Connect with us

aktuelno

SVET NA IVICI TREĆEG SVETSKOG RATA: Zašto Amerika provocira Kinu i zašto Bajden nije sprečio posetu Pelosi?

Published

on

Kad smo pomislili da međunarodni odnosi na relaciji Zapad – Istok ne mogu biti usijaniji nego što jesu zbog petomesečnog rata u Ukrajini, poseta predsednice Zastupničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu dodatno je povećala temperaturu. 

Tako je kineski ministar vanjskih poslova Vang Ji dramatično zapretio da će “oni koji se igraju vatrom stradati u njoj”. 

Bila je to referenca, čini se, na ono što Kina naziva američkim ohrabrivanjem pune neozavisnosti ove međunarodno nepriznate ostrvske države, koja formalno-pravno jeste deo “jedne Kine” i spada pod suverenitet Pekinga, ali je izvan njegove kontrole više od 70 godina. 

Gotovo identičnu pretnju prošle je nedelje uputio i sam kineski predsjednik Si Đinping, i to u razgovoru s američkim predsjednikom Džoom Bajdenom, koji ga je uzalud uveravao da se “Washington snažno protivi jednostranim nastojanjima da se promeni status quo ili potkopa mir i stabilnost duž Tajvanskog moreuza”.

Kineska vojna odmazda za posjet Tajvanu

Kina je u međuvremenu već prionula svojevrsnom ispunjenju svojih pretnji – već za četvrtak je najavila pokretanje velikih vojnih, odnosno pomorskih i vazdušnih vežbi s bojevim streljivom, i to u šest zona oko celog Tajvana, pri čemu tri zone zadiru u same teritorijalne vode Tajvana. Kako izvještava BBC, oba kineska nosača zrakoplova s pratećim ratnim brodovima krenula su prema Tajvanskom tjesnacu. 

“Svet se suočava s izborom između demokratije i autokratije. Odluka Amerike da očuva demokratiju ovde na Tajvanu ostaje čvrsta kao čelik”, poručila je Pelosi s sastanka s tajvanskom predsednicom Cai Ing-Ven u Taipeiju. Pelosi je već napustila Tajvan, ali iza sebe je ostavila prilično opasnu situaciju.

Kao primarnu svrhu, odnosno opravdanje za svoju zapaljivu posetu u vreme kad gotovo svakodnevno slušamo o pretnji Trećeg svetskog rata koji niko ne želi, Pelosi je istakla nameru da “nedvosmisleno jasno” pokaže da SAD “neće napustiti” demokratsku Republiku Kinu, kako se Tajvan službeno zove (nasuprot Narodnoj Republici Kini). 

“Sada, više nego ikad, krucijalna je američka solidarnost s Tajvanom. To je poruka koju danas donosimo ovde”, rekla je Pelosi. Između redova se može iščitati da cilja na rusku invaziju i okupaciju dela Ukrajine, za koju se mnogi na Tajvanu i izvan njega boje da bi Kini mogla biti inspiracija za vlastitu “specijalnu vojnu operaciju”. 

Stav Kine je, dakako, potpuno suprotan i pun neskrivenog besa i prezira prema onome što komunistički režim tumači kao američko licemerje i beskrupuloznost. 

“Sjedinjene Države krše suverenitet Kine pod krinkom demokratije”, poentirao je tako Vang, čiji režim insistira na tome da se ponovno ujedinjenje Tajvana s Kinom ne može sprečiti i da će do toga doći na ovaj ili onaj način. Pelosi je lično prozvao da se “otvoreno upušta u političke provokacije”. 

Kineska reakcija je preterana, ali situacija kritična

Ono što Kinu provocira u ovoj poseti je dojam koji se njime stvara – da SAD priznaje nezavisnost Tajvana i tretira ga kao suverenu državu, a ne kao odmetnutu pokrajinu, kakvom je smatra Kina. Zanimljivo je, međutim, da ovo nije prvi put da predsednik Zastupničkog doma posjećuje Tajvan – to je poslednji put napravio Njut Gingrič 1997. pa ekstremna reakcija Pekinga još više zbunjuje.  

Na ovu temu smo razgovarali s predavačem na Visokoj školi međunarodnih odnosa i diplomatije Dag Hammarskjöld Božom Kovačevićem, koji se slaže da je ovo politička provokacija.  

“Ona se uklapa u politiku kakvu američki Kongres već godinama želi nametnuti prema Kini. U nekim dokumentima koje je Kongres doneo izričito se insistira na tome da sigurnosna jemstva prema Tajvanu moraju biti povećana, da saradnja mora biti povećana, jasno je definisano da je Kina strateški suparnik i nepomirljivi ideološki protivnik”, objašnjava Kovačević ideološku pozadinu posjeta Pelosi. 

S druge strane, dodaje Kovačević, Bajden je u spomenutom razgovoru s Đinpingom “ponovio da Amerika ostaje uz politiku ‘jedna država, dva sistema'”, što znači da priznaje da je Tajvan “integralni dio Kine”. Pitamo ga nije li ipak reakcija kineske strane preterana uz slanje borbenih aviona i nosača aviona prema Tajvanu. 

“Jasno je da je kineska reakcija preterana i da je ona izraz nemoći Pekinga. Tom preteranom reakcijom iskazuje frustraciju zbog činjenice da ne može kontrolisati Tajvan, ali te situacije su vrlo kritične. Ako treći svjetski rat igde počne, to će biti na Tajvanu”, odgovara nam Kovačević.

Fridman: Poseta je bezobzirna, opasna i potkopava Bidenove napore

No kritike na račun Pelosi, koja obavlja jednu od najviših funkcija u američkom državnom aparatu, dolaze i s domaćeg terena. Više američkih medija objavilo je kritički intonirane analize i komentare o njenoj poseti poslednjih dana. 

“Ako poseta Pelosi – osobni prekor kineskom predsjedniku Si Đinpingu, koji je preuzimanje Tajvana učinio egzistencijalnom misijom – trajno pogorša ionako loše odnose SAD-a i Kine i podstakne ono što neki vide kao neizbežan sukob supersila, to bi mogla ispasti velika kriva procena”, piše tako Stiven Kolinson u analizi za CNN.

Poseta bi mogla samo ojačati Sijevu odlučnost i potkopati njegovo strpljenje u nameri da vrati Tajvan pod svoju vlast, upozorava.

Poznati autor i kolumnist New York Timesa Tomas Fridman ocijenio je posetu Pelosi “potpuno bezobzirnom, opasnom i neodgovornom” te smatra da iz nje “neće proizaći ništa dobro”.

U istoj kolumni podsetio je da su Bajden i njegov savetnik za nacionalnu sigurnost Džejk Saliven uložili velik trud na nekoliko teških sastanaka s kineskim dužnosnicima kako bi ih uverili da ne pruže ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pomoć u naoružanju, koju je on navodno tražio od Kine. Sad bi se taj trud mogao pokazati uzaludnim. 

Uz to, kako napominju mnogi zapadni mediji, Sija uskoro čeka partijski kongres na kojem treba dobiti treći predsednički mandat, što je svakako loš trenutak za testiranje njegove odlučnosti oko Tajvana. 

Opasnost od reprize krize iz 1995.

Washington Post je, pak, u reči urednika u utorak naglasio da “uspešna spolčjna politika kombinuje visoka načela s pametnim, pravovremenim izvršenjem” te da poseta Tajvanu nije bila mudra jer uslov dobrog tajminga očito nije ispunjen. Bajden sad mora “ograničiti kratkoročnu štetu i suprotstaviti se verojatnom jačanju dugoročnog pritiska Kine na Tajvan”, sugeriše uredništvo ovog lista. 

Poslednje što SAD-u u vreme rata u Ukrajini treba je distrakcija u obliku nove krize u Tajvanskom moreuzu, poput one koja je trajala punih osam meseci od 1995. do 1996., zaključuje Washington Post. 

I ona je bila izazvana sličnom simboličnom gestom – posetom tadašnjeg predsjednika Tajvana američkom Univerzitetu Cornell, gde je održao predavanje. I tada je Kina odgovorila vojnim vježbama oko ostrva, ali i lansiranjem projektila iznad njega, na što je SAD odgovorio slanjem najvećih pomorskih snaga u to područje od Vijetnamskog rata, uključujući dva nosača aviona s pripadajućim borbenim grupama, što je konačno nateralo Kinu da popusti.

No Kina je danas daleko vojno i ekonomski snažnija, a i daleko borbenija i nasrtljivija na svetskoj pozornici nego pre 26 godina. 

Pelosi, koja ima 82 godine i u decembru bi nakon parlamentarnih izbora lako mogla izgubiti svoj položaj u Kongresu, ovo bi mogla biti poslednja službena poseta.

Zašto Bajden nije mogao zaustaviti Pelosi?

No njeno zalaganje za demokratiju i ljudska prava u Kini i teritorijima na koja polaže pravo nije od juče – još davne 1991., samo dve godine nakon zloglasnog pokolja na Trgu Tiananmen u Pekingu, ona je s dvojicom kolega upravo na tom trgu razvila transparent s posvetom prodemokratskim protestantima koje je kineska vojska brutalno pobila. 

Ako je verovati američkim medijima prema kojima su se Bajden i njegova administracija privatno protivili ovoj eskapadi (a Bajden je čak javno kazao da vojska nije bila oduševljena njenom odlukom o poseti), to znači da je Pelosi stavila svoju želju za upečatljivom gestom na kraju političke karijere ispred strateških interesa SAD-a, ali i samog Tajvana.

A to nipošto nije obeležje ozbiljnog i odgovornog lidera. No ako je Bajden zaista bio protiv, još je teže shvatiti kako nije mogao urazumiti Pelosi, koja pripada zasebnoj grani vlasti, ali dolazi iz iste, Demokratske stranke i trebala bi biti na istoj talasnoj dužini s američkim predsjednikom. Nažalost, najveću cenu za disfunkcionalnost i kratkovidnost u Washingtonu platiće sam Tajvan. Nadajmo se da će ta cena ipak biti samo ekonomska kroz već najavljene trgovinske sankcije, a ne i vojna. 

Istovremeno, svaka analiza ove provokativne posete bila bi ne samo nepotpuna već i nepoštena kada bi ignorisala očitu podršku tajvanskog stanovništva i političkog vođstva ovoj poseti i dubljim vezama s Washingtonom generalno, kao i njihov još očitiji otpor povratku pod vlast Pekinga. No to nije jedina stavka o kojoj bi američki državni vrh trebao voditi računa u manevrisanju ovim klizavim geopolitičkim terenom. 

Izvor: Index Foto:

Advertisement