GENIJALAN POTEZ ŠVAJCARCA: Iskoristio rupu u zakonu i prisvojio 110.000 kvadrata ničije zemlje, sad vlast hoće da menja propise!

Švajcarac po imenu Džonas Loviner privukao je pažnju javnosti širom Evrope nakon što se proglasio „kraljem Švajcarske“, uspevši da sastavi mozaik zemljišnih parcela bez plaćanja ijednog franka. Njegov neobičan uspon nije zasnovan na vojnom osvajanju ili nasleđenom bogatstvu, već na veštom iskorišćavanju malo poznate pravne odredbe koja omogućava polaganje prava na zemlju bez vlasnika ili neregistrovane posede.

Identifikujući zapostavljene parcele, uključujući delove puteva i sitne posede, Loviner je postepeno izgradio ono što on naziva „carstvom“. Iako njegova kraljevska titula nema pravnu snagu, njegove akvizicije zemlje su stvarne, što ga je stavilo u centar rastuće debate o zakonu, vlasništvu i moći u modernoj Švajcarskoj.

NAZIVAJU JE ISLANDOM U SRBIJI: Evo koja to banja privlači sve više turista i zašto!

Lovinerova strategija oslanja se na odredbe Švajcarskog građanskog zakonika, tačnije na član 658, koji pojedincima omogućava da polažu pravo na zemlju koja nema registrovanog vlasnika u katastru. Takve parcele najčešće obuhvataju zaboravljene posede, administrativne praznine proistekle iz istorijskih grešaka ili fragmente infrastrukture poput pristupnih puteva.

Sistematskim identifikovanjem ovih „sivih zona“, Loviner je sakupio više od 110.000 kvadratnih metara zemlje raspoređene širom različitih švajcarskih kantona. Iako veći deo ove zemlje nije povezan u jednu celinu, on mu daje legalnu kontrolu nad brojnim, raštrkanim delovima teritorije.

Pored pravnih akvizicija, Loviner je svoj projekat uokvirio kao simboličnu monarhiju. Organizovao je ceremoniju krunisanja i usvojio kraljevske simbole kako bi promovisao svoje „kraljevstvo“. Ipak, s obzirom na to da je Švajcarska federalna republika, njegova titula nema nikakvo zvanično priznanje. Oznaka „kralj“ je prvenstveno lični brend koji služi da privuče pažnju na njegove aktivnosti.

Njegove akcije izazvale su oštre kritike lokalnih vlasti i stanovnika. U pojedinim slučajevima, njegovo preuzimanje vlasništva nad malim, ali strateški važnim parcelama, poput privatnih puteva, dovelo je do ozbiljnih sporova oko prava na prolaz i održavanje infrastrukture.

Kritičari smatraju da je ovakvo iskorišćavanje pravnih praznina duboko neetično, posebno kada direktno utiče na funkcionisanje lokalnih zajednica. Pojedini zvaničnici su njegov pristup opisali kao zloupotrebu sistema, a ne kao legitimno ostvarivanje prava na imovinu.

Priča o Džonasu Lovineru nalazi se na tankoj granici između pravne domišljatosti, umetničkog performansa i čiste ekscentričnosti. Ceo slučaj služi kao podsetnik da moderni zakoni i dalje mogu proizvesti apsurdne ishode, gde zaboravljena zakonska klauzula i nekoliko zapostavljenih njiva postaju temelj samoproklamovanog kraljevstva.