Connect with us

Srbija

(VIDEO)POTRESNA PRIČA O DIANI BUDISAVLJEVIĆ: Austrijanka koja je spasila 15.000 srpske dece iz Jasenovca i prevazišla Šindlera

Published

on

Rizikujući život ona je koristila veze, lukavstvo, novac…bila je i hrabra, na momente ponizna, samo da bi izbavila decu I majke ispod ustaške kame. Nadbiskup koga danas žele da proglase svecem, Alojzije Stepinac, odbio je da joj pomogne, ali Diana nije odustajala…

Film “Dnevnik Diane Budisavljević” rediteljke Dane Budisavljević, koji donosi istinitu priču o hrabrom podvigu Austrijanke koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 12.000 dece od sigurne smrti, predstavljen je u zagrebačkom Muzeju prekinutih veza.

Film, koprodukcija Hrvatske, Slovenije i Srbije, premijerno će biti prikazan na Pulskom filmskom festivalu 18. jula, a potom na Motovun Film Festivalu i u sklopu Splitskog leta.

“Diana Budisavljević bila je drugačija heroina. Nije bacala bombe, nije nosila pištolj, niti bila ilegalka, već gospođa iz visoke klase koja je sasvim drugim sredstvima krenula u riskantnu akciju. Upornošću, nepristajanjem na ”ne” zapravo je bila rodonačelnica onoga što danas zovemo građanski aktivizam”, izjavila je rediteljka Dana Budisavljević istakavši da je za priču o Dianinoj velikoj akciji doznala iz njenog Dnevnika koji joj je pre desetak godina dala tadašnja upravnica Spomen područja Jasenovac Nataša Jovičić. Budisavljević je ovo prvi dugometražni film.

HEROJ SRBIJE: Diana Budisavljević

Služeći se lukavstvom, vezama, novcem…na momente hrabra, na momente ponizna, Diana je, prema zvaničnim podacima, tokom Drugog svjetskog rata uspela da spase 15.336 dece iz ustaških logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

“Ovo je bio najzahtevniji autorski proces u kojem sam učestvovala. Morala sam da savladam nova znanja i veštine kako bih se mogla nositi s tako velikim projektom. Zato je sve trajalo skoro deset godina, ali rezultat je konačno tu. Kada ulazite u toliko kontroverznu i osetljivu temu, morate se uveriti da se sve tako dogodilo i morate pronaći filmski jezik koji može preneti tako veliku priču”, objasnila je ona.

KATOLKINJA IZ AUSTRIJE

A ko je zapravo bila heroina ovog filma i čime je zaslužila da se o njoj snimi film…

Dijana Budisavljević (devojačko Obekser) rođena je 1891,godine u Insbruku (Austrija). U Austriji se udala za hirurga Julija Budisavljevića, da bi se kasnije preselili u Hrvatsku, gde je on postao šef hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu.

Julije se, uporavo zbog činjenice da je bio jedan od najboljih lekara u Hrvatskoj, našao u maloj grupi zagrebačkih Srba pošteđenih ubijanja, protjerivanja ili pljačke imovine za vrijeme NDH. A Dijana… ona je, iako Austrijanka i katolkinja, postala noćna mora Ante Pavelića i ustaške soldateske.

Služeći se lukavstvom, vezama, novcem…na momente hrabra, na momente ponizna, Diana je, prema zvaničnim podacima, tokom Drugog svjetskog rata uspela da spase 15.336 dece iz ustaških logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

ZBOG NJIH JE RIZIKOVALA ŽVOT: Deca iz logora Jasenovac

Deca koju je pokušavala da spase su bila uglavnom srpska, sa Korduna i Kozare. Dijanina akcija spasavanja je bila jedna od najtežih i po broju spasenih najobimnija humanitarna akcija vezana za koncentracione logore u Drugom svjetskom ratu, koja brojevima nadaleko nadilazi delo Oskara Šindlera, o kome je svojevremeno Stiven Spilberg snimio Oskarom nagrađeni film. Od ukupnog broja dece, tokom spasavanja iz logora je umrlo njih 3.254, iscrpljeno torturom, glađu i bolešću, dok je više od 12.000 izbavljene dece preživelo rat. Među njima je bioi dr Milutin Vučkovac, član Senata Republike Srpske

RIZIKOVALA ŽIVOT DA BI SPASLA DECU

Da bi sačuvala podatke o djeci koju je zbrinjavala tokom rata, vodila je kartoteku o njima, s nadom da bi jednoga dana mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama. Imala je podršku uskog kruga ljudi, a svi koji su se bavili spašavanjem djece iz logora rizikovali su sopstvene živote.

DIANINA LISTA: Deca iz logora Jasenovac i Gradiška

Spasena deca su bila evakuisana na razne načine. Deo njih je bio smešten po hrvatskim porodicama, deo po objektima katoličke crkve

Prema dnevniku koji je vodila za vreme rata, rad na spasavanju srpskih žena i dece iz logora je započela u drugoj polovini oktobra 1941. kada je saznala za veliku akciju pomoći koju je Jevrejska opština u Zagrebu organizovala za svoje zatočene članove.

Njena inicijativa, međutim, u prvom trenutku nije naišla na pravi odziv, posebno iz straha od odmazde, ali se to kasnije promenilo. I pored teškoća na koje je nailazila, uspevala je da pronađe ljude koji su činili što je bilo u njihovoj moći da prikupljena pomoć stigne u prave ruke.

Spasena deca su bila evakuisana na razne načine. Deo njih je bio smešten po hrvatskim porodicama, deo po objektima katoličke crkve. Zbog opstrukcije i otvorenog negodovanja vlasti NDH, hrana i smeštaj su dobrim delom obezbeđeni dobrovoljnim prilozima građana. Interesantno je da je poglavnik Ante Pavelić dozvoljavao da Zagrepčani udomljavaju logorašku decu samo pod uslovom da budu vaspitana u hrvatskom i ustaškom duhu, čime bi se zatro svaki trag o njihovom poreklu.

