Connect with us

intervju

‘SUDBINA BALKANA REŠAVA SE U UKRAJINI’: Srbija je na liniji sukoba civilizacija, lako može da plane!

Published

on

U turbulentnim vremenima veoma je teško, ispostavlja se naročito u Srbiji, pronaći osobu koja će trezveno, racionalno, hladne glave, ali i na osnovu sopstvenog dugogodišnjeg iskustva, da analizira trenutno stanje i, koliko je to moguće, da neku objektivnu prognozu budućih dešavanja. Dugogodišnji spoljnopolitički novinar, publicista, u jedno vreme i ambasador, Dragan Bisenić jedan je od njih.

U razgovoru za list “Ekspres“ Bisenić vrlo precizno i razložno analizira krizu koja je eskalirala ruskim napadom na Ukrajinu, ali što je još važnije, pokušava da ponudi odgovor kako u celoj situaciji treba da se postavi Srbija, kako bi neminovne posledice koje će da oseti bile najmanje.

Na početku razgovora pitamo Bisenića – da li je ovo zaista kraj sveta kakav smo do sada poznavali, odnosno da li se to moglo i očekivati ili je ipak u pitanju iznenađenje?

“Ma koliko da je ovo tragičan i nesrećan ishod nesporazuma u odnosima dva najbliža naroda i iako još ne znamo kuda vodi ovaj sukob, koliko će da traje i koji su mu rezultati, čini se da neke posledice već sada mogu da se uoče. On podvlači crtu ispod čitave ere koja je počela raspadom sovjetskog bloka i SSSR-a, kada je prilično stabilan bipolarni svetski poredak zamenjen onim što je kasnije nazvano liberalnim svetskim poretkom. Njegova suština bila je dominacija Sjedinjenih Američkih Država“, objašnjava Bisenić za „Ekspres“ i nastavlja: „Ovo čemu sada prisustvujemo jeste druga, oružana verzija okončanja Hladnog rata, drugim sredstvima i s drugim posledicama koja ima samo dva ishoda: da Rusija uspe ili da Rusija ne uspe u svojim namerama. I jedan i drugi ishod imaće kolosalne posledice, a za samu Rusiju sasvim egzistencijalne, od opstanka vlasti pa do ruske državnosti. Ako smo pre trideset godina imali umiljatu Rusiju koja se prikradala pod skute Zapadu, danas imamo Rusiju sa opasnim licem; ako je tada bila Rusija koja se širom otvorila svetu, danas je to Rusija koja se pretvara u naoružanu tvrđavu.

Ukoliko Rusija uspe u onome što je naumila, a to je da na vojni način stavi Ukrajinu pod svoju kontrolu, onda je ona učinila istorijski korak koji do sada nije viđen, a koji u suštini znači potpuni prekid sa Zapadom, a u prvom redu sa Evropom, za naredne decenije. SAD i Evropa biće u stanju permanentnog ekonomskog rata s Rusijom. Rusija će biti anarhično prisutna – ponekad stvarno, ponekad izmišljeno – u svakom slučaju evropske političke nestabilnosti. Širom evropskog kontinenta uslediće geopolitička borba i ekonomski rat Rusije i Zapada od koga ni mi nećemo moći da pobegnemo i koji će imati ogroman uticaj na nas. Toga moramo da budemo svesni i da nađemo modalitet kako da u tim uslovima živimo i preživimo.

To će biti najveća promena toka evropske istorije s kojom će da se suoči ova generacija čovečanstva. Ukoliko ne uspe, Rusija će se survati u provaliju istorijske beznačajnosti s malim izgledima da se više ikada vrati na pozornicu u ulozi svetske veličine. To će biti teži pad, nego posle rata sa Avganistanom, posle kojeg i zbog kojeg je došlo do raspada Sovjetskog Saveza. Neuspeh u ovom ratu sveo bi budući značaj Rusije na ravan Lihtenštajna.“

Ako Rusija uspe, kuda je to vodi?

“Neosporno je da će posle rata u Ukrajini, ako se on završi prema planovima Moskve, biti onemogućeni gotovo svi odnosi Rusije i Zapada, osim trgovine gasom i još nekih područja. Sankcije koje su uvedene neće biti ni lako ni brzo skinute. Mi to bar znamo. Rusija može da se odluči da to ni ne pokušava.

