomoću svetlosti kontrolišu aktivnost pojedinačnih nervnih ćelija.

Njihova otkrića predstavljaju osnovu optogenetike – metode koja naučnicima omogućava da određene neurone praktično „uključe“ ili „isključe“ pomoću svetlosti i tako mnogo preciznije proučavaju funkcionisanje mozga.

Iako zvuči gotovo kao naučna fantastika, značaj ovog otkrića mogao bi dugoročno da bude veoma važan za obične ljude. Ovakva istraživanja mogu da doprinesu boljem razumevanju Parkinsonove bolesti, epilepsije, depresije, zavisnosti, hroničnog bola i drugih neuroloških i psihijatrijskih poremećaja, a samim tim i razvoju preciznijih terapija u budućnosti.

Šta zapravo znači „uključiti“ ćeliju svetlošću?

Ljudski mozak sastoji se od ogromnog broja nervnih ćelija koje međusobno komuniciraju, zbog čega je naučnicima veoma teško da utvrde koje tačno ćelije i neuronski putevi izazivaju određeni simptom ili ponašanje.

Optogenetika im omogućava upravo to – da ciljaju određene nervne ćelije, aktiviraju ili zaustave njihovu aktivnost pomoću svetlosti, a zatim posmatraju šta se događa.

Na taj način mogu mnogo preciznije da utvrde koje moždane mreže učestvuju u određenim funkcijama, ali i šta se u tim mrežama menja kod različitih bolesti.

Hegeman i Nagel otkrili su protein poznat kao kanalrodopsin, dok je Dajserot taj protein pretvorio u svojevrsni svetlosno kontrolisani „prekidač“ za nervne ćelije.

Određene neurone moguće je učiniti osetljivim na svetlost, a kada se zatim obasjaju svetlošću odgovarajuće talasne dužine, moguće je uticati na njihovu električnu aktivnost.

Šta bi ovo moglo da znači za pacijente?

Najveći značaj ovog otkrića trenutno nije u tome što lekari mogu da „osvetle“ mozak i izleče bolest. Optogenetika se prvenstveno koristi kao istraživački alat, a njena direktna primena kod ljudi mnogo je složenija.

Međutim, mogućnost preciznog određivanja nervnih ćelija i moždanih puteva odgovornih za određene simptome može pomoći naučnicima da bolje razumeju bolesti poput Parkinsonove bolesti i epilepsije, ali i stanja poput depresije, zavisnosti i hroničnog bola.

Ako se precizno utvrdi koje ćelije ili neuronski putevi učestvuju u nastanku problema, otvara se mogućnost razvoja terapija koje bi mnogo preciznije delovale na njegov uzrok.

Drugim rečima, naučnici su dobili svojevrstan „prekidač“ pomoću kojeg mogu da istražuju mozak na način koji ranije nije bio moguć.

Nobelov komitet ocenio je da je njihov rad postavio temelje nove ere u neuronauci, a metoda se danas koristi u laboratorijama širom sveta kako bi se otkrile misterije funkcionisanja mozga.

Dobitnici su proglašeni na Institutu Karolinska u Stokholmu, čime je počela ovogodišnja nedelja dodele Nobelovih nagrada.

Ovogodišnja novčana nagrada iznosi 12 miliona švedskih kruna, odnosno oko 1,2 miliona dolara.

U utorak, 6. oktobra, biće objavljeno ko dobija Nobelovu nagradu za fiziku. Nobelova nagrada za književnost biće dodeljena 8. oktobra, nagrada za mir 9. oktobra, dok će dobitnik nagrade za ekonomiju biti saopšten 12. oktobra.