KATASTROFALNO POSLOVANJE TELEKOMA: Nacionalna telekomunikaciona kuća u gubitku neverovatnih 7 milijardi evra!

Telekom Srbija je dostigao gotovo 7 milijardi evra obaveza. Dug veći za 2 milijarde evra za godinu dana – gde odlazi novac i ko plaća cenu?

Državna telekomunikaciona kompanija, koja godinama sprovodi agresivnu ekspanziju kupovinom kablovskih operatera i medija, istovremeno funkcioniše sa dugovanjima koja premašuju više milijardi evra. Zvanični finansijski izveštaji pokazuju da je Telekom Srbija prošlu godinu završio sa oko 211 miliona evra neto dobiti i kreditnim obavezama od približno 4,6 milijardi evra, dok iz samog preduzeća za Nova.rs tvrde da njihova vrednost iznosi rekordnih 7,6 milijardi evra. Prema rečima sagovornika Nove, samo na kamate tokom 2025. godine potrošeno je 300 miliona evra. Postavlja se pitanje za koliko novca bi danas uopšte mogao da se proda ovaj državni gigant, koji je pre deset godina vredeo 1,5 milijardi evra.

U stručnoj javnosti već duže vreme traje spor oko metodologije kojom bi uopšte trebalo procenjivati Telekom. Dok menadžment insistira na rastu prihoda i liderskoj poziciji na tržištu, ekonomski analitičari upozoravaju da se bilans uspeha ne može posmatrati odvojeno od akumuliranog duga.

Pre jedne decenije, kada se razmatrala privatizacija Telekoma, njegova tržišna vrednost procenjivana je na 1 do 1,5 milijardi evra. Danas, sa zvaničnim prihodima i iskazanom dobiti, kompanija na prvi pogled šalje sliku stabilnog poslovanja. Međutim, uprošćena finansijska računica kaže da se vrednost firme meri množenjem profita sa brojem godina potrebnih za povraćaj investicije (u proseku 7 do 8 godina). Po tom modelu, Telekom i dalje dostiže vrednost od oko 1,5 milijardi evra, ali se postavlja pitanje koji bi investitor platio tu cenu da bi odmah zatim morao da preuzme i otplatu duga koji je uveliko premašio pet milijardi evra.

Između duga od pet milijardi i negativnog novčanog toka

Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum Securities ističe u razgovoru za Nova.rs da se u bilansima Telekoma već nekoliko godina unazad kao primarni problem izdvaja visoka finansijska zaduženost koja u velikoj meri ugrožava samu likvidnost poslovanja.

Prema njegovim rečima, iako su dostupni podaci vezani samo za matičnu kompaniju jer konsolidovani izveštaji sa zavisnim preduzećima još nisu objavljeni, ukupna slika se neće bitnije promeniti. Matična kompanija je krajem decembra prošle godine imala neto dug koji je premašio pet milijardi evra, dok je samo na kamate u toj godini potrošeno čak 300 miliona evra.

Govoreći o tezi da dugovanja Telekoma premašuju njegovu objektivnu vrednost, Gujaničić objašnjava metodologiju po kojoj potencijalni kupci procenjuju cenu jedne kompanije.

„Kada bi neko hipotetički preuzeo Telekom za jedan evro, on bi u startu bio dužan pet milijardi evra. Slika bi bila potpuno drugačija da je taj dug umeren, kakav je bio pre pet ili šest godina. Tada biste poslovanje vrednovali na osnovu neto profita ili operativne dobiti (EBITDA). Međutim, u ovom slučaju je dug toliko predimenzioniran da su svi ti pokazatelji profitabilnosti pali u drugi plan. Činjenica da je kompanija na kamate platila 300 miliona evra, a da joj je neto profit oko 200 miliona evra, najbolje ilustruje srazmeru tog tereta. To je na nivou kućnog budžeta porodice koja ima mesečna primanja od dve hiljade evra, a svakog prvog u mesecu mora da plati ratu kredita od hiljadu i po evra“, objašnjava Gujaničić za naš portal.

On upozorava da se ovakvo megalomansko zaduživanje ne može opravdati ni potencijalnim rastom u budućnosti, jer Telekom posluje u prilično konzervativnoj branši koja se nalazi u fazi saturacije i stagnacije – fiksna telefonija pada, mobilna stagnira, dok internet i multimedija nemaju stope rasta koje bi sanirale skupe akvizicije iz prošlosti. Drugi ključni problem je novčani tok (Cash Flow), koji direktno pokazuje likvidnost.

„Zadnjih četiri-pet godina novčani tok Telekoma je prilično negativan, a u poslednje dve godine izrazito negativan. To znači da kompanija nema ni najmanje prostora da isplati dividendu, servisira tekući dug ili preuzme drugu firmu iz sopstvenih sredstava, već sve to mora da radi iz novih kredita. Uprkos tome, menadžment ne mari za takvu situaciju – preuzimanja se nastavljaju, a dividende se i dalje isplaćuju samo da bi se održao narativ o Telekomu kao najjačoj kompaniji“, navodi Gujaničić.

Agresivna strategija preplaćivanja konkurencije s ciljem da se stvori monopol na tržištu i potom podignu cene korisnicima, prema njegovoj oceni, ima ozbiljna ekonomska ograničenja jer telekomunikacione kompanije više nisu visoko rastući biznisi kao pre dvadeset godina. Pored tržišnih limita, Gujaničić u pozadini ovakvih poslovnih odluka vidi i druge motive.

„Bojim se da je ova strategija pre svega motivisana svojevrsnom ‘blanko kartom’ koju je kompanija dobila kako bi se disciplinovalo medijsko tržište. Usput je napravljen i plan o monopolu koji bi se naplatio kroz veće cene, ali tu postoje izvesna ograničenja. Računi građana za usluge Telekoma ne mogu biti veći za dva ili tri puta iz prostog razloga što alternativa uvek postoji. Kada nemate potencijal za veliki rast, finansijsko opterećenje postaje dramatičan problem“, zaključuje Gujaničić.

Papirna berza i skupi krediti

U praksi, ovi podaci pokazuju da se stvarna vrednost Telekoma ne može meriti samo trenutnim prihodima od pretplate. Ključni pokazatelj ostaje odnos između vrednosti kapitala i ukupne vrednosti biznisa koja direktno zavisi od nivoa duga.

Izlazak Telekoma na evropsko finansijsko tržište menadžment je u javnosti predstavio kao „izlazak na berzu“, iako kompanija nije listirana ni na evropskim, pa čak ni na Beogradskoj berzi. Reč je o prodaji korporativnih obveznica u vrednosti od skoro dve milijarde evra, što predstavlja klasično zaduživanje.

Pritom, cena tog zaduživanja je izuzetno visoka. Kamatna stopa od blizu 7,5 odsto, koju će Telekom morati da plaća finansijerima, gotovo je dvostruko viša od kamate po kojoj se zadužuje država Srbija. To pokazuje da strani investitori poslovanje Telekoma vide kao visokorizično, te da kompanija ovakve kredite može da dobije prevashodno zbog činjenice da iza nje, kao garant, stoji država.

Ovaj novac iskorišćen je za investicioni ciklus koji je u velikoj meri bio politički i medijski, a ne tehnološki orijentisan. Preuzeti su lokalni kablovski operateri, Orion WiFi, a krajem prošle godine i Mondo Inc, u čijem sastavu posluju Kurir, Mondo i Espreso. Prethodno su u isti sistem integrisani Euronews Srbija, Bloomberg Adria i Arena Channels Group.

Dok rukovodstvo ove akvizicije pravda širenjem tržišnog udela, međunarodne rejting agencije situaciju posmatraju znatno opreznije. Agencija Moody’s je novim obveznicama Telekoma dodelila spekulativni rejting B1, uz obrazloženje da kompanija, pored visoke zaduženosti i velikih investicionih potreba, beleži i konstantno negativan slobodan novčani tok. Da bi očuvala tekuću likvidnost, kompanija je u međuvremenu morala da proda i deo sopstvene infrastrukture, poput antenskih stubova.

Odgovor Telekoma: Vredimo 7,6 milijardi evra, dug je u zlatnom proseku

Portal Nova.rs obratio se Telekomu Srbija sa pitanjima da li je kompanija radila procenu svoje vrednosti, koliki trenutno iznose ukupni dugovi, kao i zbog čega se zaduživala i u kojim iznosima.

Iz ove državne kompanije odbacuju tvrdnje o ugroženom poslovanju i navode da raspolažu zvaničnom procenom jednog od „najrenomiranijih finansijskih konsultanata na svetu“, prema kojoj vrednost Telekoma Srbija iznosi čak 7,6 milijardi evra, što je skoro sedam puta više nego pre deset godina.

„Pomenuta procena je zasnovana na velikom rastu prihoda i korisnika, operativnog profita i neto profita iz godine u godinu. Prošle godine Telekom Srbija je imao prihod od 2,3 milijarde evra, operativni profit od 1,3 milijarde i neto profit od preko 200 miliona evra. Ove godine Telekom Srbija će imati skoro tri milijarde evra prihoda, sa operativnim prihodom preko 1,6 milijardi i neto profitom preko 500 miliona evra. Na vrednost kompanije takođe utiče i procena budućnosti, a Telekom Srbija ima dominantnu poziciju na tržištu Srbije gde svi operatori koriste našu optičku infrastrukturu i naš medijski sadržaj i, samim tim, odličnu poziciju za rast profitabilnosti“, navode iz Telekoma za Nova.rs.

U ovoj kompaniji dodaju da u narednom periodu očekuju smanjenje troškova sportskih prava i finansijskih rashoda, kao i pozitivan novčani tok, što bi trebalo da dovede do pada duga prema bankama i rasta neto profita u narednom periodu.

Kao potvrdu uspešnosti svoje poslovne strategije, Telekom navodi ovogodišnju emisiju korporativnih obveznica na Dablinskoj berzi, za koju tvrde da je privukla interesovanje stranih investitora u vrednosti od čak 14 milijardi dolara.

