Snežana Babić nije mogla zadržati suze pričajući o preteškom životu svoje porodice. Sve to nemo je posmatrala trogodišnja Milica, čije oči kao da su govorile „Mama, molim te ne plači!”

Babići žive u staroj drvenoj baraci u selu Šekular između Berana i Andrijevice, osam kilometara makadama od glavnog puta. Svi spavaju u jednoj spavaćoj sobi na tri raspala kauča!

– Ovo je tragedija jednog društva, da imamo ovakve slučajeve. Moramo im pomoći– poručio je sveštenik Milenko Ralević, koji nas je doveo kod porodice.

Mala Milica je najmlađa, a tu su još Sava (6), Zdravko (8) i Sara (9). Bistra dečica koja zaslužuju mnogo više od onog što im život sada pruža!

– Volela bih da imam svoju kućicu u kojoj ću da radim domaće zadatke. Želela bih i kupatilo – istakla je svoje proste detinje želje najstarija ćerka.

I uvek se zapitamo, zar je zaista toliko teško da se pobrinemo da nam bar deca ne žive ovako? Gde smo svi?

– Živimo od prodaje mleka i sira, a primamo i socijalu. Trudim se koliko mogu oko njih, idem u nadnicu kad god pozovu, ali eto, vidite i sami kakva je situacija. Zemlja nam je, nažalost, neplodna – jada se otac Radojko.

Jedino lepo u životu ove porodice jeste pogled. Ali od pogleda se ne živi…
– Više od svega na svetu bih volela da možemo deci pružiti bolje uslove za odrastanje. Bar da se ne kupaju u koritu i da ne idu u poljski toalet po hladnoći, kiši i snegu – dodala je Snežana, koja majčinsku tugu nije uspevala sakriti.

Sa njima živi i Radojkov brat Dejan, čije crte lica verno oslikavaju svu teskobu života. – Ja najviše volim da guslam, tome me uči moj striko – rekao nam je Zdravko, vredni dečak koji ima kakvu perspektivu?

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće veliku akciju prikupljanja sredstava kako bismo porodici Babić obezbedili bolje uslove za život. Pozivamo sve dobre ljude širom sveta da svojim donacijama pomognu realizaciju ovog projekta.

Izvor: Srbi za Srbe Foto: Srbi za Srbe