Amerikanci kažu da se osećaju zabrinutost zbog inflacije, globalne neizvesnosti i rata u Ukrajini više nego zbog bilo kog drugog pitanja poslednjih godina, pokazalo je najnovije istraživanje objavljeno u četvrtak od strane Američkog udruženja psihologa.

„Preko 80 odsto Amerikanaca reklo je da su inflacija i pitanja vezana za invaziju na Ukrajinu značajan izvor stresa“, kaže psiholog Vejl Rajt iz Američkom udruženju psihologa.

To je najveći broj ljudi koji su ikada prijavili da se osećaju pod stresom zbog bilo kog pitanja u proteklih 15 godina koliko se sprovedi ovo istraživanje, izjavila je Vejl i dodala:

„Uobičajeno, najviši nivo stresa zabeležen je sredinom 60-ih, tako da je dostizanje od 87 % za inflaciju kao izvor stresa zaista zapanjujuće“, kaže ona.

Dve trećine ispitanika složilo se da sa svakom novom varijantom koronavirusa koja se pojavi, gube nadu da će pandemija ikada prestati. S druge strane, postojala je jedna svetla tačka u odgovorima na pandemiju: 71% Amerikanaca kaže da su postali bolji u davanju prioriteta onome što im je važno tokom ove krize!

Istraživanje je takođe pokazalo da drugu godinu zaredom ljudi pokušavaju da se izbore sa svim stresom na nezdrave načine. Skoro četvrtina ispitanika rekla je da pije više alkohola kako bi se na lakši način suočila sa postojećim problemom.

“Ono što nam govori je da stres istovremeno tera ljude da jedu više nego što zaista žele, dok neki jedu manje od onoga što zaista žele”, kaže Rajt.

Stres je takođe uticao na međuljudske odnose tokom pandemije, pri čemu je 58% prijavilo da su odnosi pod opterećenjem ili su prekinuti. Problem koji će najverovatnije podstaći sukob bilo je otkazivanje događaja ili okupljanja zbog zabrinutosti od zaražavanja korona virusom. Ljudi su se takođe borili oko vakcina, nošenja maski i različitih pogleda na pandemiju uopšte.

Na duge staze, ako se ne upravlja dobro, visok nivo stresa može dovesti do porasta mortaliteta i morbiditeta, objašnjava Rajt.

„Znamo da stres može dovesti do fizičkih posledica, kao što su gojaznost, kardiovaskularne bolesti, hipertenzija“, kaže Rajt. „Emocionalno, to može dovesti do stvari poput depresije, anksioznih poremećaja, poteškoća sa spavanjem, što smo takođe videli u anketi.

Međutim, dobra vest iz prošlih istraživanja je da se većina ljudi na kraju oporavi od privremenih stresova.

„Može potrajati, ali većina ljudi je otporna i zapravo se oporavlja“, kaže Sajrus. „Ali mislim da ima drugih koji će morati da rade na tome da bi zaista iskoristili naše izvore otpornosti.

To uključuje društvenu podršku, kaže ona: „Nadam se da će se ljudi osećati aktivnije i uzbuđenije da se povežu sa prijateljima i članovima porodice jer to je jedna stvar koja promoviše otpornost.

Dajte sebi nešto čemu možete da se radujete može biti od velike pomoći, kaže psihijatar dr Džesika Gold sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, Mo.

To može biti nešto poput masaže, ili šetnje sa prijateljem, ili samo čitanja knjige. Sve što vam donosi radost i ublažava stres, kaže Gold.

Još jedna stvar koja može pomoći, dodaje Sajrus, jeste da pokušate da povratite osećaj kontrole nad svojim svakodnevnim životom postavljanjem nekih životnih ciljeva.

„To ne znači da oni negiraju ono što se dešava trenutno u svetu, već da služe kao dobar način da se skrene pažnja sa negativnih stvari, jer ne možete da brinete o svemu sve vreme“, objasnila je lekarka Američkog udruženja psihologa.

Izvor: NPR Foto: Pexels