Connect with us

Dijaspora

ISPOVESTI SRBA, KAMIONDŽIJA IZ AMERIKE: Muka te natera da sedneš u kamion, ali kada je dobra lova čovek se na sve navikne, pa i na život u 3×3!

Published

on

Kamiondžijski posao je težak, svi to znamo. Ali sve teškoće se zaboravljaju kada znaš da u kamionu možeš da obezbediš sebi bolji život, kao što je to slučaj sa našim vozačima u Sjedinjenim Američkim Državama. Važno je ostati na zemlji, voditi uredan život, jer samo tako čovek može da izdrži sve napore koje ovaj posao sa sobom nosi, slažu se sagovornici Serbian Timesa, nađi momci koji hleb zarađuju na točkovima, u metalnoj kabini 3×3.

– Muka te natera da sedneš u kamion, ali čovek se navikne na sve kada pred sobom ima neki cilj. Ja imam cilj, hoću da jednog dana imam svoje kamione, vozače, akobogda i kompaniju. Da bi to ostvario čeka me još hiljade i hiljade milja, ali čovek mora odnekle da počne, kaže Slobodan Veličković (32), koji je karijeru, pre kamiona, gradio kao lični trener u teretani.

-A onda je došla korona i sve promenila. Teretane su zatvorene, a ja sam bio prinuđen da nađem posao od koga mogu da preživim. Čuo sam da u Čikagu ima jedna naša kompanija koja radi sa malim kamionima nosivosti do 26.000 funti, za koje ti ne treba CDL dozvola (za kamione, prim.aut) već možeš da ih voziš i sa običnom vozačkom. Javio sam se u Magnum i imao sreće da su mi odmah našli kamion. Iskreno, mislio sam da nisam za kamion, da neću dugo izdržati, ali brzo sam uđao u fazon. Savladao sam neke svoje strahove i sada je sve ok, konstatuje ovaj rođeni Prištevac.

Trista čuda na američkim drumovima

Branimir Rajičić (28) je u Ameriku došao iz rodnog Čačka. U kamionu je već 9 godina i za to vreme, kako ističe, nagledao se svega i svačega.

-Amerika je velika zemlja, sa kamionom je prođeš uzduž i popreko, upoznaš svakakve ljude, vidiš trista čuda, stvari koje u Srbiji ne bi mogao da sretneš. U početku ti je čudno, a posle se navikneš. Takav je posao. Koliko god da je težak, vremenom ga zavoliš, uđe ti u krv. Često ćete sresti kamiondžije koje Vam kažu: “Voziću još samo ovu godinu, pa se ppovlačim.” A onda ih posle nekoliko godina opet sretneš. I dalje su u kamionu. Samo odmahnu rukom i teraju dalje…

Važno je, podvlači, naći meru, ne forsirati.

Ima ljudi koji voze non-stop, ne staju. A to može da ubije čoveka. I bukvalno. Treba u nekom trenutku stati na loptu, pustiti gas, naći slobodnog vremana za prijatelje, porodicu, ko je ima ovde. Pare će doći, treba ostati zdrav u glavi, i sačuvati je na ramenima.

Oba naša sagovonika voze tzv “male kamione” (straight truck) u kompaniji Magnum Expedited iz Čikaga i ističu kako je za ovaj posao neophodno da imaš jaku podršku i “leđa” 24 sata dnevno, jer se na putu stalno dešavaju neke nepredviđene stvari. A oni tu podršku, kako kažu, imaju.

Teško je kada nema nikoga da ti čuva leđa

-Biti kompanijski vozač nije lako ukoliko nemaš nekoga ko vodi računa o tebi. Dešavalo se da imam problem u pola noći, u nekoj nedođiji, gledaš oko sebe, nemoćan si… Tu na scenu stupaju ljudi iz Magnuma, koji su uz mene 24 sata dnevno, čak i vikendima i praznicima. U takvoj, prijateljskoj atmosferi, milina je raditi, a svaki problem se brzo rešava, kaže Slobodan, koji ističe da je plata u Magnumu redovna, a ture iz dana u dan sve bolje i bolje i da nedeljno prelazi po 4-5.000 milja.

LAKŠE JE RADITI KAD IMAŠ PRIJATELJE DA POMOGNU: Slobodan Veličković (32) prelazi nedeljno između 4-5.000 milja

Branimir ističe kako u Magnumu, što je veoma važno, voze nove kamione, što smanjuje mogućnost kvarova i zastoja na putu. Takođe dodaje da u kompaniji može da uzme slobodne dane kada hoće, što njemu lično veoma odgovara.

-Vozim u firmi od maja prošle godine i prezadovoljan sam. Ture su odlične, mogu dosta da zaradim i uštedim. Pre ovog iskustva sam vozio velike kamione, pa mi je malo promene dobrodošlo. Planiram da se vratim, da ponovo sednem u veliki kamion, najverovatnije u Magnumu. Tim koji pobeđuje ne treba menjati, ističe na kraju našeg razgovora Branimir Rajičić.

A nama ostaje da im obojici poželimo sretan put i ravan drum!

Piše: A.K. Foto: Privatna arhiva

Advertisement