Sjedinjene Američke Države dočekuju današnju predsedničku inauguraciju u Vašingtonu podeljene kao nikada pre, podeljenije negoli za vreme građanskog rata, kada su topovima i bajonetima jedni drugima dokazivali ko je u pravu, a ko nije. U skladu sa tim su i očekivanja građana od novih gospodara Bele kuće, na čelu sa Džoom Bajdenom.
I dok jedni veruju da će dugogodišnji senator i bivši potpredsednik iz doba Obame ujediniti i pomiriti zemlju i povesti je u svetlu budućnost, cirka 74 miliona onih koji su na izborima glasali za njegovog oponenta, Donalda Trampa, sumnja u takav hepiend. Realno, imaju i dosta razloga za to.
Fakat, već mesecima, prvo kroz predizbornu kampanju, zatim izbore, a naročito posle nereda u Kapitolu, američki medijski i politički prostor više sliči čistilištu iz Danteovog pakla negoli prestonici planetarne demokratije, u kome su “grešnici” svi oni koji drugačije misle, u ovom slučaju svi koji su glas dali Trampu, na čelu sa njim, kao rogatim Antihristom.
Pokajanje i prevaspitanje
Ne prođe tako ni 15 minuta a da u medijima, iz usta novinara, analitičara, senatora i kongresmena demokratske falange, ne čujete rečenicu u kojoj se poziva na dekodiranje ovih drugih, naravno, pod uslovom da prvo priznaju “grehe” i pokaju se. Dobošari novog režima, poput kongresmenke Aleksandrije Okasio Kortez, idu toliko daleko da predlažu, i to vrlo ozbiljnim tonom, bez zezanja, investiranje velikih suma državnog novca u “programe prevaspitavanje”, prave pravcate senatorijume u kojima bi Trampove pristalice odučavali od nasilja i grešnih misli i učili ih “pravim vrednostima”.
Demokratski, nema šta.
Narativ i termini koji se u ovom lovu na veštice i drekavce koriste nimalo se ne razlikuju od jezika kojim je Gebels za Hitlerovog vakta pravdao “pročišćavanje” Jevreja u konc-logorima, s tim što ovde niko ne pominje gasne komore. Za sada.
Cancel Culture
Jedno je sigurno. Propaganda po kojoj je desni, konzervativni deo Amerike, praktično pola stanovništva, trenutno na nišanu pobedničke strane, sigurno neće ujediniti državu. Osim ako to ujedinjenje ne znači da će svi morati da budu deo jedne partije i duvaju u iste diple. Kako bubanj kaže.
A ako kojim slučajem ne hvatate najbolje ritam, lako vam se može desiti da ostanete bez posla, da vam se zabrani javno pojavljivanje, da vam ukinu nalog na društvenim mrežama, ili da vam oduzmu olimpijsku medalju, kao u slučaju plivača Kleta Kelera, možda diplomu Harvarda, u slučaju senatora Teda Kruza i portparolke Bele Kuće Kajli Mekeni. A mogu i da vas izlože javnoj poruzi i zabrane objavljivanje knjige, kao npr. senatoru Džošu Hauliju…Trampovo brisanje iz filma “Sam u kući 2” je u toj priči svakako najbenigniji slučaj.
Sve ovo gore se već dešava i sprovodi. A sutra, ko zna, možda neko odluči da politički nepodobnima oduzima decu ili ih proteruju iz gradova, u divljinu, da skončaju u lapotu.
Niti je šala niti preterivanje, na žalost.
Goreopisano izgleda sasvim realno i moguće ako stvari nastave da se odvijaju ovim tempom i intenzitetom, sledeći standarde “cancel kulture”, koja gumicom i vatrom briše ljude, događaje, istoriju, ukratko sve ono što nije u skladu sa scenarijom umno devijantne osobe (ili više njih), čiji se poslednji čin još ne nazire.
Pobednici koji ne praštaju
Pobednici u političkim arenama zapadne civilizacije, bar u poslednjih devedeset godina, otkako blede turobne slike Kristalne i Bartolomejske noći, kao post festum trijumfa obično spuštaju loptu tražeći preko potrebni mir ne bi li se koncentrisali na posao koji ih čeka, u želji da se što bolje pokažu u svom mandatu i eventualno izbore sledeći.
Ali ne i ovi pobednici…
Ovi se ponašaju krajnje čudno i agresivno. Kao da “rat” nije završen, kao da neprijatelj nije “položio oružje”, priznao poraz, već ga sada, dok leži na zemlji sa rukama na potiljku, treba dotući. Ne poštujući nepisanu “Ženevsku političku konvenciju”, Demokratska partija, njeni nalagodavci i sateliti, pokušavaju brutalno da iskorene opoziciju, koristeći pritom u njenom dezavuisanju termine koji po narodnoj tradiciji i verovanju, kako srpskom tako i američkom, prosto vapiju da budu istrebljeni (“sekta” “klan” “domaći teroristi”), kako ideološki tako i institucionalno, čime bi prebrinuli sve brige oko sledećih izbora, kao i svih narednih…
Pa da lepo bude jedna Kina na Istoku i jedna na Zapadu, jednoumna, monopartijska. Ali i dalje kapitalistička. Jer, ako nema kapitala, čemu sve ovo?
Argumenti za istrebljenje
U tim nastojanjima njihov ključni argument je nasilje koje se onomad odigralo u Vašingtonu, na pravoslavni Badnjak. Zlorabeći upad par stotina demonstranata u zgradu na Kapitol hilu, smrt četiri demonstranta i jednog policajca (što je svakako sramotno i za osudu), propagandisti nečega što bi se najbolje dalo opisati kao “podmukla korporativna hobotnica”, krivicu sa tih par stotina cirkuzanata perfidno i, mora se priznati znalački, metodima na kojima bi im pozavideo i Gebels lično, prebacuju na sedamdeset i kusur miliona duša, pozivajući ih na iskupljenje i pokajanje. U suprotnom, loše im se piše.
Moralni denuncijatori pritom licemerno zaboravljaju kako su prethodno, ne samo omašili da osude pakleni pir BLM i Antifa aktivista koji su mesecima držali Ameriku u opsadnom stanju paleći ne jednu, nego desetine državnih zgrada, već su, naprotiv, zarad viših političkih ciljeva (čitaj: preuzimanja vlasti) pujdali pobunjenike, benzinom “gaseći” vatru. Klasičan slučaj hipokrizije je brend-nova potpredsednica Kamala Heris, koja je maskiranim bandama ucenjivala i pretila građanima i političkim protivnicima, plaćajući usput kauciju za njihovo puštanje iz zatvora. Toj idiotskoj inicijativi posle se priključilo pola Holivuda, odranije poznatog kao utočišta ne baš izrazito politički inteligentnih ljudi “sa stavom”.
U tom smislu, ne bi li pojačali dojam, dinamiku i dramatiku, u predvečerje Bajdenove zakletve, dovukli su grdnu vojsku na Kapitol Hil, sve pod izgovorom sprečavanja nekakvog imaginarnog ustanka Trampovih pristalica. Od koga, naravno, neće biti ništa, ali je cilj već postignut – ljudi su zaplašeni i frustrirani – što je i bila ideja onih koji su postavili cirkusku šatru u kojoj, po pravilu, pored glavnih zvezda, obično čike i tetke na trapezu, ne sme da fali lavova i slonova, ali i pokoji klovn, da ubije vreme i odvuče pažnju.
Uniforme na udaru
Tako je, na posletku, za potrebe šou programa, u Vašington dovučena armada od 26.000 pripadnika Nacionalne garde, duplo više nego što je na raspolaganju imao Abraham Linkoln 1864.godine, kada je vojska južnjačkog generala Lija došla na 10 kilometara od Kapitola. Ni to nije bilo dovoljno, već su iz Bajdenovog kabineta zatražili ideološku proveru nesrećnih vojnika, koji već danima, kao sardine, spavaju po mermernim hodnicima Kongresa. Pa je tako “špijunskim metodama” otkriveno 12 soldata koji su, pretpostavljam, rekli neku dobru o Trampu, ili su se naprosto požalili ženama na loš smeštaj i idiotski tretman, pa su podhitno odstranjeni sa lica mesta. Da ne kvare predstavu.
Vojska i policija će i inače, kako stvari stoje, imati poseban tretman kod novog režima, jer je procenjeno da su ljudi u uniformama u velikoj meri podržavali odlazećeg predsednika (a kako i ne bi, on ih je jedini branio), pa i njima sleduje – dekodiranje.
Činjenica je da su mnogi gradovi, posle smrti Džordža Flojda i nemira koji su ih pratili, značajno smanjili sredstva koja izdvajaju za policiju. U međuvremenu su promenjeni i zakoni nekih država, takođe na štetu “plavaca”, koje će ubuduće građani moći anonimno da prijavljuju, dok će, s druge strane, počinioci krivičnih dela biti puštani bez kaucije u državama poput Ilinoisa ili Pensilvanije, što je bilo kobno za Milana Lončara (25), koga je prošle srede, dok je šetao psa, na ulici ubio kriminalac koji je neposredno pre toga pušten iz pritvora, uz smešnu kauciju koju su sudije odredile sledeći nove, pogubne trendove u američkom zakonodavstvu.
Kratko pamćenje i ruske veze
U osvetničkom pohodu demokrata drugu tačku oslonca predstavlja činjenica da su Tramp i njemu lojalni poslanici u oba doma Kongresa, te desetine miliona glasača koji stoje iza njih, tražili proveru izbornih rezultata, 10-dnevnu proceduru koju predviđa i američki Ustav, što je, međutim, zamenom teza predstavljeno kao pokušaj rušenja legalno izabrane vlasti, iliti državni udar.
Demokrate su pritom smetnule s uma kako su identične stvari pokušali da urade nekoliko puta u poslednje dve decenije, kada su za predsednike birani Buš Junior a kasnije i Tramp.
Računajući na kokošje pamćenje svetine “zaboravili” su i kako su svojevremeno negirali legalno izabranu vlast i celu državu prevrnuli naglavačke istražujući smešne navode po kojima je Tramp na vlast došao preko “ruske veze”, verovatno jednu od najglupljih teorija zavere ikada smišljenih. Odjednom su svi zaboravili i kako je Hilari Klinton mesecima posle izbora kukala i naricala kako je Tramp pobedio krađom glasova, kriveći te 2016. čak i Google da mu je u tome pomogao. Srećom pa je tehnologija uznapredovala, te za sve ovo postoje pisani i video dokazi. Mada, džaba dokazi ako nema ko da ih emituje, kao što je sada slučaj.
Da nije ispala iz forme kada su teorije zavere u pitanju Hilari je dokazala i juče, kada se na twitteru, u razgovoru sa spikerkom Nensi Pelosi, koji je ličio na trač partiju dve komšinice iz Lajkovca, promućurno zapitala sa kim li je Tramp razgovarao telefonom na dan kada su se dešavali nemiri u Kapitolu, sluteći novu rusku aferu.
“Volela bih da vidim njegov (Trampov) telefonski listing na dan pobune u Kapitolu, da vidim da li je bio na vezi sa Putinom u vreme opsade”, izjavila je mrtva-ladna Hilari, uz ablendovanje jaranice Pelosi.
Čvorovići i podstanari
Dokle je ludilo otišlo govori i činjenica da se u poslednja dva dana, a sve zbog upada onog Bika koji sedi i bulumente u Kapitol, sada na sav glas traži formiranje komisije identične onoj koja je bila formirana posle terorističkog napada u Njujorku 11.septembra(?!)
Izblamirati, izmaltretirati, osuditi i na kraju neutralisati, otprilike glasi procedura kojom demokrate planiraju da počiste unutrašnje neprijatelje kako bi dugo i mirno vladali. Bojim se da će, na njihovu žalost, kako vreme odmiče ovaj projekat, poput inkubatora, praviti sve više i više neprijatelja, sve dok se jednog dana čitava zemlja ne podeli u dve uloge, Čvorovića i podstanara.
U takvom ambijentu uopšte se niko ne uzbuđuje kada, recimo, glavešina CNN javno poziva velike američke kompanije da prestanu da se oglašavaju na njihovom najvećem konkurentu, Foksu, čija nekolicina preostalih novinara i autora kvari idiličnu sliku terora koji promovišu Tarnerova i ostale TV mreže. Ono što bi u normalna vremena bilo nemoralno, neprofesionalno i denuncijatorski, sada je tako normalno da to prosto boli.
Koliko ovo licemerje ne poznaje granice govori i činjenica da je pandemija Kovida 19, koja je do pre koji dan bila najveći bauk metropola, odjednom postala “piece of cake”. Bar ako je suditi po izjavama gradonačelnika Čikaga i Njujorka, koji su naprasno najavili ublažavanje drastičnih mera kojima su devastirali male privrednike u prethodnih 200 i kusur dana. S neba pa u rebra, pred današnju inaguraciju, Lori Lajtfut i Bil De Blasio obećali su sugrađanima da će uskoro dozvoliti otvaranje restorana, frizerskih salona i ostalih biznisa, bar one koji su preživeli njihov dosadašnji teror.
Za ovu odluku nisu se, naravno, stekli epidemiološki uslovi, jer procenat zaraženih u Njujorku i Čikagu i dalje skače kao na trambolini, ali su se izgleda stekli oni drugi, politički uslovi. Tramp odlazi, a sa njim i potreba da se dalje maltretiraju građani i uništava privreda bildanjem negativne statistike – broja nezaposlenih, stope siromaštva i drugih parametara, koji su zgodno poslužili u predizbornoj kampanji. Sada je, poručuju nam, vreme za oporavak, jačanje ekonomije, bla, bla.
Baš kao u Kovačevićevoj drami…Oprostite Đuri što Vas je malo tukao. Nije to zbog vas, to je zbog onog Žuće što nas je nervirao. A sada svi lepo na svoje radne zadatke…
Skupa predizborna obećanja
Čak i da zanemarimo očigledne razloge zbog kojih Trampove pristalice sa skepsom očekuju prve poteze novih vlasti, povoda za preteranu radost, na prvi pogled, nemaju ni oni koji su glasali za Bajdena.
Prema američkoj granici proteklih se dana razvukla kolona od više hiljada imigranata iz Srednje Amerike, koja je svakog dana sve veća. Nevoljnici su ka severu potrčali sledeći Bajdenovo obećanje da će Amerika širom otvoriti granice za ilegalne emigrante.
Kad je video šta se valja cestom sa juga, Bajden je brže bolje poručio latinosima da ne dolaze, ali je već bilo kasno. Tako to biva kada previše obećavate u predizbornoj kampanji…Bajden je, naime, jeftinom retorikom na izborima dobio glasove većeg dela latino populacije, sledeći prostu logiku da svako od njih ima bar nekog svog ko u Americi živi ilegalno, te resto još brojne članove porodica koji bi tek hteli da dođu. Pitanje je, međutim, kako će ta obećanja ispuniti u okolnostima ekonomije uništene pandemijom, abnormalnog budžetskog deficita od 3,3 triliona i javnim dugom od preko 20 triliona. Teška jednačina i za veće igrače od Bajdena…
No, emigranti i budžet su tek dve kockice u golemom mozaiku problema sa kojima će se novi američki predsednik suočiti koliko sutra. Pritom, valja pomenuti da hitnim poništavanjem Trampovih strateških odluka, vraćanjem u sistem Svetske zdravstvene organizacije i Pariski sporazum, što je već najavio, Amerika može samo da izgubi novac, nikako da ga dobije.
Samo u slučaju SZO, moraće da plati 400 miliona dolara, dok se šteta koju će pretrpeti zbog klimatskog dila meri u desetinama milijardi.
Bajdenov kabinet: Statistike i manjine
Posebna priča je Bajdenov kabinet, skupina koja bi u naredne četiri godine trebala da vadi zemlju iz čabra u kome se uveliko krčka. Na prvi pogled, to društvance ostavlja utisak kao da ih je birala neka nevladina organizacija po kriterijumu pripadnosti manjinama, seksualnim i drugim, a ne po njihovim kvalifikacijama i sposobnostima.
Tako će, na primer, za sektor ljudskih prava biti zadužena Kristen Klark, Afroamerikanka koja je svojevremeno objavila veliki članak o genetskim razlikama između crne i bele rase, baziran na teorijama bizarnog crnog rasiste Ričarda Kinga, u kome tvrdi da melanin, koga crnci u organizmu imaju u većim količinama, ključni razlog što su intelektualno i fizički superiorniji.
U departmanu za zdravstvo će ubuduće sedeti Rejčel Levin, kontroverzna pripadnica transdžender manjine, prva takva u američkoj istoriji, koja se “proslavila” tako što je za vreme prvog talasa pandemije izdala naređenje da sve zdravstvene ustanove za zbrinjavanje starih lica (“nursing homes”) moraju da prihvate višak zaraženih Covidom 19 za koje nije bilo mesta u bolnicama, što je izazvalo pravi pomor među gerijatrijom, čija je smrtnost i sklonost zarazi, znalo se od početka, najveća.
Da stvar bude gora, gospođa Levin je tom prilikom iz jedne takve ustanove evakuisala svoju 95-godišnju majku. Mamica je na kraju preživela, ali je zato Pensilvanija zabeležila katastrofalan procenat preminulih od Korone, od kojih je ravno 70% stradalo, pogađate, upravo u “nursing homes”. Umesto da krivično odgovara, Levin je na kraju nagrađena mestom u Bajdenovoj vladi, koja, uključujući tu i potpredsednicu Kamalu Heris, prvu “nebelu” ženu na toj funkciji, izgleda kao da je sastavljana tako što se neko igrao statistike, ostavljajući struku u drugom planu.
