Na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC u maju 2024, odlučeno je da se Eparhija britansko-skandinavska podeli, te da se formira nova, samostalna Eparhija britansko-irska sa sedištem u Londonu. Episkop britansko-irski Nektarije ustoličen je u Sabornoj crkvi Svetog Save u Londonu krajem novembra 2024. godine…
Međutim, samo šest meseci od postavljenja vladike Nektarija poverenici crkvenih odbora u Londonu i tamošnji uticajni Srbi su se pismom obratili patrijarhu Porfiriju, tražeći da hitno preispita delovanje vladike Nektarija, za koje su smatrali, a i dalje smatraju da je pogubno po srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike u Irskoj i Velikoj Britaniji.
Tim povodom razgovarali smo sa jednim od lidera tamošnje srpske zajednice, parohijanom upravo crkve Svetog Save, u kojoj je ustoličen episkop Nektarije, a naše prvo pitanje odnosilo se upravo na razloge njihovog obraćanja Patrijaršiji i njenom poglavaru, patrijarhu Porfiriju.
-Poverenici su bili prisiljeni da pišu patrijarhu jer su shvatili nakon 6 mjeseci da se ništa ne odvija prema dogovoru koji je postignut sa patrijarhom koji je bio u Londonu u Novembru 2024. godine da ustoliči novog episkopa. Mnogi su tada bili protiv osnivanja Britansko-irske eparhije jer ona obuhvata područje gde živi relativno mali broj pravoslavnih Srba u Britaniji, sa samo osam parohija koje nemaju prihode da priušte sebi episkopa i njegove enormne troškove. Međutim, patrijarh je iskazao optimizam i nadu u episkopa Nektarija, da je smiren čovjek koji će naći načina da to reši u saradnji sa narodom i poverenicima crkvenih opština.
PREDMET SPORENJA VLADIKE I POVERENIKA: Crkva Svetog Save u Londonu
–Ispostavilo se da blagoslov i reči patrijarha nisu nista značile za episkopa Nektarija. Moram da naglasim da je situacija bila dosta kompleksna jer Eparhija nije bila registrovana kod Charity Komisije, episkop nije imao radnu dozvolu niti rezidenciju u kojoj živi. Dogovoreno je da se napravi Ustav i Pravilnik nove Eparhije koji bi bio prihvaćen od naroda i Poverenika crkvenih opština koji su pred zakonom ove države odgovorni za administrativno funkcionisanje i imovinu crkvenih opština, kaže naš sagovornik, koji je iz razumljivih razloga tražio da mu ne navodimo ime, pa nastavlja priču:
–Međutim, izostao je bilo kakav dogovor po tom pitanju i ogromna opasnost se nadvila nad naše crkve i crkvene opštine u Britaniji, jer je episkop uz pomoć svog pravnika sam napravio tj. doradio Ustav i Pravilnik, po kome je on jedini nadležan za sva pitanja, ne samo u Eparhiji nego i crkvenim opštinama, da raspolaže imovinom, postavlja, smenjuje, kupuje i prodaje sve po svome nahođenju, kako mu se prohtije. Ovakvim Ustavom je vladika Nektarije bacio istoriju i volju srpskog naroda Britanije u blato, zamenivši decenije stabilnosti potpunim haosom. Vladika je po svom predloženom statutu sebi dao za pravo da diže kredite i hipoteke koristeći svoje buduće eparhijske nekretnine čije bi vlasništvo oteo od parohija pa onda koristio da garantuje svoje predviđene dugove, uključujući kupovinu rezidencije, a koju je javno najavio 21.februara. Takav njegov dokument bi mogao pretvoriti naše postojeće parohijske nekretnine u gole funte na nečijem računu, zbog čega će poverenici širom Engleske te dokumente negirati kod Charity Komisije, što im je zakonska obaveza.
Kako je počeo sukob sa vladikom Nektarijem?
