Connect with us

aktuelno

UDARAC NATO ALIJANSE NA UKRAJINU: Kijev da se zarad mira odrekne dela teritorije!?

Published

on

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u nedelju da alijansa predvođena SAD ima za cilj da ojača poziciju Ukrajine za pregovaračkim stolom, ali je dodao da bi svaki mirovni sporazum uključivao kompromise, uključujući i teritoriju.

Stoltenberg je govorio na pregovorima Kultaranta u Finskoj, nakon sastanka sa finskim predsednikom Saulijem Niinistom. Dok je šef NATO-a rekao da je Zapad spreman da “plati cenu” za jačanje ukrajinske vojske, Kijev će morati da napravi neke teritorijalne ustupke Moskvi kako bi okončao trenutni sukob.

“Mir je moguć”, rekao je. “Jedino pitanje je koju cenu ste spremni da platite za mir? Koliko teritorije, koliko nezavisnosti, koliko suvereniteta… da li ste spremni da žrtvujete za mir?”

Stoltenberg nije predložio koje uslove Ukrajina treba da prihvati, rekavši da je “na onima koji plaćaju najvišu cenu da donesu tu presudu”, dok NATO i Zapad nastavljaju da snabdevaju Ukrajince oružjem kako bi “ojačali svoju ruku” kada se rešenje konačno postigne po dogovoru.

Generalni sekretar nije direktno podržao ustupanje ukrajinske teritorije, ali je naveo primer Finske, koja je prepustila Kareliju Sovjetskom Savezu kao deo mirovnog sporazuma tokom Drugog svetskog rata. Stoltenberg je finsko-sovjetsko rešenje opisao kao “jedan od razloga zašto je Finska mogla da izađe iz Drugog svetskog rata kao nezavisna suverena nacija”.

Stoltenbergova izjava dolazi usred rastućeg osećanja da bi Ukrajinu uskoro mogli pritisnuti zapadni saveznici na mirovni sporazum. Dok američki i britanski zvaničnici javno insistiraju da Ukrajina “može da pobedi” u ratu sa Rusijom, nedavni izveštaj CNN-a sugeriše da se zvaničnici u Vašingtonu, Londonu i Briselu sastaju bez svojih ukrajinskih kolega u pokušaju da planiraju prekid vatre i mirovno rešenje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je tvrdio da neimenovane strane strane pokušavaju da nas “malo gurnu” ka dogovoru, dok se javnost u zemljama koje podržavaju Ukrajinu “umorila od rata”.

Francuski predsednik Emanuel Makron je javno demantovao da je pozvao Zelenskog da se odrekne neke teritorije u zamenu za prekid neprijateljstava, kao što je prošlog meseca sugerisao bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

Kisindžer je u maju predložio da Ukrajina prihvati povratak na “status kuo ante”, što znači da će se odreći svojih teritorijalnih pretenzija na Krim i dati autonomiju Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Krim je deo Rusije od 2014. godine, dok je Moskva priznala nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike nekoliko dana pre nego što je njena vojna operacija počela u februaru.

Zelenski je nekoliko puta menjao stavove o potencijalnom mirovnom sporazumu, pri čemu je predsednik povremeno izražavao interesovanje za pregovore o rešenju sa Rusijom, samo da bi njegovi zvaničnici, američki Stejt department ili sam Zelenski, ubrzo nakon toga izrazili suprotno mišljenje. Nakon što je krajem prošlog meseca najavio svoju spremnost da uđe u pregovore, Zelenski je izašao nekoliko dana kasnije i poručio svojim građanima da “neće biti alternative našim ukrajinskim zastavama” koje vijore nad republikama Donbasa.

– Razumemo da je Ukrajini veoma teško posle svih ovih borbi da se odrekne svoje zemlje – rekao je Niinisto tokom razgovora sa Stoltenbergom u nedelju. “Ali u ovom trenutku nije predvidljivo videti da će Rusija izgubiti sve svoje vlasništvo. Zadobiti mir je apsolutno teško.”

Izvor: Srbija Danas Foto: Wikimedia Creative Commons

Advertisement