U katedrali Sveta Nedelja, smeštenoj u centru bugarske prestonice Sofije, od 1460.godine do danas čuvaju se mošti Svetog Kralja Milutina Nemanjića, u srpskoj istoriji poznatog pod punim imenom kralj Stefan Uroš II Milutin Nemanjić.
Brojni vernici iz Bugarske i dalje se klanjaju nad ovom relikvijom, a pored molitvi za mir i bratstvo bugarskog i srpskog naroda, u crkvi Svete Nedelje svakog 29. oktobra, sprovodi se obred sa svetim moštima, uoči praznika Svetog Kralja koji pada na sledeći dan!
Bilo bi lepo znati koji postotak ljudi u Srbiji je upoznat sa činjenicom da je jedan od najvećih srpskih srednjovekovnih kraljeva dinastije Nemanjić sahranjen u glavnom gradu susedne države, koji se nalazi na nekih 5 sati vožnje od Beograda.
Ipak, priča o moštima svetog srpskog kralja i ovoj prelepoj bugarskoj crkvi seže mnogo dublje u prošlost, a neke od zamračenih delova te daleke istorije za Serbian Times pojasnio je sveštenik Svete Nedelje u Sofiji, otac Kiril Popov, koji nas je prijateljski dočekao otvorenih ruku:
„Čast mi je da vam poželim dobrodošlicu u našu katedralu, u naš hram Svetu Nedelju!“
Kameno zdanje crkve Sveta Nedelja leži u istorijskom centru bugarske prestonice. Svedočanstvo o drevnosti grada očito je svuda u okolini. Osim nekoliko srednjovekovnih crkvi, u blizini se može videti i stara gradska džamija, kao i ostaci rimskih ruina iz antičkog doba. Crkva Sveta Nedelja podignuta je upravo na ostacima rimskih termi.
Negde krajem 12. veka, na ovo mesto donete su mošti velikomučenice Svete Nedelje, a otac Kiril ispričao nam je kako je tu, međutim, mnogo ranije izgrađen prvi ranohrišćanski hram posvećen svetici po kojoj je crkva dobila ime.
„Istorija hrama seže u duboku drevnost. Prema poslednjim naučnim procenama, već na početku 4. veka upravnik grada podigao je na tom mestu jednu crkvicu posvećenu svetoj velikomučenici Nedelji. Ona je umrla nešto ranije, krajem trećeg veka, a veruje se da je hram izgrađen čak i pre nego što je hrišćanstvo postalo zvanična vera Rimskog carstva 313. godine.“, ispričao je otac Kiril.
Prvobitno je to bila drvena crkva sa kamenom osnovom, što je bio uobičajen način gradnje za to doba. Međutim, iako su gotovo sve crkve u naredna tri veka bile rekonstruisane u kamene građevine, Sveta Nedelja tek 1856. godine pretvorena je u impozantnu pravoslavnu katedralu koju vidimo danas.
Mošti Svetog Kralja Milutina, koji je živeo od 1282. do 1321. godine, tu su dospele u 15.veku.
Prvobitno, Mulutin je sahranjen je u manastiru Sveti Stefan u Zvečanima, na Kosovu i Metohiji. Nakon Kosovske bitke i nadolazeće turske opasnosti, mošti su prebačene u rudarsko selo Trepča, odakle će u narednim decenijama biti prebačene iz Srbije.
„1460. godine u Bugarsku su prenesene mošti najuspešnijeg srpskog kralja, Svetog Stefana Milutina. Bila je lična želja kralja Milutina da njegove mošti budu prenesene u naš grad i to se ispunilo.“, priča otac Kiril.
Ostatke kralja Milutina u Sofiju je doneo mitropolit Silvanij, gde su pohranjene u manastiru „Sv. Kiril i Sv. Metodije“ koji je u njegovu čast još nazivan i manastir Sveti Kralj. Na pitanje da li je i Sveta Nedelja u nekom trenutku nosila ime Sveti kralj, odgovara odrično: „Od 4. veka do danas crkva nikada nije menjala ime“.
Pre nego što su konačno stigle u Svetu Nedelju 1867. godine, mošti Svetog kralja Milutina prošle su kroz još četiri različite crkve – a preživele su kroz istoriju i brojne požare, zemljotrese, kao i tursku okupaciju. Sudeći prema tome i očuvanosti moštiju, jasno je da su Bugari posvetili veliki trud očuvanju ove relikvije i pokazali izuzetno poštovanje prema srpskom nasleđu.
„Sveti Kralj je najuspešniji srpski kralj jer je ispunio svoju misiju da podigne onoliko crkvi koliko je godina živeo. Ako je živeo 39 godina, znači podigao je brojne crkve i manastire, u Bugarskoj i u Srbiji, ali i na Svetoj Gori.“, kaže otac Kiril.
