Umetnik poreklom iz Pirota, tačnije iz idiličnog sela Vlasi, Zoran Mojsilov, koji živi i radi u SAD, u Minesoti, svojim skulpturama od kamena, od strane indijanske zajednice u SAD dobio je svoje indijansko ime – Tunka Kitka, što u prevodu znači – Čovek koji budi kamen. Zoranove umetničke skulpture – instalacije, teške su i desetine tona, a svoje radove Mojsilov ima u 25 američkih država, gde krase gradske trgove i druga važna mesta.
Kako govori, njegovim skulpturama posebno su se, osim poznavaoca I ljubitelja umetnosti širom sveta, oduševili američki indijanci.
Jednoga dana, dok sam radio na svojoj skulpturi u državi Severna Dakota, skulpturi koju sam nazvao “Ruža Severa”, koja simbolizuje stradanje severnoameričkih indijanaca, prišao mi je čovek koji mi se predstavio kao poglavica plemena Dakota. Razgledao je moje skulpture i počeo naglas da govori, ova je ženka, ova je mužjak, i počeo je da im daje imena. On je na njih gledao kao na živa bića. Toliko je bio fasciniran njima da je, posle izvesnog vremena, i meni dao indijansko ime – Tunka Kitka – Čovek koji budi kamen-navodi Mojsilov.
Iako najveći deo godine provede upravo u SAD-u, gde je I glavno tržište za njegove radove od kojih su neki teški i desetine tona, Mojsilov svako leto provede u selu u kome je odrastao – selu Vlasi, u veoma živopisnom Kanjonu reke Jerme, kod Pirota.
Tu je Zoran načinio i svoja prva umetnička dela.
Odrastao sam i umetnost na neki način učio od svoje baba Duke. Ona me je zadojila umetnošću. Sve je to i danas utkano u mene i svoj umetnički izraz ja oslobađam kroz prizmu onoga što sam video dok sam odrastao u selu Vlasi. Tako me inspirišu seoska volovska kola, razni predmeti koji su u to vreme bili deo svakodnevice, stari alati, plugovi, lonci, poklopci, a u poslednje vreme inspirišu me i šare pirotskog ćilima – kaže Mojsilov, koji, kako kaže, jedva čeka da ovog leta ponovo dođe u selo Vlasi, gde radi na jednom projektu koji će sigurno obeležiti njegovu karijeru, a to je stvaranje jedinstvenog umetničkog centra u ovom selu.
Iz sela Vlasi poreklo vodi veliki broj značajnih umetnika, tako imamo prvake opere Narodnog pozorišta u Beogradu, naši Vlašani su profesori na konzervatorijumima u Švajcarskoj. Svi smo se okupili oko ideje da u selu, u seoskoj školi, koja propada već dugi niz godina, napravimo svojevrsnu umetničku postavku, da tokom leta organizujemo razne događaje iz oblasti kulture i tako oživimo ovo selo. U sklopu toga, pre par godina smo u selu Vlasi doveli pijaniste iz Njujorka, koji su po prvi put pred publikom u selu držali koncert klasične muzike, očekuje nas mnogo toga.
Takođe, želja mi je da u selu Vlasi napravim svoju galeriju, da svoje skulpture ostavim ovde u selu, jer je za većinu njih inspiracija došla upravo odvade-kaže Mojsilov.
Ovaj umetnik Pirotu je poklonio impozantnu skulpturu Jabučila, mitskog konja vojvode Momčila, koji je po predanju živeo u srednjovekovnoj tvrđavi na ulazu u grad. Jabučilo krasi park ispred srednjovekone tvrđave. Ovu, nekoliko tona tešku skulpturu krilatog konja, Mojsilov je uradio bez dinara za svoj rodni grad.
SAZNAJTE VIŠE:
DANICA CRNOGORČEVIĆ OTKRIVA ZA SERBIAN TIMES: Trudna sam, čekamo četvrto dete!
Izvor: Telegraf
Foto: Telegraf