Tako, recimo, imamo rekordan broj latinosa i veliki broj crnih članova kabineta (samo je Klinton imao više), a tu je, takođe po prvi put, i pripadnica indijanske populacije.
I žene su u dosad nezabeleženim broju zastupljene u novoj američkoj vladi i čine jednu trećinu njenih članova. Sve kao da je tempirano za Ginisovu knjigu rekorda, a ne ozbiljan rad, kakav je potreban zemlji koja se nalazi u velikom škripcu.
Pada u oči još jedan detalj – u administraciji je nesrazmerno veliki broj ljudi iz država koje su presudile rezultat izbora, tzv. swing states, poput Pensilvanije i Džordžije, što može da se protumači i kao način da se Bajden oduži onima koji su, sećamo se već i kako, doprineli njegovoj pobedi.
Kao prvu stvar koju će uraditi prvog dana u Beloj kući novi predsednik je najavio zakon kojim će omogućiti transdžender učenicima i studentima pristup toaletima i svlačionicama po njihovom izboru i osećaju. Tako će, npr, neki bata koji kaže da se oseća kao seka, iako dole ima pišu umesto niše, bez problema moći da koristi ženski toalet ili svlačionicu. Mislim, lepo za bate, ali dali je to i najveći američki problem? Teško.
Među stvarima kojima će se Bajden pozabaviti premijernog dana, dakle danas, su i skidanje zabrane putovanja za državljane nekoliko arapskih zemalja, pauziranje otplate studentskih zajmova, povratak u Pariski klimatski sporazum i naredba o obaveznom nošenju maske na federalnim posedima.
Šta reći o ovim prioritetima a ne podsetiti se popularne TV serije Radoša Bajića – “Selo, gori, a baba se češlja”. Deda u stvari, ali to je sada manje bitno.
U zemlji koja puca po šavovima od podela i mržnje, u kojoj je legalizovana cenzura na najvišem nivou, u kojoj su konstantno ugroženi Prvi i Drugi Amandman Ustava, u kojoj su vlasnici Fejsbuka i Tvitera moćniji od predsednika, čiji spoljni dug kontroliše Kina, a unutrašnji (na jedvite jade) štamparije novca, u kojoj je kriminal probio plafon (samo u Los Anđelesu porastao za 238%), novi predsednik se bavi studentskim zajmovima i ispunjavanjem želja minornih grupacija, poput transdžendera.
Lavina koja neće stati
Šta Amerika može da očekuje od ovog i ovakvog predsednika, u startu opterećenog velikim “zajmom” prema onima koji su ga doveli na vlast i u njegovu kampanju uložili preko milijardu dolara, pokazaće vreme pre nama. Možda nove ratove i krize u svetu, čime bi se Amerika vratila svojoj staroj ulozi dežurnog svetskog pandura… Možda rušenje zida sa Meksikom i značajan priliv stanovništva, što bi uvećalo potrošnju i donelo veliki novac u gigantske kase korporacija, ali bi istovremeno i oborilo standard najvećeg broja građana…Ko će ga znati. Stiče se utisak da ni sam Bajden ne zna čime će se baviti njegova vlada. Osim vakcinacijom.
I dok ga danas na podijumu budemo slušali kako sriče tekst sa “idiota” dok u pozadini pevuše Džej Lo i ona jedinka što se oblači u sirove šnicle, jedina utešna misao biće ta da je proteklih meseci veliki broj američkih građana, kao nikada do sada, počeo da promišlja svojom glavom i uviđa neke globalne i lokalne procese kojih doskora nije ni bio svestan. Takvu lavinu, kad se jednom zakotrlja, neće zaustaviti nikakva cenzura na društvenim mrežama, ni svi propagandisti CNN i drugih medija.
Milioni su svojim očima videli da je “car go” i ta im se slika toliko duboko urezala u memoriju da je ništa više ne može izbrisati.
“Amerika nikada neće biti uništena spolja. Ako izgubimo naše slobode to će biti zato što smo sami sebe uništili iznutra”, rekao je jednom davno Abraham Linkoln.
Njegovim naslednicima ostaje da se dobro zamisle nad ovim rečima.
Piše: Antonije Kovačević Foto: Youtube, Wikipedia
