Connect with us

Istorija

TVORAC 21. VEKA: Nikola Tesla u očima sveta, 78 godina posle smrti (VIDEO)

Published

on

Nikola Tesla je verovao da vreme ne postoji. Danas, 78 godina od njegove smrti, nakon što su njegovi patenti sa papira prešli u realnost koju živimo, sa sigurnošću se može reći da u njegovom slučaju vreme nikada zaista i nije bilo bitan faktor.

Od rođenja u skromnoj porodici, preko niza uspeha na naučnom polju, pa sve do usamljene smrti u siromaštvu i bedi, Tesla je ostavio neizbrisiv trag na kompletno čovečanstvo, hteli to neki da priznaju ili ne.

Njegova biografija, bogata i fascinantna, dobro je poznata na ovim prostorima. Inostranstvo, pak, manje ili više je upoznato sa likom i delom ovog čoveka, mada se poslednjih godina, usled rasta interesovanja filmske i muzičke industrije, situacija popravlja.

Smatrao je da bi mržnja mogla biti dobar izvor električne energije, kada bi postojala mogućnost da se u istu pretvori, ali i da je čovek rođen da radi, trpi i da se bori.

Za života je stvorio i uradio stvari za koje često zaboravljamo da budemo zahvalni. Ostavio je dosta materijalnog iako je kraj života dočekao siromašan. Međutim, ono što, pak, nije uspeo da stvori, bilo je od velike pomoći generacijama koje su dolazile.

Imao je skoro 300 zaštićenih patenata, a neka od njegovih „ludih predviđanja” ipak su postala stvarnost, dok su ona druga koncepti od kojih naučnici još nisu odustali.

Godine 1926. pisao je o nečemu što danas nazviamo mobilnim telefonom, a među hiljadama ispisanih redova našli su se i opisi stvari koje danas svi dobro poznajemo – WiFi, samoupravljajuća vozila, dronovi, ali i žene na vlasti.

Internet, koliko dobro toliko i loše mesto, nudi pregršt (ne)proverenih informacija, pa se neretko u okviru komentara na različitim društvenim mrežama mogu uočiti dve rasprave koje prate pomen Teslinog imena – da li je bio Srbin ili Hrvat, kao i da li je voleo ili mrzeo žene.

Prva tema je poprilično besmislena – ma šta jedna strana rekla, druga će uvek poricati i imati svoju verziju.

Međutim, drugu raspravu je prilično lako okončati, budući da je i sam Tesla u intervjuu koji je dao za dnevni list Vreme 1938. godine vrlo jednostavno objasnio svoje stavove prema suprotnom polu.

PROČITAJTE JOŠ:

KAKVA POČAST SRPSKOM NAUČNIKU: ‘Nikola’ i ‘Tesla’ – globalni lideri za pametna električna vozila!

IZMEĐU KGB I CIA: Nikola Tesla u raljama obaveštajnih službi

NIKOLA TESLA – LOŠ ĐAK? Malo poznati detalji naučnikovog života tokom studija u Gracu

„Kafu ne pije, a cigare je, kaže, ostavio davno.

‘Kao što vidite sve sam mane imao izuzev jedne: nikada se nisam mešao sa ženskima.’

‘Znači da ste protiv žena?’

‘Ne, naprotiv! Ja ženu smatram za uzvišeno stvorenje. Nedostižan ideal, koga ja nisam dostojan’”, odgovorio je Nikola Tesla.

U knjizi „Čarobnjak: život i vreme Nikole Tesle – biografija jednog genija”, dr Mark Sajfer obrađivao je pitanje zašto veličanstveni um poput Tesle nikada nije dobio Nobelovu nagradu, iako je bio nominovan.

Najbliže je, barem u medijima, Tesla bio dobijanju Nobela 1915. godine. Tada je upravo „Njujork Tajms” izvestio da su dugogodišnji suparnici u „ratu struja”, Nikola Tesla i Tomas Alva Edison, podelili te godine Nobelovu nagradu za fiziku.

Ipak, ispostavilo se da se potkrala greška i da je dopisnik londonskog „Dejli telegrafa” iz Kopenhagena zapravo potpuno pogrešno preneo vest koja je kasnije počela da kruži svetom.

O detaljima ove zanimljive priče, kao i tome da je pored Tesle jedino Josip Broz Tito bio blizu ovog priznanja, pisao je Danas pre tri godine.

Opšte poznati sukob Edisona i Tesle mogao bi se tumačiti iz više različitih uglova, međutim, kap koja je prelila čašu bio je upravo pokušaj urušavanja Teslinog ugleda.

„Svađa između dve struje dodatno se zaoštrila u javnosti kada je Edison predstavljao Teslinu naizmeničnu struju kao opasnu i njome pred medijima usmrćivao životinje. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje, što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i time pobio predrasude o štetnosti naizmenične struje”, pisao je Danas.

Teslin patent naizmenične struje otkupio je Džordž Vestinghaus i zahvaljujući tome na Nijagari je izgrađena hidrocentrala, prva na svetu koja je uvela sistem naizmeničnih struja.

Pre nešto više od mesec dana, tačnije 5. decembra, Muzej Nikole Tesle proslavio je 68 rođendan.

Godine 1952, Teslina imovina preneta je u „Genčićevu vilu”, u tadašnjoj ulici Proleterskih brigada 51 (današnja Krunska), gde se i danas nalazi, o čemu je Danas ranije pisao.

Povodom 160 godina od rođenja Nikole Tesle, 2016. godine je Narodno pozorište u Beogradu priredilo mjuzikl za decu „Tesla i bitka na magnetnom polju”.

Da Teslina priča nije zanimljiva samo našem podneblju, govori činjenica da je i u samom Holivudu prošle godine snimljen film, iako loše ocenjen na IMDb-u.

Već u trejleru Iv Hjuson, inače ćerka muzičara Bona Voksa, sedi za mekbukom i kaže da se na ime Nikole Tesle na Guglovoj pretrazi pojavi 34 miliona tekstova, ali samo četiri fotografije.

Nije ovo jedini momenat kada su se stranci posvetili Teslinom misterioznom životu. Još jedan od projekata, koji svakako ne treba zaobići, jeste dokumentarna serija „Nikola Tesla: Strogo poverljivo” koja je svoju premijeru imala u januaru 2018. godine na Discovery kanalu.

„Godine 1943. Tesla je pronađen mrtav u svojoj hotelskoj sobi, njegov sef je bio obijen, a njegova istraživanja su nestala. FBI je, 2016. godine, skinuo oznaku poverljivosti sa 250 dokumenata koji pružaju uvid u Tesline poslednje dane života kao i u njegove radove. Ovi dokumenti otkrivaju nove informacije o oružju koje je Nikola Tesla osmislio i nazvao Zrak smrti, i za koje su, kako pokazuju fajlovi, bile zainteresovane najveće svetske sile – Sjedinjene Države, Sovjetski Savez i Sile Osovine. Na osnovu ovih FBI dokumenata mnogi eksperti su došli do zaključka da je neophodno izvršiti detaljnu istragu kako bi se utvrdilo šta se zapravo desilo Nikoli Tesli”, pisao je Danas pre dve godine.

U članku jednog azerbejdžanskog portala opisano je koliko je Nikola Tesla bio čovekoljubiv, kako je želeo da svi ljudi na svetu koriste besplatnu energiju, ali je pomenuta i činjenica da nije dobio podršku za ostvarivanje svoje plemenite ideje.

Pre dve godine i Kanada je dala svoj doprinos u negovanju lika i dela Nikole Tesle, pa je tako ona postala još jedna od zemalja koje obeležavaju 10. jula Dan Tesle.

Prošlo je 78 godina od smrti Nikole Tesle, a danas kada se u pretraživač ukuca ‘Tesla’, prvo što izađe je, svima poznata, kompanija automobila u vlasništvu Elona Maska, čoveka kome je Edison bio najveći uzor u životu.

Izvor: Danas
Foto: Wikimedia Creative Commons

Advertisement