VELIKO OTKRIĆE NA ANTARKTIKU: Rusija pronašla zalihe nafte dvostruko veće od rezervi Saudijske Arabije!

Ruski istraživački brodovi otkrili su u Vedelovom moru, u delu Antarktika na koji pravo polaže Velika Britanija, ogromna nalazišta nafte procenjena na čak 511 milijardi barela. Ova količina gotovo dvostruko premašuje ukupne poznate rezerve Saudijske Arabije.

Seizmički podaci do kojih su došli ruski brodovi predstavljeni su ranije ove godine Odboru za kontrolu životne sredine Donjeg doma britanskog parlamenta. Ovo otkriće ponovo je pokrenulo pitanje koje je decenijama bilo u senci: da li Rusija koristi naučna istraživanja kao „paravan“ za lociranje resursa radi buduće eksploatacije?

Sukob interesa i kršenje sporazuma?

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da Rusija nema teritorijalne pretenzije na Antarktiku, dok britansko pravo na Vedelovo more osporavaju Argentina i Čile. Ipak, ruski brodovi nastavljaju sa mapiranjem morskog dna, što je britanske poslanike nateralo da otvoreno pitaju – da li je reč o nauci ili o potrazi za naftom pod „naučnom vizurom“?

Odgovor na ovo pitanje dotiče samu suštinu Ugovora o Antarktiku iz 1959. godine, koji predviđa da se ovaj kontinent koristi isključivo u miroljubive i naučne svrhe.

Protokol o zaštiti životne sredine iz 1991. godine još je restriktivniji: on izričito zabranjuje bilo kakvu aktivnost u vezi sa mineralnim resursima koja nije direktno povezana sa naučnim istraživanjem. Rusija je potpisnica oba dokumenta.

Tanka linija između nauke i eksploatacije

Brod „Aleksandar Karpinski“, u vlasništvu ruske državne kompanije Rosgeo, sprovodio je istraživanja u okviru 65. ruske antarktičke ekspedicije. Profesor Klaus Dods, stručnjak za geopolitiku sa Univerziteta Royal Holloway u Londonu, upozorio je britanski komitet da se ove aktivnosti lako mogu protumačiti kao istraživanje ležišta, a ne čista nauka.

Seizmička istraživanja koriste zvučne talase za mapiranje stena ispod morskog dna.

Problem je u tome što je oprema gotovo identična, bez obzira na to da li je cilj opšta geološka studija ili lociranje nafte. Ova preklapanja otežavaju procenu stvarnih namera i čine međunarodno poverenje krhkim.

Dejvid Ratli, podsekretar u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova, izjavio je pred odborom da je Rusija nedavno ponovila svoju posvećenost principima ugovora. Moskva uporno tvrdi da su istraživanja isključivo naučna. Ipak, Ratli je naglasio da Rusija mora snositi odgovornost za svoje postupke.

Eksperti upozoravaju da je pogoršanje odnosa između Rusije i Zapada, nakon invazije na Ukrajinu, dovelo do otvorenije geostrateške konkurencije na Antarktiku.

Prema rečima profesora Dodsa, direktna pretnja nisu današnja bušenja, već činjenica da bi se ovi podaci mogli iskoristiti za eksploataciju u budućnosti, ukoliko bi pravni okvir Ugovora o Antarktiku oslabio.

Ledeni kontinent sa sedam pretendenata

Sedam zemalja trenutno ima teritorijalne pretenzije na Antarktiku: Argentina, Australija, Čile, Francuska, Novi Zeland, Norveška i Velika Britanija. Ugovor o Antarktiku je „zamrznuo“ ove pretenzije, a većina zemalja, uključujući SAD, ih ne priznaje.

Rusija nema zvanične pretenzije na teritoriju, ali održava pet istraživačkih stanica na kontinentu.

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da su 2022. godine Rusija i Kina blokirale predloge ostalih članica o proširenju zaštićenih morskih područja na Antarktiku. Iako nijedna od ove dve sile nije najavila povlačenje iz ugovora, njihovo sve veće prisustvo značajno menja način na koji se pravila tumače i primenjuju.