„Telekom Srbija je uložio sredstva u poslednjih sedam godina u moćnu optičku mrežu i mobilnu mrežu, postali smo vodeća medijska kuća ovog dela Evrope i uspešno poslujemo u 15 zemalja. Imamo kreditni rejting od tri najveće kreditne rejting agencije, stratešku saradnju sa Evropskom investicionom bankom, američkim EXIM-om, Vodafonom i brojnim partnerima širom Evrope i Amerike. Sve to vreme investicionog ciklusa držali smo dug manji od 4x EBITDA i time smo bili uvek u telekomunikacionom proseku, a to je jedan od razloga što smo pobednici na komercijalnom tržištu“, zaključuju u Telekomu.

Marinika Tepić: Kako smo od 6 godina upozoravanja došli do 7 milijardi evra duga

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić u svom autorskom tekstu podseća da već šest godina upozorava „glasno i dokumentovano da je Aleksandar Vučić od Telekoma Srbije napravio svoje najjače političko oružje“.

Ona u autorskom tekstu dalje navodi: „Da je državni telekomunikacioni gigant pretvorio u batinu kojom se dave slobodni mediji i u kasicu-prasicu iz koje se hrani njegov kartel. Ovaj mehanizam medijskog monopola nije demantovan nijednim dokazom, naprotiv, potvrđem je nereagovanjem upravo onih koji su bili dužni da reaguju.

Tokom svih ovih godina jedni mi nisu verovali, drugi su se podsmevali, treći govorili da preterujem i da ne može baš to tako. Bilo je i onih koji su me pitali čemu tolika upornost oko jedne telekomunikacione kompanije, kao da je Telekom samo firma, a ne poslednja linija odbrane medijskog mraka u ovoj zemlji. Kada me je 2020. zbog tih upozorenja koje sam iznela ispred sedišta Telekoma, fizički napao bivši radikal Draško Marković, a sada SNS funkcioner i direktor Telekoma za ljudske resurse, mnogi su samo odmahnuli rukom. Neko je čak uspeo da u tome vidi incident, a ne poruku da je kartel braće Vučić u ovaj državni gigant ubacio osobe koje su spremne fizičkom silom ućutkaju svakog ko postavi pitanje kakvu to korupciju izvodite s našim novcem?! Ni tada nisam odustala.

Kada sam tražila Zagorku Dolovac po Srbiji da joj lično uručim koruptivni ugovor Telekom-Žeželj vredan gotovo 38 miliona evra, ugovor kojim je državni novac pretvoren u privatnu televiziju Kurir i tabloid u funkciji vlasti, ona je isto okretala glavu. Vrhovni tužilac u ovoj državi odbio je da primi dokaz u ruke, u javnosti, pred kamerama. I opet, mnogi su se smejali.

Danas se niko više ne smeje. Danas se Telekomu broji sedam milijardi evra duga i pitanje više nije da li sam preterivala, nego zašto niko šest godina nije hteo da čuje ono što sam iznosila sa dokumentima u ruci.

Jer nisam iznosila utiske, već dokaze: ugovore, cifre, iznose, imena, kako državni Telekom radi isključivo u interesu političke kontrole medija za partiju i bratiju.

Posebno sam upozoravala da će pokupovati i druge operatore, televizije i kablovske sisteme i da će praviti istorijske dugove samo da bi Vučić obezbedio medijsku dominaciju kojoj rok trajanja nije vezan za njegov mandat! Telekomom je finansirana medijska dominacija režima. Telekomom je gušena konkurencija. Telekomom je građen sistem koji treba da služi Vučiću čak i onog dana kada izgubi vlast!

Pa nije slučajno što su televizije Prva i B92 završile u rukama još jednog “SNS brata”, Miodraga Milovanovića iz Niša, i to baš kroz finansijske akrobacije preko Telekoma. Tako su sebi obezbedili dve televizije sa nacionalnom pokrivenošću i za dan gubitka vlasti i nakon toga. Plaćene naravno našim novcem.

Šest godina sam upozoravala i šest godina nijedna institucija nije reagovala, ni tužilaštvo, ni Savet za borbu protiv korupcije, ni Nadzorni, niti Upravni odbor Telekoma. Danas, kada dug dostiže istorijskih sedam milijardi evra, pitanje se više ne postavlja meni. Postavlja se Zagorki Dolovac, koja je uzimala platu da vidi ono što je odbijala da primi u ruke. Postavlja se članovima nadzornih tela koja su ćutke posmatrala kako se državna imovina pretvara u privatno političko oružje. I postavlja se Vladimiru Lučiću i svima koji su ovu pljačku sprovodili u ime jednog čoveka.

Ja sam svoj deo posla odradila, na ulici, pred kamerama, u Skupštini, u tužilaštvu, sa dokazima u rukama, dok su me ućutkivali i ismevali. Sada je red na institucijama da urade svoj. Da i njih ne pojede mrak“.