Connect with us

Amerika

GLAS AMERIKE O KINESKOM NAORUŽANJU U SRBIJI: Slobodna volja visoke cene

Published

on

U informatoru tog ministarstva koji obuhvata 2020. godinu nalazi se pregled ugovora o donacijama u 2018. godini. Rusija se ne nalazi među 23 pobrojana donatora – dok se Kina pominje jednom u kontekstu protokola koji su ministarstva odbrana dve države potpisala o pružanju besplatne vojne pomoći Kine Srbiji. Procenjena vrednost donacije je 30.000.000 kineskih juana – odnosno više od četiri miliona i 300 hiljada dolara.

U javnosti Srbije, međutim, Rusija figurira kao najizdašniji donator Srbije – uprkos tome što je država ruskoj strani, primera radi, platila 185 miliona dolara za modernizaciju šest letelica MIG-29 – koje su javnosti Srbije predstavljene kao donacija.

Sada deluje da se kineski faktor aktivnije angažovao u domenu vojne saradnje sa srpskom stranom i to pošto su iz Srbije stizale najave o mogućoj nabavci ruskih protivraketnih sistema S-300 ili čak S-400 – čija su, jeftinija konkurencija, kineski FK-3.

Međutim, opredeljivanje prema kineskom partneru je prema pisanju portala Balkanska bezbednosna mreža, izazvalo razočaranje u ruskoj javnosti. Do sada se tim povodom nisu oglašavali ruski zvaničnici.

Hodžis kaže da se nada da Srbija pokušava da ojača sopstvenu nezavisnost u odnosu na Kremlj i izvuče se iz percepcije da je satelit Moskve.

“Ali ako se Zapad, posebno SAD i EU, ne uključe u ekonomsku utakmicu na Balkanu, posebno u Srbiji, Kina će ispuniti prazan prostor – uprkos svim negativnim aspektima koje nose kineske investicije”, upozorava Frederik Hodžis.

Inače, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je decembra 2019. godine objavio da će država, kako se izrazio, usporiti sa kupovinom oružja. Rekao je tada da će vojska biti dodatno reformisana, mobilnija i brža, što međutim ne znači kupovinu oružja.

Međutim, već u februaru naredne godine Rusija je u Srbiju počela u delovima da doprema delove raketnog sistema “Pancir S”, čija je kupovina dogovorena tokom zajedničke vojne vežbe “Slovensko bratstvo” održane oktobra 2019. Nepoznato je kolika je Srbija Rusiji platila za šest sistema “Pancir S”. Poznato je, s druge strane, da jedan takav sistem na tržištu košta 13 i 14,6 miliona dolara, u zavisnosti od verzije.

Od tada su, međutim, stigli kineski dronovi – kao i nabavka, ili kako kaže predsednik Srbije, razmišljanja o kupovini kineskog raketnog sistema FK-3.

Ben Hodžis upozorava da bi to moglo izazvati neki vid reakcije ruske strane.

“Ne isključujem da će Kremlj izraziti stroga upozorenja i razočaranja i pronaći načine da izvrši pritisak na Vladu Srbije, koristeći veteranske grupe, ekstremističke organizacije, pa čak i Pravoslavnu crkvu, kao što to obično čine”, smatra Hodžis.

Međutim, on iznosi i uverenje da Srbija 2020. nije Srbija 1999. jer, kako navodi, uprkos tome što u Srbiji postoji značajan uticaj Kremlja, u Srbiji postoji sve veća želja da deluje nezavisno i da se integriše prema Zapadu.

“Potrebno je da Zapad pokaže želju da se takmiči na tom području kako bi vrata ostala otvorena. Dajte milionima talentovanih i inteligentnih mladih građana Srbije da se nečemu nadaju – nasuprot tome da budu Venecuela Balkana”, ističe Hodžis.

Kako kaže – uveren je da bi Sjedinjene Države trebalo da pokažu trajan strateški interes i pruže podršku.

“Potpuna korist za sve u Evropi je stabilan i bezbedan region Balkana što omogućava napredak i priliku mladima da ostanu kod kuće i doprinesu da njihove države dostignu svoje potencijale”, podvlači Frederik Ben Hodžis, saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike.

Srbija je zvanične pregovore o pristupanju Evropskoj uniji započela januara 2014. godine. Na putu do punopravnog članstva pred njom je ispunjavanje kriterijuma ukupno 35 pregovaračkih poglavlja – od kojih je do sada otvoreno 18, a preliminarno zatvorena dva. U tekućoj godini Srbija nije otvorila nijedno – dok je u 2019. to bio slučaj sa dva pregovaračka poglavlja.

Zamerke na koje se u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije često ukazuje su kašnjenje reformi u ključnim oblastima: nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, sloboda medija, ali i u domaćim procesima za ratne zločine i borbi protiv organizovanog kriminala. Takođe, zvaničnici EU vlastima Srbije upućuju i učestale kritike zbog nedovoljne usklađenosti spoljne politike Srbije sa onom koju sprovodi Unija.

Izvor: Glas Amerike
Foto: Printscreen Youtube / New China TV

Pages: 1 2

Advertisement