Connect with us

Srbija

TREĆINA ŠKOLA U DRŽAVI NEMA SALU ZA FIZIČKO: Neki učenici nikad nisu videli kozlić, vratilo i razboj

Published

on

Čak 34,5 odsto škola u Srbiji nema salu za fizičko. A u gotovo polovini koje imaju salu, ona je manja od standardne, pokazuje istraživanje Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja

Prošlogodišnje istraživanje Ministarstva sporta i Saveza za školski sport, kojim je obuhvaćena skoro polovina škola u Srbiji, njih 811, pokazuje da salu za fizičko nema 30 odsto škola. Škole koje imaju salu, suočavaju se sa brojnim problemima – neke su čak neupotrebljive.

Dok rade fizičko, učenici Šeste beogradske gimnazije, njih 1.100, udišu miris vlage u salama u suterenu. Mala je veličine učionice, a u navodno velikoj od oko 150 kvadrata, učenici jednog odeljenja, na primer, ne mogu istovremeno da preskaču vijaču.

“U ovoj sali može da se odigra samo ili odbojka ili košarka, ne možemo da kombinujemo neke stvari. U maloj sali nemamo čak ni potrebnu visinu, kapacitet vazduha samim tim je značajno smanjen, učenicima je izuzetno teško da u takvim uslovima rade, zaista su uslovi su i nehigijenski”, rekao je Andrija Vlajić, profesor fizičkog vaspitanja u Šestoj beogradskoj gimnaziji.

Zgrada u kojoj su nekad radili fizičko, već 20 godina je van upotrebe. Prokišnjava, pa više od 1.1000 đaka te škole, časove fizičkog ima po učionicama i napolju

Profesor fizičkog vaspitanja Radivoje Ilić

A u Osnovnoj školi “9. oktobar” iz Prokuplja i ne misle o veličini sale, jer je nemaju. Zgrada u kojoj su nekad radili fizičko, već 20 godina je van upotrebe. Prokišnjava, pa više od 1.1000 đaka te škole, časove fizičkog ima po učionicama i napolju.

Radivoje Ilić, profesor fizičkog vaspitanja u OŠ “9. oktobar” kaže da učenici dugi niz godina ne poznaju nijednu spravu što se tiče gimnastike, kao što su kozlić, konj sa hvataljkama, vratilo, razboj, strunjače.

Čak 34,5 odsto škola u Srbiji nema salu za fizičko. A u gotovo polovini koje imaju salu, ona je manja od standardne, pokazuje istraživanje Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja.

Miroslav Marković, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja kaže da je uzorak rađen na više od 700 škola u Srbiji.

“Podatke koje smo dobili nisu značajno promenjeni u odnosu na one koje je radio Zavod za vrednovanje kvaliteta 2008. godine. Lepo je ulagati u velike infrastrukturne projekte, ali moramo početi od baze, a to su svakako vrtići i škole. Imamo i sale koje su fenomenalne, ali njih je nažalost veoma, veoma, malo”, istakao je Marković.

Čak 34,5 odsto škola u Srbiji nema salu za fizičko. A u gotovo polovini koje imaju salu, ona je manja od standardne

Srpski savez profesora fizičkog

U mnogim salama problemi od poda do plafona, pa su među zadacima nadležnih, pored izgradnje, i rekonstrukcija, adaptacija, sanacija. 

U Ministarstvu sporta navode da su u proteklih šest godina fiskulturnim salama posvetili 61 projekat. Sarađuju sa lokalnom samoupravom, a pomaže i Evropska unija.

OKO 30 ODSTO ŠKOLA NEMA FISKULTURNU SALU Alarmantni podaci

“Ukoliko je potrebno da se proširi, rekonstrukcija krova ako prokišnjava onda deca ne mogu da se bave fizičkom aktivnošću, ukoliko je parket propao, to govorim o rekonstrukciji, energetska efikasnost, prozori, pa smo mnoge projekte radili – samo mašinske instalacije, odnosno uvođenje grejanja i hlađenja u školskim salama”, kaže Predrag Peruničić, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta.

Iz pisanog odgovora Ministarstva prosvete vidi se da su finansirali obnovu sala u oko 20 škola u Srbiji od 2014. do 2019. U to računaju i nabavku klima uređaja, rekonstrukciju mokrih čvorova, sanaciju ili zamenu krova, poda, električnih instalacija. U istom periodu, Jedinica za upravljanje projektima d.o.o. iz Beograda i Kancelarija za javna ulaganja, od 225 projekata, imaju 70 završenih.

Tamo gde se čini da rešenja nema, stručnjaci predlažu izgradnju montažnih sala, ako škola ima dovoljno veliko dvorište. To bi, ističu, bilo i nekoliko puta jeftinije.

“Leti krov može da se skine, da se otvori, da deca budu na čistom vazduhu, zimi se krov zatvori, poveže se na sistem centralnog grejanja i najnormalnije se sala greje, deca imaju fizičko vaspitanje”, rekao je Miroslav Marković.

Deca i profesori ne traže luksuz, već osnovne uslove za nastavu fizičkog vaspitanja, koje je, inače, obavezan predmet i preduslov zdravog odrastanja.

TEKST: RTS, FOTO: Galina/Pixabay

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement