Tokom ere Josipa Broza, Beograd su posećivali lideri zemalja Pokreta nesvrstanih, predsednici svetskih sila SAD i SSSR, kao i mnogi drugi istaknuti državnici… Ipak, pokojni kubanski lider Fidel Kastro došao je samo jednom, šest godina nakon Titove smrti
Beograd u vreme Tita bio je nezaobilazna stanica na turnejama svetskih državnika – od Ričarda Niksona do Nikite Hruščova i lidera zemalja Pokreta nesvrstanih. Na dugačkoj listi slavnih koje je Tito dočekao u jugoslovenskoj prestonici upadljivo nedostaje jedno ime – Fidel Kastro.
Zašto pokojni kubanski predsednik nikada nije posetio prestonicu zemlje s kojom je Kuba navodno imala prijateljske odnose, sličnu ideološku orijentaciju i zajedničku agendu u Pokretu nesvrstanih?
Kada je Kubanska revolucija 1959. okončana Kastrovom pobedom i padom režima, Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja koje su priznale novu socijalističku vladu. Iste godine, usledila je i prva diplomatska poseta. Beograd je posetilo najpoznatije lice kubanske revolucije Ernesto Če Gevara.
Izvanredni ambasador, kako su ga nazivali, proveo je u Beogradu tri dana tokom avgusta 1959. Sudeći po diplomatskim depešama Janoša Beka, mađarskog ambasadora na Kubi, Tito nije naročito impresionirao harizmatičnog Argentinca. U izveštaju ministru spoljnih poslova Janošu Peteru iz marta 1962, naslovljenom „Razgovor s jugoslovenskim ambasadorom u Havani Boškom Vidakovićem“, Bek navodi da je Ernesto Gevara „pre četiri meseca jugoslovenskog ambasadora nazvao revizionistom“, kao i da inače „nije slušao korisne jugoslovenske predloge“. Prema Bekovim rečima, Če je smatrao trgovinske odnose s Jugoslavijom važnim isto koliko i sa bilo kojom drugom zemljom „kao što je Belgija“.
Paradoksalno, Če Gevara je ideološki bio daleko bliži Titu nego Kastro. Če nikada nije krio svoj stav da „Kuba treba da se oslobodi imperijalizma i SAD i Sovjetskog Saveza“, što je, s druge strane, Tito pokušavao da, elegantnije formulisano, postavi kao jedno od osnovnih načela Pokreta nesvrstanih.
Na prvom samitu Pokreta, održanom u Beogradu samo pola godine ranije, u septembru 1961, Kubu je predstavljao predsednik Osvaldo Dortikos. Da je Kastrovo odsustvo bilo primećeno, svedoči i anegdota koju je ispričao Kunvar Natvar Sing, istaknuti indijski političar: „Bio sam prisutan na sastanku na kojem je razrađivan program za beogradsku konferenciju. Veliki čovek (Nehru) bio je prisutan. ‘Ako Kastro bude prisustvovao, moraću da provedem dan više u Beogradu. Kastro će uobičajeno držati govor od šest sati’, rekao je.“
Prema svedočenju diplomate Budimira Lončara, poslednjeg ministra spoljnih poslova Jugoslavije, Kastro je želeo da se prvi samit održi u Havani, ali je „Jugoslavija bila privlačnija“. Tek 1976, petnaest godina nakon prvog samita, vođa Kubanske revolucije prvi put dolazi u Jugoslaviju. Međutim, on zaobilazi prestonicu i u društvu Tita provodi tri dana na Brionima.
Od prvog samita Pokreta nesvrstanih do tada, geopolitički pejzaž sveta se drastično promenio. Kubanska raketna kriza i Kastrovo zbližavanje sa Sovjetima doveli su do zahlađenja odnosa Havane sa Jugoslavijom i razilaženja sa Titom.
Ideološki raskol kulminirao je na Šestoj konferenciji Pokreta nesvrstanih u Havani 1979, kada je Tito prvi put posetio kubansku prestonicu. Uvodni govor samita održao je Fidel Kastro, a osim optužbi protiv SAD, izneo je i svoju čuvenu kontroverznu tezu o „prirodnom savezništvu“ nesvrstanih sa SSSR kao borcem protiv imperijalizma.
Iako su mnogi očekivali da će Titov govor biti polemičkog karaktera, jugoslovenski lider je uzdržanim tonom izneo svoj stav o važnosti izvornih principa i suštinskoj neutralnosti pokreta. U jednom izveštaju Radija Slobodna Evropa o konferenciji pisalo je: „Jugoslovenski lideri, uprkos hrabrim javnim nastupima povodom samita u Havani, osećaju da jugoslovenski uticaj u svetu nesvrstanih polako opada.“
Godinu dana kasnije Josip Broz je preminuo. Kastro se nije pojavio na sahrani. Jugoslavija i Sovjetski Savez počeli su da gube dah u trci sa Zapadom, a Kuba je ostajala sve usamljenija u svetu.
Šest godina posle Titove smrti, 1986. kubanski lider posećuje Beograd, na poziv predsednika SFRJ Sinana Hasanija. Kastrova ideja „otpora američkom imperijalizmu, po svaku cenu“ naizgled je nadživela Tita. Po navici, Kastro je trijumfalno ušao u prestonicu. Samo pet godina kasnije, teza o prirodnom savezništvu pala je za Berlinskim zidom, „gvozdenom zavesom“ i SSSR.
Piše: Novak Lukovac
Foto: Wikimedia Creative Commons
