DEDA ARIF JE ŽIVA LEGENDA: Ima 80 godina i ručno kosi livade, postao simbol snage i zdravog života!

Na prostranim livadama Gornje Pešteri, gde vetar nosi miris trave i slobode, susreli smo Arifa Mujezinovića – osamdesetogodišnjeg domaćina čija vitalnost prkosi godinama. U selu Ugo, nadomak granice sa Crnom Gorom, Arif Mujezinović i danas, kao u mladosti, ručno kosi travu. Bez moderne mehanizacije, bez umora na licu – samo snaga, iskustvo i osmeh koji govori više od reči.

– Godine nisu merilo starosti – poručuju meštani dok s ponosom gledaju svog komšiju.

I zaista, prizor Arifa koji u osmoj deceniji života kosi livadu vraća veru u prirodan način života i snagu čoveka koji je ceo život proveo u skladu s prirodom.

Selo Ugo nekada je brojalo i do 120 domaćinstava, dok danas ima oko 70.Ipak, život ovde nije zamro. Meštani se i dalje bave stočarstvom i poljoprivredom, čuvajući tradiciju koja se prenosi generacijama.

DETALJI ZLOČINA U SARAJEVU: Ubio ženu, pa potom oteo ćerkicu i sa njom seo da pojede ćevape!

Specifičnost ovog kraja ogleda se i u njegovoj kulturnoj i istorijskoj slojevitosti. Ugo važi za jedno od najstarijih naselja na Pešteri, a brojni toponimi i nazivi u okolini svedoče o albanskom poreklu dela stanovništva koje je naseljavalo ove krajeve. Posebno mesto u selu zauzima stara džamija, za koju meštani tvrde da je jedna od najstarijih u ovom delu Sandžaka. Kroz nju su prošle generacije imama, među kojima se pamte imena poput mula Omera Bebića i drugih uglednih verskih službenika.

Arif Mujezinović je godinama bio mujezin u ovoj džamiji, svedočeći vremenu u kojem su vera, zajedništvo i poštovanje vakufa bili temelj života. Govoreći o vakufskoj šumi iznad sela, Arif podseća na stroga pravila koja su se nekada poštovala:

– Vakuf se koristio samo za dobro svih – za džamiju, školu i groblja. Ko bi pokušao uzeti nešto za sebe, nije se dobro proveo. Ljudi su verovali i držali se toga – kaže on.

In sela Ugo živi i nekoliko meštana starijih od 80 godina, a najstariji među njima ima čak 94 godine. Taj podatak najbolje govori o načinu života na Pešteri – čist vazduh, prirodna ishrana i svakodnevni rad. Mujezinovićev primer pokazuje da se zdravlje ne kupuje, već gradi kroz životne navike.

Dok savremeni čovek sve češće juri za novcem i gradskim životom, Pešter čuva svoju tišinu i mudrost. Arifova priča nosi snažnu poruku:

– Doći će vreme kada će ljudi, umorni od brzine i stresa, tražiti ono što Ugo i Pešter nude već vekovima – zdravlje, mir i jednostavnost.

A dok taj vakat ne dođe, Arif Mujezinović nastavlja da kosi – tiho, dostojanstveno i ponosno, kao živi dokaz da su priroda i rad najbolji saveznici dugog života.