ER SRBIJA U CENTRU SKANDALA: Bivša stjuardesa javno iznela kritiku, oni objavili njene lične podatke i zapretili joj!

Doxxing (ili doksovanje) je čin javnog objavljivanja nečijih privatnih ili ličnih podataka na internetu bez njihove dozvole, najčešće sa namerom da se ta osoba uznemiri, zastraši ili ugrozi. Usred doxxing internet skandala našla se kompanija Air Serbia koja je otkrila ime korisnice na popularnoj društvenoj mreži koja je pod pseudonimom objavila da su plate u ovoj kompanije male. Sve se odigralo 12. marta, a odmah su usledile reakcije drugih korisnika koji su pisali da ovo nije prvi put da su nečiji privatni podaci objavljeni javno bez njihove dozvole zbog kritike države ili neke od državnih kompanija.

Sve je počelo objavom jednog korisnika koji je kritikovao oglas za posao kompanije Air Baltic čiji je većinski vlasnik država Letonija, a koja nudi malu platu za kabinsku posadu u Beogradu. Na ovu objavu se nadovezala korisnica, koja je potpisana pseudonimom i čiji profil na društvenoj mreži ne otkriva njen identitet, a koja je prokomentarisala da su u Air Srbiji plate još manje.

„A sa Air Baltic nemaš ni doprinose jer je ACMI. Regrutuje ih agencija ProHuman koja se nekad zvala CityScope preko koje su zapošljavali kabinsko osoblje u Air Serbia kako ne bi davali ugovore za stalno nego ih prebacivali na ugovore po dve godine“, napisala je u odgovoru.

PROGLAŠENA LISTA STUDENATA U KNJAŽEVCU: Propao pokušaj izborne komisije da nezakonski obori listu!

Na njen komentar nadovezuje se zvanični profil kompanije Air Serbia koja korisnicu targetira po imenu i tvrdi da kontinuirano iznosi lažne informacije sa ciljem da naruši ugled Air Srbija.

„Srpska nacionalna avio-kompanija se rukovodi jasno definisanim internim i zakonskim procedurama, koje Vi, u toku Vašeg radnog angažmana članice kabinske posade više puta niste poštovali. Kao što Vam je poznato – otkaz ugovora o radu ste dobili zbog neprofesionalnog odnosa prema radnom procesu i kompaniji, a nakon brojnih upozorenja koja ste dobijali zbog kršenja internih procedura.

Razumemo Vaše nezadovoljstvo zbog neslavnog završetka letačke karijere, ali odgovornost za takav ishod je samo Vaša. Za svako dalje iznošenje neistinitih informacija o poslovanju kompanije Er Srbija, a kojima se narušava ugled iste, iskoristićemo raspoloživa pravna sredstva protiv Vas. Srdačan pozdrav“, piše u odgovoru Air Srbije koji posle dva dana od objavljivanja nije uklonjen, iako su otkrili ime korisnice, koja je kako smo naveli, potpisana pod pseudonimom na društvenoj mreži.

Odgovor Air Srbije trenutno ima preko 400.000 pregleda i stotine negativnih reakcija i kritika. Pitanje koje se najčešće ponavlja je zašto i zbog čega je obelodanjeno ime korisnice.

Advokat Ivan Ninić ujedno je prokomentarisao slučaj i napisao: „Inače, naša sugrađanka je objavila na zaključanom, privatnom, Instagramu sliku Slavije iz drona… ćacike su odlepile, u Malovićevom ‘carstvu’ to neko da uradi. Ali čeka presudu i povratak, jer DOLAZI VREME ODGOVORNOSTI… i ovi što lete u Veronu da izaberu keramiku to znaju….“

Kontaktirali smo Air Srbiju i pitali smo ih da li znaju da je administrator na društvenoj mreži objavio lični podatak bez dozvole i da li će biti sankcija. Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore od zvaničnih predstavnika za medije Air Serbia.

Kazne za doxxing

Doxxing, odnosno javno objavljivanje tuđih ličnih podataka bez dozvole, u mnogim evropskim državama smatra se ozbiljnim kršenjem zakona, iako sam termin često nije posebno definisan u zakonodavstvu. Takvo ponašanje se obično kažnjava kroz druga krivična dela, poput zloupotrebe ličnih podataka, uznemiravanja, proganjanja ili ugrožavanja bezbednosti. Kazne zavise od težine slučaja, ali mogu uključivati visoke novčane kazne koje dostižu i desetine hiljada evra, zatvorske kazne od nekoliko meseci do više godina, kao i građanske tužbe u kojima žrtva može tražiti novčanu odštetu zbog povrede privatnosti ili nanete štete.

U Srbiji doxxing takođe nije posebno imenovan u zakonima, ali se takvi postupci mogu procesuirati kroz više krivičnih dela, poput neovlašćenog prikupljanja i objavljivanja ličnih podataka, proganjanja ili ugrožavanja sigurnosti. U zavisnosti od okolnosti, kazne mogu biti novčane ili zatvorske. Za neovlašćeno objavljivanje tuđih ličnih podataka predviđena je novčana kazna ili zatvor do jedne godine, dok u slučajevima kada objavljivanje podataka uključuje pretnje, uznemiravanje ili dovodi osobu u ozbiljnu opasnost kazna može biti i višegodišnji zatvor.