Rut Mičel rođena je 30. aprila 1889. godine, kao jedanaesto dete Džona Mičela, uglednog člana Demokratske stranke i senatora Sjedinjenih Američkih Država. Njen brat je bio general Bili Mičel, otac Američkog ratnog vazduhoplovstva. Drugi brat joj je poginuo kao pilot u Francuskoj u Prvom svetskom ratu.

Nakon smrti svog prvog muža, Mičel, koja se bavila bavila novinarstvom i fotografijom, poslata je 1938. godine kao dopisnica magazina “Ilustrovane londonske na Balkan, da izveštava o braku albanskog kralja Zoga. Posle obavljenog zadatka ostala je da živi u Beogradu. Izveštavala je iz srpske prestonice kada su je Nemci bombardovali, a zatim lično svedočila invaziji sila Osovine u aprilu 1941. godine.

Posle okupacije Jugoslavije, pridružila se Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini, pod komandom Draže Mihailovića.

Reporterka koja je postala četnički špijun

Rut Mičel je prvo izveštavala iz četničkog štaba kao reporter, a kasnije je postala punopravni član srpskog pokreta otpora. Prema nekim izvorima ona se u početku pridružila četnicima preko Mihailovićevog rivala Koste Pećanca da bi kasnije prešla u Mihailovićev štab.

Žene su bile retke među četnicima, a Mičel je kasnije rekla da je prihvaćena samo zato što je mogla da „jaše skoro sve na četiri noge“ i bila je spremna „da umre kao muškarac“. Tečno je govori nemački i ubrzo je postala špijun i obaveštajac koji se borio za srpsku stvar.

Nakon što je nemačka vojska izvršila invaziju na Jugoslaviju 1941. godine, Gestapo je uhapsio Mičel u Luci Dubrovnik dok je za Mihailovića mapirala lokacije nemačkog naoružanja. Neutralnost Sjedinjenih Država u vreme njenog hapšenja sprečila je njeno pogubljenje.

Nemci je osudili na smrt

Držana je u desetak nemačkih zatvora i logora po 13 ili 14 meseci, tokom čega joj je suđeno i osuđena na smrt. O ovom iskušenju, kasnije je napisala:

-Sve žene u tim zatvorima očekivale su da će umreti. Bili smo izgladnjeli, mučeni i prebijani….To me je naučilo visinama hrabrosti do kojih ljudska duša može doseći.

Izbegla je pogubljenje tako što je puštena 1942. godine kao deo razmene ratnih zarobljenika, pod pritiskom švajcarske vlade.

ZABORAVLJENA ISTORIJA: Kako su se u bratimili, borili i ginuli jedni za druge Srbi i Amerikanci!

Knjiga o četnicima

Sledeće godine Rut Mičel je objavila knjigu „Srbi biraju rat“, o kome govori o svom boravku i saradnji sa Mihailovićem i četnicima i njenom kasnijem životu kao nemačkog ratnog zarobljenika. Evo dela njenog opisa nacističkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941:

-Otrčala sam do razbijenog prozora. Tamo na ulici među gomilama kamenja muškarci i žene su mirno ležali u čudnim, zgrčenim stavovima. Imala sam nalet nekontrolisanog divljeg besa… Bile su dve neeksplodirane zapaljive bombe ugrađene u trotoar ispred mojih prozora.

U istoj knjizi “Srbi biraju rat” ona je proročki opisala zločine koji su kasnije bili predmet filma “The Monuments Men”, pljačku nacionalnog kulturnog blaga u okupiranim evropskim nacijama od strane nacista.

Branila čiča Dražu na suđenju

Posle rata bila je aktivno uključena u stalne kontroverze oko ratne uloge četnika.

Ona se 1946. godine izjasnila protiv suđenja generalu Mihailoviću koje se tada vodilo u Beogradu. Delom je to bilo lično: jedan od Mihailovićevih saboraca, bivši gradonačelnik Beograda Dragomir Jovanović, optužio ju je da je viđana u Gestapou. Njen odgovor na ovo je bio da je viđena sa Gestapoom kada je uhapšena i izvedena pred vojni sud zbog svojih četničkih aktivnosti. Ali je takođe izrazila snažnu podršku Mihailoviću, nazivajući ga „najvećim ratnim patriotom“ i optužujući Maršala Tita da je sebi pripisivao zasluge za Dražine pobede, i da se Tito održao na vlasti „koristeći ozloglašene hrvatske ustaše, organizaciju ubica koju je obučavao Musolini“.

Posle rata, Mičel se bavila humanitarnim radom, pomažući srpsku decu bez roditelja, prikupljajući sredstva za dobrotvornu organizaciju Srpska ratna siročad iz Drugog svetskog rata.

Do 1955. živela je u Londonu, navodno u stanu u kome je nekada živeo Lord Bajron.

U kasnijim godinama, Mičel je živela u Portugalu, gde je umrla u Belasu 1969. od srčanog udara.

Tekst: Serbian Times/Halyard Mission Foundation Foto: Wikipedia

“Zaboravljena istorija” je projekat Fondacije Misije Halijard koji je podržan od ambasade SAD u Beogradu i Ministarstva kulture Srbije.