-On je odmah po odlasku patrijarha Porfirija sebe postavio za starešinu crkve Svetog Save u Londonu i počeo sve da menja po svome što je izazvalo negodovanje nas vernika koji volimo svoju crkvu i ponosni smo na nju. Počeo je neki svoj, izmišljeni rat protiv nacionalista i četnika, što je nama ovde potpuno neshvatljivo. Utemeljivači naše crkve u Londonu su izbegli rodoljubi posle Drugog svetskog rata na čelu sa Svetim Vladikom Nikolajem i protom Milojem Nikolićem i na to smo posebno ponosni.
ŠOFER POSTAO SEKRETAR EPARHIJE: Nenad Kačarević, prvi sleva do vladike
Međutim, svaki čovek je u našoj crkvi dobrodošao i toplo primljen. Naša crkva okuplja veliki broj pravoslavnih ljudi iz svih krajeva sveta i svi se osećaju kao u svojoj kući. Nektarije je počeo da se bavi politikom i crkvenim inventarom umesto da rešave problem oko registracije eparhije i svoje radne dozvole. Umesto da okupi ljude oko sebe, poverenike i osobe od ugleda, on je okupio nekoliko nepoznatih ljudi nepoznatih motiva, sa jednim jasnim ciljem: da sebe nametne sa diktatorskim ovlaštenjima u Eparhiji i Parohiji u Londonu. Svog šofera Nenada Kačarevića je proizveo u čteca, pođakona i ličnog sekretara za nepunih mesec dana.
Vladiku Nektarije u svojoj nedavnoj objavi na društvenim mrežama pominjete u kontekstu „suda gde je on sudija, tužilac i porota“. Na koju situaciju ili situacije se to konkretno odnosi?
-Znam da je to teško poverovati, ali episkop Nektarije se ponaša upravo tako. Ko mu se ne pokorava on bi da ga tuži i osudi na crkvenom sudu. Istini za volju, još nije stigla presuda predsedniku crkvene opštine Marku Gašiću, ali možemo predvideti kako će to izgledati. Naime, posle kolektivnog pisma upućenog Patrijarhu on je Gašića stavio na crkveni sud i zabranio sveštenicima da ga pričešćuju. Verujem da Vam je jasno šta to znači za jednog vernika.
NE DAMO NIKOME DA UZURPIRA CRKVU: „Ovde smo se krstili, učili, oženili…“
Bez ikakve krivice sem što je ispunjavao svoju zakonsku obavezu kao poverenik i svoju moralnu obavezu kao odgovoran čovek prema crkvi u kojoj je od malih nogu. Gašić je jedan od najuglednih Srba u UK, poverenik crkve Svetog Save a do skora je bio i potpredsednik Eparhijskog upravnog odbora. Proveo je život braneći srpski narod od optužbi Zapadnog sveta počevši od ratova devedestih godina do dana današnjega. Na gostovanjima na BBC i CNN branio je srpski obraz. Da bi ga sada Episkop lišio pričešća kao svog prvog saradnika, uz pretnju da će ga isključiti iz Crkve tj. ekskomunicirati.
Protu Gorana Spaića koji je dugogodišnji arhijerejski zamenik i starešina naše crkve u Londonu je smenio sa svih funkcija i radi na tome da ga istera iz Londona jer je odbio da piše optužnicu protiv Gašića. Naravno da je to razbesnelo vernike.
U NEMILOSTI VLADIKE: Prota Goran Spaić
Na koji način je poverenike vladika onemogućavao da vrše svoju zakonsku obavezu i moralno ih diskreditovao u zajednici, kako navodite u pismu patrijarhu…?
-Prvo bih napomenuo da u Velikoj Britaniji svi parohijski poverenici srpskih crkava rade bez bilo kakve finansijske nadoknade. Decenijama. Jer su to crkve gde su se krstili, učili, oženili i otpratili roditelje. Pored toga, njihova zakonska obaveza pred engleskim i crkvenim zakonom je jasna i lična, kao i njihova odgovornost za bilo koju finansijsku nekorektnost. Dužnost im je da sačuvaju parohijsku pokretnu i nepokretnu imovinu za ciljeve parohije; da ni u kom slučaju ne dozvole njeno prisilno otimanje od bilo koga, pa ni od vladike; da prate procese i da ukažu na greške i o tome da obaveste patrijarha i nadležnu Charity Komisiju.
Kada su odlučili da ukažu na greške kod registracije Eparhije, radne dozvole episkopa, smenjivanja crkvenog odbora u Londonu itd. vladici Nektariji se to nije svidelo: rešio je da krene u otvoreni sukob sa njima i počeo je u crkvi u Londonu, ali u drugim crkvama u Engleskoj, da u propovedima govori protiv poverenika, napadajući na njih sa raznim optužbama; da rade protiv crkve i patrijarha, da hoće da uzmu crkvenu imovinu.
A istina je upravo suprotna.
Naravno da poverenstvo ne može da „uzme“ ono što im zakonski već pripada i što decenijama uspešno čuvaju za dobro naše zajednice. Nektarije je taj koji nema i želi da uzme. Od dolaska svojom nepromišljenošću i bahatošću ruši ovu zajednicu koja 75 godina komunicira sa Beogradom, sa svojim episkopima i patrijarhom; koja čuva i unapređuje imovinu SPC koju su stvorili naši stari.
SLIKA IZ NEKIH SREĆNIJIH VREMENA: Saborni hram u Londonu u prazničnom ruhu
-U crkvi u Londonu je neiskreno optužio poverenike da su ga izbacili iz stana, time što je ovo tvrdio znajući da nije izbačen već zamoljen da sebi nađe drugo stambeno rešenje jer je boravio kao turista u stanu Domu Episkopa Nikolaja za koji po zakonu nije dozvoljeno da se koristi kao stalno boravište; on je to upravo učinio kada je registrovao svoje lično boravište, pa i svoju privatnu kompaniju, na tu adresu (bez ikakve prethodne konsultacije sa vlasnicima zgrade jer je razgovore odbijao). Znajući takođe da nikad nije dobio krajni, konačni datum za izlazak, nego samo smernicu po kojoj je trebao da izađe „po mogućnosti.“ I da je on sam odlučio da se odmah iseli.
U pismu patrijarhu se navodi da je on na Saboru bio dezinformisan o situaciji u Eparhiji…Na šta se konkretno misli?
-Patrijarh verovatno od početka nije imao prave informacije o stanju crkve tj.parohija u Engleskoj, posle je stvar preuzeo vladika Nektarije i sada smo tu gde jesmo.
U pismu se takođe kaže da su poverenici pre osnivanja nove Eparhije bili mišljenja da je ona premala i finansijski neodrživa, ali „ste bili uveravani da jedan skroman episkop može uspešno da ponese taj krst“. Šta se onda desilo?
-Ovde u Engleskoj ima samo osam parohija, i mali broj ljudi koji pomažu parohije i sveštenike. Parohije rade i žive od priloga čestitog i skromnog naroda. U njihovim prihodima nema dovoljno novca za finansiranje episkopa i njegovih potreba. Samo njegov planirani episkopski dvor prelazi trošak od sedam cifara u funtama. Uz skromnog episkopa mislili smo da sve probleme možemo rešavati. Na žalost, dobili smo sve samo ne skromnog episkopa.
Kako se delovanje vladike Nektarija odrazilo na crkveni život i verujući narod koji je dolazio u crkvu, njegovo jedinstvo?
-Sve do nedavno se o tome nije govorilo previše u parohiji, među ljudima, odvijalo se službeno u kancelarijama. Ali sve je eskaliralo propovedima vladike. Pored pokušaja da pred crkvenim i državnim vlastima legalizuje svoju diktaturu krenuo je u propagandu predstavljajući sebe kao žrtvu, tražeći podršku od prostodušnih ljudi, ali i onih sa ličnim ambicijama. Znate već kako to ide, obećavaju se ljudima zvanja i položaji u crkvi, pa se vrši kampanja dezinformacija među vernicima tako da je situacija sve gora. Krije se na internetu od parohijana preko lažnih imena preko kojih se onda izbacuju nedostojne laži i lične uvrede na račun nedužnog crkvenog osoblja i poverenstva. Sveštenici uglavnom ćute kao ošamućeni, rade svoj posao, mada pouzdano znamo da niko od njih ne podržava episkopa od samog njegovog dolaska. Za sada ćute bojeći se odmazde. U ovoj situaciji poverenici moraju da brane sebe od klevete dok brane crkvu od pohlepe.
Citirali ste reči vladike Nektarija: „Isus nije bio ni Srbin, niti je bio četnik“. U kom kontekstu je to izrečeno?
-Zato što je srpska trobojka sa grbom SPC visila oduvek u našoj crkvi a on je naredio da se ukloni iz crkve. To je zasmetalo mnogim vernicima i javno su negodovali. Uzeo je sebi u dužnost da spasava našu parohiju od nekakvog, samo njemu znanog nacionalizma. U našoj crkvi je i tron kraljevske porodice sa ugraviranim grbom stare Jugoslavije, grbovima Hrvatske i Slovenije, i za sve ove decenije to nikom nije zasmetalo. Toliko o našem nazovi „nacionalizmu“.
Sa kim je sve vladika izazvao sukobe za ovo kratko vreme koliko je u Londonu?
-Bolje pitanje je sa kim nije izazvao sukob. Pored većine naroda i poverenika
sukobio se sa osobljem u crkvi Svetog Save, čak i sa našim divnim dirigentom hora anđelskog glasa koja je ovde već 32 godine od kojih je 22 godine dobrovoljno pokrivala sve radove u crkvi i oko nje. Takođe, sukobio se sa rukovodiocem i domaćinom restorana u Domu Episkopa Nikolaja, kao i sa članovima organizacije Ravna Gora koji su zgroženi njegovim ponašanjem. A njegovi sukobi sežu i dalje od naše crkve, pa se tako posvađao i sa grčkim arhiepiskopom Nikitom već prvih dana boravka.
RUKOVODSTVO U SUKOBU SA VLADIKOM: Doma Episkopa Nikolaja
„Ako bi Vladika bio na čelu finansijsko-administrativne strukture britanskih parohija, onda bi UK parohije postale ranjive na legalne postupke pokrenute protiv njih u VB zbog navodnog seksualnog ponašanja pojedinih članova SPC van britanskih granica….“ napisali ste u objavi. Možete li da mi malo detaljnije objasnite ovaj citat?
-To je dobro poznati slučaj iz 2018. Pokušaj jednog londonskog advokata, srpskog porekla naravno, da poveže optužbe za navodne seksualne prekršaje pojedinih srpskih episkopa i sveštenika u državama bivše Jugoslavije sa našom Londonskom parohijom. Tvrdio je, neistinito, da direktna finansijsko-administrativna veza spaja londonsku parohiju sa srpskom Patrijaršijom preko nadležne eparhije. Da je uspeo dokazati da parohija postoji bez svojih upravnih tela tj. bez svoga ja; da mora slepo da sledi finansijsko-administrativne komande crkvene hijerarhije iz Beograda, otvorila bi se mogucnost da se za prekršaje počinjene u Srbiji Patrijaršija tuži preko naše parohije u Londonu.
Cilj mu je bio da traži ogromna sudska obeštećenja za navodne žrtve i da se to naplati kroz prodaju nekretnina londonske crkve Svetog Save, a koja sa tim događajima na Balkanu nije povezana na bilo kakav način. Za ovu neuspelu tužbu plaćeni su ogromni sudski troškovi, naravno od gubitnika. Londonski poverenici srpskih crkava uspeli su da dokažu da su parohije u Engleskoj organizaciono nezavisni trustovi (stvoreni od naših predaka posle Drugog svetskog rata) i taj pokušaj je sprečen. Kad bi mogao vladika Nektarije u ime Eparhije da pogazi nezavisnost parohija u Velikoj Britaniji, onda bi stvarno postojala ta veza između Patrijaršije i parohija koja bi mogla biti osnova za novu potencijalnu tužbu pred engleskim sudovima.
Ili ako ne daj Bože episkop, sveštenici ili zaposlenici nove Eparhije u UK dođu u bilo kakav problem sa zakonom njihove kazne bi plaćale crkvene opštine u VB. Zato je važno da u finansijsko-administrativnom smislu parohije u VB zadrze nezavisnost koju imaju od kraja drugog svetskog rata kad su formirane.
Tekst: Antonije Kovačević Foto: Privatna i crkvena arhiva