Nad ograde od kovanog gvožđa nadvile su se stamene vile, sagrađene za decu, unuke i praunuke. Za svakog člana porodice izgrađen je barem po sprat, pa je uređenje ovih višespratnica ozbiljan poduhvat, a vremena je malo
Gastarbajterska sela ponovo su pusta, jer čim su otvorene granice, mnogi naši građani su se vratili na rad u inostranstvu.
U Mačvanskom Pričinoviću, gde više od pola sela radi u Beču, samo nekoliko porodica se vratilo iz Austrije u Srbiju za vreme epidemije korona virusa, dok je većina ostala izvan granica naše države. U svoje selo, gde su izgradili prave palate, doći će tek na leto i to na svega desetak dana.
Dvorac do dvorca, palata do palate, a na kapijama katanac. Jedne od retkih kuća u kojima još uvek neko boravi su one u vlasništvu penzionera.
– Šta ćemo ovde, tamo imam svoje pare, svoj stan, lečenje, imam tamo sve – objašnjava gospođa, koja je na kratko došla iz inostranstva da obiđe kuću.
Tu je i gospodin koji je skoro pola veka proveo radeći u Beču, priželjkujući samo jedno.
– Znate li kada sam ja otišao? Četrdeset godina sam u Austriji. Prošle su mi godine tamo. E sad sam došao da malo proživim u ovoj kući ovde, koju sam pravio za stare dane – kaže austrijski penzioner.
Baš zbog toga su radili i ulagali ceo život, da bi uživali kada se penzionišu. Ali gde god se čovek nađe, mora da radi, napominju oni.
– Ko radi, taj i sladi, ko ne radi, nema čime da se sladi. Tamo zaradimo, ovde trošimo – pričaju kroz smeh.
Nad ograde od kovanog gvožđa nadvile su se stamene vile, sagrađene za decu, unuke i praunuke. Za svakog člana porodice izgrađen je barem po sprat, pa je uređenje ovih višespratnica ozbiljan poduhvat, a vremena je malo.
– Samo posao, kuća, i obrnuto – zaključak je svih stanovnika ovog dela Mačvanskog Pričinovića.
Orlovi i lavovi čuvaju ovo mirno selo koje živne tek kada dođe leto. Za taj trenutak počele su pripreme, pa se peru fasade, briše prašina, kosi trava, da bi mogli da uživaju deset dana kada dođu na odmor.
– Ovde je lepota, najlepše je u našoj domovini, uvek je bilo tako – tvrde da čeznu za Srbijom.
Onda se vraćaju svom poslu u drugoj državi gde su otišli trbuhom za kruhom.
– Nema kod Švaba ništa za džabe, mora da se radi od jutra do sutra – priča penzioner koji je ceo radni vek proveo u Austriji.
Ponovo će selo živnuti u julu i avgustu, kada dođu na odmor. Do tada će raditi, da bi mogli i dalje da ulažu u svoje vile, koje će veći deo vremena ostati puste.
IZVOR: Distrikt FOO: Distrikt
