Chicago, IL
70°
Sunny
6:10 am7:30 pm CDT
Feels like: 70°F
Wind: 14mph W
Humidity: 44%
Pressure: 29.7"Hg
UV index: 2
11 am12 pm1 pm2 pm3 pm
73°F
73°F
73°F
72°F
68°F
MonTueWedThuFri
63°F / 48°F
66°F / 59°F
68°F / 50°F
57°F / 46°F
55°F / 43°F

Published 1 year ago

By Antonije Kovačević

“ZARAĐUJEM VELIKE PARE, ALI…”: Srbi iz dijaspore otkrivaju da li žale što su napustili domovinu i šta im iz Srbije najviše nedostaje!

Otići u inostranstvo i sticati daleko od porodice, znajući da nećemo moći da ih vidimo kad poželimo ili ostati ovde, biti sa dragim ljudima, ali kajati se i žaliti, večita je dilema u razgovorima Srba, kako onih koji su išli trbuhom za kruhom, tako i onih koji razmišljaju o tome.

Na srpskom delu foruma Redit, od juče je u toku rasprava o tome da li je uspešan život u inostranstvu vredan nostalgije koja se javlja nakon što smo duže vreme odvojeni od Srbije i porodice.

“Da li nekad zažalite zbog toga što ste otišli iz Srbije? Ili možda ne”, napisao je između ostalog reditor iz Srbije, dodavši da mu jako nedostaje Beograd, prijatelji i poznanici, ali da zbog egzistencije, ne želi da se vrtati u srpsku prestonicu.

“Žalim za Srbijom svaki dan”

U odgovorima koji su nastupili, Srbi su u emotivnim ispovestima izlagali svoje životne priče i stavove po pitanju da li žale što žive u inostranstvu. Sudeći po broju odgovora, svima je nostalgija bila najveći problem.

“Ne znam šta da ti kažem, sve zavisi kako se snađes. Ja na primer, žalim za Srbijom svaki dan jer kakvo god blato da je-moje je. U Francuskoj sam četiri godine i u maju idem kući i presrećan sam zbog toga, razlog-imam svoj stančić u Beogradu, a radim ovde za recimo platu od 2.000 evra, razbijam se od posla, a moji drugari rade po Beogradu kežual i zarade isto, a kući su sa porodicom… Ne kažem da je bolji život tamo, ali precenjeno je sve ovo iskreno.. Elem, ima IT stručnjaka koji zarađuju sigurno ili ljudi koji rade nešto drugo ali na gradilištu u zapadnoj Evropi nije nikad lako”, glasilo je mišljenje jednog od njih.

Upravo njegov komentar, ponajviše zbog sume koju je spomenuo, pokrenuo je novu lavinu komentara. Ono što je korisnike Redita najviše interesovalo jeste čime se bave njegovi prijatelji, ako imaju tolika primanja u Srbiji.

“Ne ostavljam celu platu sebi. Kada odbijem troškove stana, prevoza, hrane, cigara itd… Onda dođem na neku laganiju cifru od 1.400 evra čisto mozda i 1.300.. Jedan drugar je otvorio prodavnicu elektro opreme sad otvara i drugu, u istoj ulici. Drugi drugar radi mašinsko gletovanje, tražio mi je pomoćnika nekog kog bi platio od 30 evra pa na više. Treći drugar vozi selidbe, veći kamion i isto ima dobru platu. Eto, svi zarađuju više od 1.000 evra, a kući su i ne moraju da rade kao robovi u tuđim zemljama, to je bila poenta”, glasilo je njegovo objašnjenje.

Nostalgija zbog prijatelja i jogurta

Srbin koji živi u Danskoj, istakao je da je lepo imati novac, ali da mu je Srbija stalno u mislima. Najveći žal mu je, kako je istako, što se još uvek nije vratio za Srbiju.

“I više nego što možeš da zamisliš. Sredio sam život od kako sam otišao u Dansku, ali nema tih para koje mogu da mi izbace Srbiju iz glave. Sve ljude koje poznajem od malih nogu i braću koja su mi sve. Svega sam se odrekao zbog rada u inostranstvu. Pare ne kupuju sreću. Žalim što se još uvek nisam vratio”, objasnio je on.

Da sitnice ponekad ipak najviše nedostaju, najbolje govori komentar muškarca iz Srbije, kojem najviše u inostranstvu nedostaje naš jogurt.

“Kako kad… Zimi žalim, leti mi je dobro. Fale mi roditelji i tekući jogurt. Fali mi sunce u martu, te time i vitamin D. Ne fale mi novci za ono najosnovnije, i malo preko. Ne fale mi putovanja. Proputovah celu Evropu, videh Ameriku, i putovah kruzerom kao gost, a ne radnik. Fali mi plazma šejk u kafiću, i buhtla sa džemom u pekari. Pasulj prebranac i kiseli kupus. Ne fali mi zatucanost i mržnja. Najbolji novi prijatelji su LGBT. Volim i ljude drugih rasa. Ne plaše me i mnogima se divim. Sve je relativno. Ne fali mi posao. Radim i volim svoj posao i zarađujem normalno”, napisao je on.

Dobra plata leči od nostalgije

Ipak, u komentarima su se javili i oni koji se nisu pokajali usled odlaska iz zemlje. Jedan takav komentar, stigao je od reditora iz Španije.

“Nije mi se desilo da sam zažalio. Živim u Madridu, mislio sam da će mi nedostajati moji, međutim, oni kako su me posetili prvi put osladilo im se, a AirSerbia sada ima letove do Madrida za 60 evra, pa ne prođe mesec da ne dođu. Madrid je realno prelep, tako da ih razumem, a i Španci su daleko normalniji od nas. Nasmejani, pozitivni, vreme je vrh. Ja sam frilenser, digitalni marketing. Zarađujem između 6 i 8.000 evra mesečno (koliko se iscimam). Završio sam psihologiju u Londonu tako da mi struka i nije vezana sa poslom preterano. Programerske plate kontam da su prilično dobre, kao i svuda, uvek su iznad standarda zemlje.”, napisao je ovaj reditor, obrazlažući svoje stav.

Na kraju, oglasili su se i oni koji su rešili da ne idu iz zemlje. U nekoliko komentara, reditori koji žive i rade u Srbiji, obrazložili su svoj stav. Prvi od njih naveo je da ima platu koja mu daje mogućnost za normalan život, navodeći da se zbog kvaliteta života, samo izmestio na selo.

“Nisam otišao iz Srbije ali iskreno, ok mi je ovde. Plata mi je dovoljna za pristojan život i ne zanima me da vijam veću, zagađenje sam rešio prelaskom na selo, televizor i novine ne pratim, imam neki svoj svet i to je to. Proputovao sam bas dosta u zadnjih 10 i kusur godina i skontao sam da mi je ovde zapravo lepo, a da to inostranstvo i nije toliko sjajno ko sto neki serviraju. I dalje podržavam svakog ko želi da ode, ne znaš gde ti je lepo dok ne vidiš obe opcije.”, objasnio je on.

Slično mišljenje imala je i jedna dama sa Redita.

“Meni je mnogo drago što sam ostala u Srbiji, bila sam van, vratila se i trebalo je ponovo i najbolja odluka života je bila da ostanem ovde. Život mi je fantastičan, živim u svojoj zemlji, govorim svoj jezik, imam svoju veru i svoje pismo. Neprocenjivo”, otkrila je ona.

Na kraju, možda najtućnija ispovest stigla je od jednog starijeg korisnika Redita, koji je objasnio da je u inostranstvu više od decenije, a da nije prošao jedan dan da ne pomisli na Srbiju. Kako je otrkrio “preko bare” je i dalje, samo zbog dece koja su krenula na fakultet.

“Trebalo mi je par godina dok sam pohvatao ljude, mentalitet, običaje… I od tada, evo već 11 godina, nema dana da ne pomislim na Srbiju i povratak. Klinci krenuli već na fakultete i škole i to me još drži ovde zakovanim, a godine stigle, ali čim ih sve ispratim na pravi put, eto mene dole. Ništa oni nisu bolji ni gori od nas, naprotiv. Da su iskusili ono što smo mi, sistematsko idiotizovanje, neokolonijalizam i demonizovanje, pitanje je da li bi postojali uopšte. Takvi smo kakvi smo i odlični smo kada se sve uzme u obzir”, glasio je njegov stav koji je izazvao veliki broj reakcija.

Izvor: Blic Foto:

YOU MAY LIKE