Izložba “Tolerancija” prikazuje 137 plakata koja su radili umetnici iz 54 zemlje i sedam kontinenata. Svaki od njih poziva na to da prihvatimo druge

U Beogradu je u toku izložba “Tolerancija” najpoznatijeg grafičkog dizajnera sa Balkana Mirka Ilića, koji godinama živi u Njujorku i radi naslovnice poznatih svetskih magazina i časopisa poput Tajma i Njujork Tajmsa.

Ilić kaže da je pojam tolerancije upravo to – „svuda nešto drugo”. To je i razlog zbog koga će poster ukrajinskog dizajnera na temu Tolerancija – žena koja ne brije noge ili muškarac u ženskim cipelama – svako različito razumeti.

„U Rusiji umetnici pozivaju na toleranciju zastavom duginih boja, a u Americi je to ništa. Negde je to pol, negde telo, negde seksualnost, a negde religija. Na žalost, plakati pokazuju na šta nismo tolerantni u svim delovima sveta“, kaže Mirko Ilić.

Izložba Tolerancija prikazuje 137 plakata koja su radili umetnici iz 54 zemlje i sedam kontinenata. Svaki od njih poziva na to da prihvatimo druge. Postavke trenutno postoje u još sedam gradova sveta, a u Beogradu izložba može da se vidi do 24. novembra u Prajd info centru.

Iako izložba okuplja umetnike za svih kontinenata, ideja se zapravo rodila na Balkanu pre par godina.

Tokom noći je u Ljubljani uništen plakat na arapskom. Neverovatno je da je na plakatu zapravo pisalo – Nemojte se bojati onoga što ne znate. Oni koji koji su ga uništili nisu imali predstavu šta reči na arapskom znače

„Radio sam dizajn za festival tolerancije u Ljubljani pre nekoliko godina i da mi se oduže dali su mi jedan trg na kojem bih izložio svoje radove. Meni je bilo malo bez veze da se pravim važan i stavim svoje postere samo, pa sam pozvao druge umetnike”, kaže Ilić.

Na njegov poziv odgovorilo je tada 34 poznata dizajnera širom sveta, a svi su imali zadatak da odgovore delom na jednostavno pitanje – šta je tolerancija.

Ilić je imao taktiku da ih „namami”.

„Moj dobar prijatelj je Milton Glejzer, najpoznatiji živi dizajner na svetu, koji je osmislio onaj čuveni logo – I love New York. Prvo sam njega zvao da napravi nešto. Kada je pristao – samo sam ga iskoristio kao mamac za ostale. Tu mi je krenulo”, govori umetnik koji je i inače kreator postera za film “Ko to tamo peva”.

Naredni ‘mamac’ bio je uništeni plakat.

„Tokom noći je u Ljubljani uništen plakat na arapskom. Neverovatno je da je na plakatu zapravo pisalo – Nemojte se bojati onoga što ne znate. Oni koji koji su ga uništili nisu imali predstavu šta reči na arapskom znače”, priseća se Ilić.

Tako je izložba dobila publicitet i rasla tokom godina, da bi je do sada videlo oko 200.000 ljudi.

RUSIJI SMETAJU DUGINE BOJE, AMERICI GOLOTINJA

Gotovo svaki put kada dolazi sa izložbom u neku zemlju, Iliću se pojave zahtevi za uklanjanje pojedinih plakata. Slučaj Ljubljane tako nije usamljen.

U Evropi svi reaguju na plakate na arapskom. U arapskim zemljama problem je hebrejski i traže da se ti plakati ne stavljaju. U Rusiji su problem dugine boje

„U Evropi svi reaguju na plakate na arapskom. U arapskim zemljama problem je hebrejski i traže da se ti plakati ne stavljaju. U Rusiji su problem dugine boje”, nabraja naš proslavljeni grafički dizajner.

Najgore mu je, kaže, bilo kada je trebalo da izlaže u Kuvajtu. Tamo je izbio problem zbog plakata sa dva noža koja se ljube.

„Tražili su da skinem plakat jer je ljubljenje na javnom mestu zabranjeno i smatra se pornografijom. To nisam mogao da prihvatim i odustali smo od izložbe”, priča Ilić.

Tako je i u Nemačkoj morao da skine plakat sa kukastim krstom, a u SAD su se, kaže, najviše žalili na dela na kojima je prikazao golo ljudsko telo.

„Najčešće se te galerije boje da će im neko uskratiti finansiranje posle. Kada, pak, u SAD izlažemo na fakultetima, plaše se da će doći nezadovoljni roditelji i pobuniti se. To je taj strah Amerikanaca da svi moraju da budu srećni“, kaže umetnik.

Ilić dodaje da se ne obazire na to jer „jednostavno ne možete svima da date isto”:

„Nisam želeo da radim hamburger od plakata. Želeo sam da ponudim i drugačije meso, bez obzira što se neće svima dopasti. To je i poenta.”

FUDBAL PONEKAD PREDSTAVLJA NASTAVAK RATOVA

Ilić smatra da su navijači svuda problem.

On objašnjava da nije zapravo problem u navijačima već što se „u Srbiji neofašisti okupljaju na sportskim utakmicama i u klubovima”.

„Fudbal ponekad predstavlja nastavak ratova na Balkanu, jer se ide logikom – možda nismo tada pobedili ali hoćemo sada. Ista ta ekipa koja se okuplja na stadionima je bila i na Prajdu u Beogradu 2010. godine kada su izbili neredi”, podseća on.