Mnoga deca odrasla su sa promenjenim identitetom i nikada nisu saznala istinu o svom poreklu, veri ili identitetu. Još u samom logoru decu su preoblačili u ustaške uniforme.

HLADNI NADBISKUP STEPINAC

Diana je podršku tražila i od nadbiskupa Aloizija Stepinca, ali bez uspeha, što je doprinelo da o tadašnjem duhovnom poglavaru katoličkih Hrvata nije imala nimalo pohvalno mišljenje. Od njega je nekoliko puta tražila pomoć u spasavanja srpske djece iz ustaških koncentracionih logora. O tim susretima je zapisala:

SVETAC SAMO ZA USTAŠE: Alojzije Stepinac nije želeo da pomogni Diani u spasavanju dece

Nadbiskup je vrlo suzdržan. Ne želi se zainteresirati. Kaže da nema nikakvog upliva na vladu. Ispričao mi je da je zbog stana jedne Židovke bio kod nekog ministra. Taj mu je obećao da će žena moći ostati u stanu, a sad ju se usprkos tome namjerava iz stana izbaciti. Kažem da sam došla tražiti da spasi jedan narod, a on mi priča o nekom stanu

„3.12.1941. Moj prvi prijem kod nadbiskupa dr. Stepinca. I tamo je rezultat razgovora bio potpuno negativan. Nadbiskup mi je rekao da nema nikakvog utjecaja na vladu, tamo da ništa ne može ishoditi. Spreman je zauzeti se za stvar, ali unaprijed zna da ne može ništa postići… Druga audijencija kod nadbiskupa… Nadbiskup je vrlo suzdržan. Ne želi se zainteresirati. Kaže da nema nikakvog upliva na vladu. Ispričao mi je da je zbog stana jedne Židovke bio kod nekog ministra. Taj mu je obećao da će žena moći ostati u stanu, a sad ju se usprkos tome namjerava iz stana izbaciti. Kažem da sam došla tražiti da spasi jedan narod, a on mi priča o nekom stanu. Onda je počeo kritizirati Nijemce, nacizam, Hitlera, da su oni svemu krivi. Kažem mu da se njemački biskupi jako zauzimaju za svoje vjernike i suprostavljaju Hitleru. Mnogi od ovdje progonjenih su prešli na katoličku vjeru i njegova je dužnost zauzeti se za njih…Na kraju obećava da će se zauzeti. Budući da u to mnogo ne vjerujem, nazivam kanonika Bakšića i molim za prijem. Molim da sa svoje strane utječe na nadbiskupa. Molim da se kanonici sastanu i da se svi zajedno zauzmu za progonjene s Korduna.”

MAJKA KOJA JE IMALA HILJADE DECE: Diana sa porodicom

Kada je rat završen, Diana se ponudila da pomogne na identifikaciji dece, ali komunisti su se oglušili. Umesto toga, dva agenta OZNE su odneli arhivu sa fotkama i imenima dece

Da bi pomogla srpskoj djeci Diana je puno rizikovala. Obilazeći logore zarazila se bolestima koje su harale i ubijale mališane. Preležala je tifus i doživjela tri nervna sloma. U radu je imala i saradnike kao što su profesor Kamilo Bresler, tada zaposlen u Ministarstvu socijalnog staranja NDH, sestra Crvenog krsta Dragica Habazin, arhitekta Marko Vidaković…

Kada je rat završen, Diana Budisavljević se ponudila da pomogne na identifikaciji dece, ali komunistička vlast se oglušila na njen predlog. Umesto toga, krajem maja 1945. dva agenta OZNE su banuli u njenu arhivu i odneli albume sa fotografijama dece. Po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. od Dijane Budisavljević je uzeta i celokupna kartoteka djece, iako nije bila završena identifikacija i repatrijacija.

Povodom toga je izjavila: „Kazala sam da ako moram kartoteku predati, onda ću mu dati sve. Kažem mu da sam očajno uvrijeđena. Predajem kartoteku, bilježnice za nalaženje nepoznate djece, registar za fotografije i bilježnicu s popisom osobnih oznaka na djeci”.

TUŽAN POVRATAK U AUSTRIJU

Oduzimanjem dokumentacije Dijani Budisavljević i njenoj saradnici gospođi Džakuli onemogućena je identifikacija velikog broja dece i tako u velikoj meri zataškani zločini.

„Znali smo da će sada mnoge majke uzalud tražiti svoju djecu. Strašno rastajanje u logorima, dugogodišnja čežnja za njima na radu u Njemačkoj, a sada neće naći svoje najdraže”, govorila je Diana Budisavljević.

Duboko potištena odlučila je da se vrati u Austriju, u rodni Insbruk. Nikada više nije govorila o svom radu za vreme rata i do smrti se nije oporavila od posljedica obilaska logora. Dnevnik koji je vodila pronašla je njena unuka Silvija Sabo tek nakon Dianine smrti 1978. godine.

Diana je posthumno odlikovana od strane Republike Srbije medaljom “Miloš Obilić” za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva. Kao i odlikovanjem Srpske pravoslavne crkve “Carica Milica” za plemenitost i humanitarni rad. Oba priznanja primio je njen unuk, pisac Leonard Rašica.

Zahvaljujući upravo pronađenom dnevniku snimljen je i dugometražni igrani film o heroini Diani Vukosavljević, iz koga možete pogledati insert…

Tekst: A. Kovačević (Izvori: Ag/Wikipedia) Foto: Privatna arhiva, Jasenovac

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement