Svako jutro brat i sestra ustaju u pola osam, pomažu ocu u šumi, vode volove, čuvaju ovce, hrane stoku…

Milica i Milan Arsenović, trinaestogodišnji blizanci iz planinskog sela Gornje Košlje kod Ljubovije, jedina su deca u mestu kilometrima udaljenom od civilizacije.

Za razliku od većine svojih vršnjaka, oni žive gorštačkim životom, bez interneta, društvenih mreža, pametnih telefona i igračaka.

Umesto tih blagodeti modernog sveta, ovaj razigrani dvojac za prve komšije i najbolje drugare imaju vukove i medvede.

Svako jutro brat i sestra ustaju u pola osam, pomažu ocu u šumi, vode volove, čuvaju ovce, hrane stoku…a onda u gumenim, blatnjavim čizmama, prelaze četiri kilometara peške na putu do škole.

“Mi ujutro ustajemo u pola osam, sa tatom idemo u šumu i pomažemo mu da vuče drva. Leti je dobro, ali je zimi mnogo teško. Napadaju veliki snegovi a mi daleko pešačimo, četiri kilometara do autobuske stanice. Nosimo baterijsku lampu i ne plašimo se jer smo zajedno”, objašnjavaju vredni blizanci.

Ono što im jedino smeta je što se kasno vraćaju sa časova, jer bi voleli, kako naglašavaju, da pomognu i više.

Milica i Milan nemaju drugare u blizini, jedina su deca u ovom planinskom selu. Ne slave čak ni rođendane.

“Mi smo ovde odvojeni”, kažu oni dok se igraju međusobno, izmišljajući načine da se zabave u pauzama između seoskih poslova.

Njihov otac Dragan ponosan je na svoju decu, pre svega na to što su dobri, vredni i skromni.

“Imamo sve, dva vola, 40 ovaca, zdravlje, radost i jedni druge”.

TEKST: Serbian Times/RTS FOTO: Printscreen/RTS