Ovako ukratko objašnjava zašto stalno komentariše navijanje na ovom prostoru.

„Išao sam taksijem sa aerodroma u Beogradu sa prijateljom umetnikom. Ispod svakog nadvožnjaka na autoputu su bili iscrtani neonacistički simboli. Prijatelj me je pitao – zašto sam ga doveo u ovu zemlju?”, kaže Mirko Ilić.

Fudbal ponekad predstavlja nastavak ratova na Balkanu, jer se ide logikom – možda nismo tada pobedili ali hoćemo sada.

SVE FINANSIRA SAM

Kada je pre godinu dana bio u Mađarskoj, pitali su ga da li radove finansira Soroš.

„Ja sam im rekao da ne, ali da mi daju broj ako imaju da mu možda tražim neki novac”, kaže Ilić koji tvrdi da izložbu plaća sam – od štampanja plakata do reklama.

„Plaćam sve sam jer neće niko drugi. Odlučio sam da iskoristim svoje ime i što sam poznat u tom nekom svetu za nešto drugo”, navodi i dodaje da nije oduševljen što je izložba samo u Prajd centru.

„Održava se ovde jer negde drugo nije prihvaćena. Više bih voleo da je na ulici jer bi je ljudi pre videli. Bitno mi je i da ljudi shvate da poziv na toleranciju nije samo poziv na gej prava – već i na sva ostala, šta god trebalo ljudima širom sveta”.

AMERIKA 80-ih I SADA, DVE RAZLIČITE PRIČE

I lakše i teže je, kaže, bilo kada je on odlazio 80-ih godina prošlog veka sa Balkana u Ameriku nego što je to danas.

„Došao sam iz komunističke zemlje u isto vreme kao i kolega ilustrator iz Irske. Ja sam tada dobio vizu pre njega. Jednostavno – tada su Amerikanci imali te veće kvote za one koji odlaze iz komunizma. I danas postoje te kvote, ali su drugačije”, prepričava naš umetnik.

Kada je otišao, nije govorio engleski, a kaže da je „ceo Njujork zamišljao kao scene iz filma Taksista”.

„Ono što je bilo dobro jeste što sam ja odmah pucao na najviše i u prvih 15 dana već imao posao u Tajmu. Još je bitnije i da se zna da sam već imao karijeru u Evropi, nisam samo ‘eto tako’ otišao”, podseća on.

Došao sam iz komunističke zemlje u isto vreme kao i kolega ilustrator iz Irske. Ja sam tada dobio vizu pre njega. Jednostavno – tada su Amerikanci imali te veće kvote za one koji odlaze iz komunizma

Kaže da danas mladi možda mogu teže da dobiju vizu, ali pre mogu da „rade za strance iz svoje zemlje”.

„Jeste to eksploatacija i plaćen si 1.000 evra za nešto što vredi 10.000, ali tako je to”, dodaje on.

TEŠKO JE POKAZATI LJUBAV

Na pitanje – šta stvara bolji efekat na plakatima, ljubav ili mržnja, on kaže da ljubav teže prepoznaju ljudi koji su uskraćeni za nju.

Većina plakata koje pravi i izlaže su pozitivni jer kaže da je „vrlo lako izvređati nekog predsednika zemlje jer je zemlja netolerantna, ali je teško pokazati ljubav i šta je ono što smatramo tolerantnim”.

Za njega je „užasno pretenciozno da svi plakati svima znače nešto”.

„Ljudi su usamljeni ako su različiti i nemaju prava. Ako prođu pored plakata koji im govore da nisu sami, a oni to i shvate – to je pun pogodak”, kaže Ilić.

Šta volite u Beogradu?

Mirko Ilić: Odmah sam otišao u hotel Moskva da pojedem kesten pire sa šlagom, a pojurio sam i kesten na ulici. Nema kestena u Americi, ne uzgajaju ga. Volim i šnenokle.

Ovde mi se dopada i da upoznajem mlade ljude pune entuzijazma. Pre nego što ih stariji unište savetima za život.

Šta najviše volite u Americi?

Mirko Ilić: Sebe tamo, dobar sam kad sam u SAD. Mada ja živim u Njujorku i to u Vest vilidžu na Menhetnu, to nije Amerika. Kao ni što Beograd nije Srbija.

Omiljena mesta na svetu?

Mirko Ilić: Meksiko Siti i Pohara u Nepalu. Sve zavisi od trenutka i toga sa kim sam.

Ko je Mirko Ilić

• Rođen je 1. januara 1956. u Bijeljini u BiH
• Živeo je u Zagrebu, gde je pravio ilustracije i stripove za brojne magazine, među kojima je i Polet
• Bio je angažovan u Novom valu, muzičkom talasu i pokretu u Jugoslaviji. Pravio je postere za Prljavo kazalište, Azru, Parni Valjak…
• Najpoznatiji filmski plakat je bio za film Ko to tamo peva
• Odlazi u SAD 1986. godine
• Počinje da radi kao kreativni urednik u Tajmu, Njujork tajmsu, Vol strit žurnalu
• Njegovi radovi su 2015. objavljeni u muzeju MoMA u Njujorku
• Kaže da nikada ne čita intervjue koje je dao

IZVOR: BBC na srpskom FOTO: Printscreen/Youtube