Zadužbinarski život Milutina Nemanjića, odredila je sudbinu njegovog tela posle smrti, smatra sveštenik Svete Nedelje.
„Prema tome kako se predstavio Bogu, on je blagoslovio ime svoje i bog mu je uzvratio darom netruljenja tela, i to ne samo netruležnošću, već telom koje čini čudesa do dan danas. Mnogi vernici zato dolaze ovde da celivaju njegove svete mošti“, objašnjava otac Kiril.
Od njega smo saznali i za jednu od najtragičnijih epizoda u istoriji crkve Sveta Nedelja i moštiju kralja Milutina. Odigrala se u aprilu 1925. godine, kada je Komunistička partija Bugarske izvela teroristički napad, raznevši krov crkve tokom sahrane generala Konstantina Georgieva, koji je takođe pao kao žrtva atentata komunista. Tom prilikom, ubijen je veći deo bugarske intelektualne, političke i verske elite.
„Nakon što je crkva već započela svoj novi život, kao ogromni 5-kupolni hram, mošti Svetog kralja Milutina bile su položene ispred ovog ikonostasa. Ikonostas koji je radio Stanislav Dospevski, kao i svete mošti, neoštećeni su preživeli veliki atentat 16. aprila 1925. Bomba je eksplodirala u zapadnom delu tavanice i, na veliku žalost, 200 ljudi je izgubilo život, a preko 500 je povređeno. To je najgori atentat u istoriji 20. veka. Slava Bogu, mošti Svetog kralja su preživele da možemo i danas da im se molimo.“, priča otac Kiril.
U Svetoj Nedelji takođe nije neobično čuti ni molitvu za, kako otac Kiril kaže: „bratski pravoslavni srpski narod“.
„Uveravam vas da svakog utorka na liturgiji, pred moštima Svetog kralja, molimo se za bratski srpski narod. U molitvi Svetom kralju piše: ’Ti si želeo da budeš sahranjen u Sofiji i mi ti se molimo da sačuvaš našu prestonicu’. Sveti kralj je pokrovitelj, kako srpskog naroda i države, tako i našeg grada, naše crkve i mi svi smo jedna velika porodica. Pored moštiju Svetog Serafima Čudotvorca, mošti Svetog kralja su jedna od najvećih svetinja Sofije. Velika je blagodet imati jednu takvu svetinju.“, rekao je otac Kiril.
U crkvi Svete Nedelje svakog 29. oktobra, što je datum smrti kralja Milutina, služi se obred sa svetim moštima, uoči praznika Svetog Kralja koji pada dan kasnije, 30. oktobra. Mošti se iznose iz postolja i prenose se uz povorku kroz čitavu crkvu, a vernici imaju priliku da ih dotaknu i celivaju, kao i da prisustvuju ceremoniji presvlačenja moštiju.
Svake godine, srpski manastiri u Bugarsku šalju novu odeždu izrađenu posebno za mošti. Delove stare nošnje, koja se posle godinu dana skida sa moštiju, sveštenici Svete Nedelje šalju nazad u Srbiju, kao relikvije, dok belo platno u koje su mošti umotane ispod odežde, seku na komadiće i dele vernicima uz blagoslov.
Kako nam je otac Kiril ispričao, na dan praznika u Svetu Nedelju dolazi veliki broj posetilaca iz Srbije.
„To je veliki ritual presvlačenja moštiju Svetog Kralja. Jednom godišnje, organizuje se veliko slavlje 29. oktobra. Svake godine ovde dolaze hiljade braće Srba na bogosluženje. Mnogo autobusa dolazi. Svi jednim istim srcem pevamo, slavimo Boga i Svetog Kralja.“, ispričao nam je otac Kiril.
Za kraj smo ga pitali šta očekuje od praznika ove, nesvakidašnje 2020. godine.
„Uskoro nam stiže nova ikona Svetog Kralja iz Srbije“, srećno kaže i dodaje: „Ali, ne znam kako će praznik izgledati. Sigurno sa maskama i uz poštovanje distance. Ne gubimo razum oko toga, ali moramo biti odgovorni“, zaključio je otac Kiril.
Na izlazu iz crkve Sveta Nedelja, otac Kiril nas je blagoslovio i darivao nas parčetom tkanine sa moštiju Svetog kralja Milutina, pre nego što se posvetio drugim vernicima koji su došli pod blagoslov nad ovom velikom srpskom svetinjom.
Tekst je prvobitno objavljen na portalu Serbian Times septembra 2020. godine.
POVEZANE TEME:
PUTOVANJE MOŠTIJU SVETE PETKE: Od knjeginje Milice i Sulejmana Veličanstvenog, pa sve do Rumunije!
Piše: Novak Lukovac
Foto: Elma Nejkova
