Connect with us

Srbija

ANTONIJE KOVAČEVIĆ: Vučiću, pazi priznanje! Hvala ti, Mali, spas`o si mi život!

Published

on

Nagradno pitanje za danas glasi: Da ste Tramp i da hoćete da vam Vučić potpiše priznanje Kosova, da li biste to stavili na papir kao 10. tačku Dnevnog reda? Ono, kao…kad se zaleti i krene da potpisuje ove ostale tačke, zajebe se pa potpiše i priznanje, a utom odnekud bane ćera Ivanka, stane štiklom na tefter i kaže: “Taknuto, maknuto!”

Igrokaz koji su juče uživo, pred kamerama, iz Vašingtona, odigrali predsednik Srbije i njegova svita pokornih idiota, još jednom је pokazao i dokazao koliko daleko je Vučić naš nasušni spreman da ide u obmani sopstvenih građana. Iliti, jezikom političke korektnosti – da nas jebe u zdrav mozak!

Ono što, međutim, naročito brine i rečito govori o eskalaciji jedne bolesti, jeste činjenica da je ovu predstavu za srpsku sirotinju raju Vučić organizovao ispred Bele kuće, baš k`o da je korejska fabrika kablova u Jagodini ili neki frtalj asfaltirane džade na Koridoru 11. Ludilo je otišlo predaleko, i to svakako treba sve da nas natera da stavimo prst na čelo. Jer, ako je spreman da pred najmoćnijom administracijom na planeti odigra ovu pretvornu i glupu igru za domaću publiku, zamislite šta je sve u stanju da uradi da bi odbranio vlast (?!)

Šaljući Sinišu Malog da usred prvog poluvremena utakmice (čitaj: pregovora), javi narodu zakinutom za direktan TV prenos, kako nas tamo, u ovalnim i drugim kabinetima, teraju da klečimo baš ko Monika, a mi samo što nismo prešli na “glavno jelo”, pa bi pre toga da obavestimo narod koliko nam je em mučno, em neprijatno – pokazuje kako funkcioniše i na kom antologijskom nivou je Vučićeva diplomatija.

Sve skupa podsećalo je na scenu iz filma “Montevideo, Bog te video”, onu kada cela varoš stoji na ulici, ispod javnog razglasa, i sluša prenos sa drugog kontinenta, s tim što su izveštaji novinara Bore Jovanovića iz Urugvaja pre 90 godina, za razliku od ovih jučerašnjih, bili objektivni, a da pritom niko na poluvremenu nije javio narodu konačan rezultat utakmice…Ni to da je sudija poneo od kuće i žute i crvene kartone, pa može bit` nećemo dočekati kraj sa svih 11 na terenu.

Kad se po isteku prvih 45 minuta pred kamerama pojavio već prežaljeni Vučić Obilić, gle čuda, nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao, a mi smo saznali da je “Kosovski boj 2020” zapravo već završen, da smo pobedili bez kapi krvi, te da je Murat i dalje živ, mrda, ali da se toliko sirota prepao da nije smeo da izađe na megdan, nego je iz čadora poslao vjernu ćeru Bajazitu, da ma`ne velom i zazveči đerdan-dukatima na zumbul grudima, te tako proba da omađija srpske junake. Al` junaci nikom ne ponikoše, već uglas povikaše: “De vrati se odakle si došla, mi imamo ovde preča posla!”, a Đurić Đuvegija još je na to dodao i jedno prkosno: “Aco, Srbine!”

Usput, na pitanje otkud to da Mali Radojica pobegne sa megdana usred frke, u 23.minutu, da o jadu zabavi narod pričom o tome da je kucnuo sudnji čas i da nam otimaju Kosovo, samo što nisu, Vučić Obilić se brecnuo na zamišljene novinare/neprijatelje, sve odreda Mustafe kojima su draži Murat i janjičari od srpskih junaka, te objasnio glupom narodu kako je Mali u tom trenutku zaista govorio istinu, ali se situacija na terenu dramatično promenila u našu korist dok je on bio na pišanju, a priznanje Kosova nestalo je sa stola kao da je bilo pisano kontra-nevidljivim mastilom, onim koje se prvo vidi pa posle ispari.

A ko je, obaška, tako lud i bezobrazan pa da ne poveruje da se Mali svojevoljno probio iz neprijateljskog obruča da bi narodu javio loše vesti, toga nije briga za Kosovo, taj radi za Đilasa, Šolaka i honorarno za Trampa!

U ovoj utakmici/predstavi, namerno ili nenamerno, Vučiću je pomogla i tviter novinarka odranije znana isključivo po tome što se pre koju godinu sa Trampove konferencije uključila uživo na Fejsbuk ili već koju aplikaciju, ubeđujući Ričarda Grenela, visokog američkog pregovarača, da laže i da ona bolje od njega zna šta je bilo na agendi pregovora, koju je, pretpostavljam, istrgnutu iz konteksta dobila od Vučića i njegovih skutonoša.

Siroti Grenel, koji se sa ovako bizarnom situacijom verovatno nikada u karijeri nije sreo, očajnički je na tviteru pokušavao da dokaže kako Srbima nije pod nos potureno nikakvo priznanje, pogotovo ne pod tačkom broj 10 (!), već samo stavka o obostranom poštovanju manjinskih prava Srba i Albanaca, o čijem “sudbinskom značaju” najbolje svedoči upravo mesto u protokolu.

Džaba… Priča je već otišla predaleko tako da, šta god da se danas danas desi u Beloj kući i na onoj livadi ispred nje, potpisali Albanci i Srbi sporazum o ekonomskoj stabilizaciji i saradnji ili ne (a verovatno će ga potpisati, jer da i jedni i drugi to nisu obećali Tramp ih sigurno ne bi ni zvao da se s njima nateže i blamira u jeku predizborne kampanje), ostaće da kruži legenda po Srbiji o tome kako je naš vašingtonski Obilić odbranio Kosovo od kauboja-Osmanlija i njihovih piona-pešadinaca sa kečetima na temenima, još se živ i netaknut vratio za Beograd. Da piše sitne knjige i scenarije do sledeće “presudne bitke”.

A smem i da se opkladim da će Tramp danas da svrati na pregovore i provede sa njim 2 minuta i 36 sekundi, koliko nikada i nijedan američki predsednik nije proveo ni sa jednim srpskim predsednikom.

Ni sa premijerom, obaška.

P.S. Tekst je pisan pre potpisivanja Sporazuma i unapred se izvinjavam ako sam u nekim pretpostavkama omanuo i doveo Vas u zabludu. Ali neko osmo čulo mi kaže da nisam…Hvala.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Youtube

Continue Reading
Advertisement
1 Comment

1 Comment

  1. Aleksandar

    September 5, 2020 at 7:45 pm

    Svaka cast. Nedan boljih članaka na Srpskom jeziku u Vučićevoj eri

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement