Duboko u zaštićenom području Velikog ratnog ostrva skrivena su dva kanala od životne važnosti za kompletan životinjski i biljni svet ove ogromne gradske oaze – Veliki i Mali Galijaš.
Veliki Galijaš dug je čak 800 metara, širok 30 i dubok 2 metra. To je pozamašna vodna površina bez koje Veliko ratno ostrvo ne bi funkcionisalo kao razvijeni ekosistem.
Upravo u njemu ribe pronalaze zaklon u kome se na miru mreste, premda im taj mir ugrožavaju ptice koje se njima hrane. Ali, priroda je stvari tako udesila da je to sve deo jednog sistema, pa je tako kanal značajan ne samo za ribe, već i za ptice.
Problem je nastao kada je kanal znog nanosa dunavskog mulja u jednom trenutku postao jezero i to takvo da u određenom delu godine presuši.
Stoga je čovek morao da interveniše – kanal je prekopan u dužini od oko 300 metara i nanovo povezan sa rekom. Deo tih radova podrazumevao je i izgradnju jednog pontonskog sistema na samom ulazu u kanal, čime se njegov ulaz održava čistim i prohodnim za ribe.
Ova plutajuća skalamerija može po potrebi i da se pomeri, pa da se čamcem uplovi u kanal koji za ostrvo život znači. Tako ribe koje su se omrestile na ostrvu imaju izlaz u reku kada dostignu određenu veličinu. Naravno, pod uslovom da su izbegle svog prirodnog neprijatelja, ptice.
A ptice imaju hrane u izobilju i zato su baš u centru Beograda pronašle svoj rezervat, mir i stanište kojim možemo da se ponosimo.
Na ostrvu je moguće susresti čak 186 vrsta ptica – gnezdi se 73 vrste, a 43 su stanarice. Kada su u pitanju selice, ptice nam dolaze čak i sa Grenlanda, iz Sibira ili daleke Norveške, sa mesta gde sunce nikada ne zalazi. Kada su u pitanju ribe, zabeležene su čak 53 vrste!
Inače, čitavo ostrvo podeljeno je na tri zone. Najstroži režim zaštite je praktično specijalni rezervat prirode. Samo naučnici mogu da pod određenim uslovima koriste prirodno bogatstvo i u te delove ostrva ne bi trebalo niko da zalazi.
Šetnja, ali uz očuvanje prirode moguća je u zoni rekreacije, a najveće aktivnosti, i to opet, u ograničenoj meri, čovek može da obavlja u zoni turizma, kod plaže Lido.
Inače, Veliko, kao i susedno Malo ratno ostrvo, zaštićeni su tek 2005. godine. Do tada nije postojala nikakva zaštita, a prostor ostrva se pojavljivao u brojnim urbanističkim planovima tokom šezdesetih i sesamdesetih godina u raznim ulogama, najviše saobraćajnim, od kojih, na sreću, nijedna nikada nije sprovedena.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Kaldrma
Foto: Wikimedia Creative Commons