Tako radikalni prekid u odnosima sa Zapadom nije imao čak ni Staljin. Staljin nije imao odnose sa Zapadom, ali ih je želeo. Buduća Rusija ih neće imati, a neće ih ne želeti.

Ova pozicija je prvi put razrađena u idejama nekadašnjeg ruskog premijera Jevgenija Primakova. U knjizi proročkog imena ‚Svet bez Rusije‘ koju je objavio 2009. on je predskazao da će Rusija, ukoliko zbog ’natocentrizma’ ne bude mogla da se integriše u svetsku ekonomiju i politiku, biti primorana da traži partnere u Kini i Indiji, što će dovesti do nove svetske podele i moguće nove konfrontacije na globalnom nivou. Primakovljevo nasleđe inače je u Rusiji najsnažnija spoljnopolitička doktrina. Čini se da je u Rusiji naišao taj momenat spoznaje.

To najavljuju strateški radovi ruskih eksperata blisko povezanih s Kremljom. U njima se konstatuje da je 2021. Rusija započela novu fazu u svojoj spoljnoj politici. Oni tu fazu nazivaju ‚konstruktivnom destrukcijom‘ dosadašnjeg modela odnosa sa Zapadom. Kraj 2021. godine, sa ultimativnim zahtevima Rusije prema Sjedinjenim Državama i NATO-u da prestanu da izgrađuju vojnu infrastrukturu u blizini ruskih granica, širenje bloka na istok označilo je početak tog ‘konstruktivnog razaranja‘.

Iz tog procesa treba da nastane ‘tvrđava Rusija‘. ‘U ovom raspadajućem svetu, bolje bi bilo da sedimo duže u neoizolacionističkoj ’tvrđavi Rusije’, radeći istrajno na njenom unutrašnjem uređenju…’, poručuju ovi dokumenti.

Prema ovom konceptu, ne treba se mešati niti pokušavati da se utiče na unutrašnje procese Zapada, čije su elite, u očaju, i pokrenule novi hladni rat protiv Rusije. Neophodno je ograničiti ih, uključujući i vojne instrumente, pružajući priliku da taj rat preraste u tendencije moralnog, političkog i ekonomskog propadanja zapadnog sistema. To neminovno vodi ka jačanju geopolitičkih, geoekonomskih i geoideoloških – kulturnih – pozicija ne-Zapada, od kojih je istorija Rusiju učinila najvažnijom komponentom. U krajnjem ishodu, to znači da se Rusija okreće dvema destinacijama – svom Sibiru i Kini.“

Kako se ova promena tiče Kine?

“Duboko je istorijsko utemeljenje ove politike. Polazi se od toga da je aneksija Sibira pod carem Ivanom Vasiljevičem Groznim, a ne aneksija Ukrajine pod ’najmirnijim’ Aleksejem Mihajlovičem, učinila Rusiju velikom silom. ’Vreme je da prestanemo da ponavljamo lukavu i poljski generisanu tvrdnju Zbignjeva Bžežinskog da Rusija bez Ukrajine ne može biti velika sila’, navodi se u ovim dokumentima. ’Mnogo bliža istini je suprotna tvrdnja: Rusija ne može biti velika sila sa ukrajinskim jarmom, koji postaje potpuno nepodnošljiv, stvoren od Lenjina, proširen na Zapad pod Staljinom’.

Stoga se kao ’prirodni i najperspektivniji pravac’ uzima razvoj i jačanje odnosa sa Kinom. To će u velikoj meri povećati sposobnosti obe zemlje. Ako Zapad i dalje bude žestoko neprijateljski raspoložen, Rusija će sklopiti prvi privremeni odbrambeni savez s Kinom ograničen na pet godina. Ova Rusija odstupa od svakog istorijskog modela tako što se odlučuje da ’mora da pomogne Pekingu na bilo koji način, kako bi sprečila da bude čak i privremeno poražen u ratu koji je protiv njega pokrenut, jer bi taj poraz oslabio i Rusiju’.“

Koja bi bila najoptimističnija, a koja najpesimističnija prognoza budućih dešavanja? Naravno iz srpskog ugla.

“Ne može da se odrekne da se jednim važnim delom sudbina Balkana rešava u Ukrajini i da je to novo, neočekivano opterećenje za naš region, a posebno za Srbiju. Optimistička prognoza je brzo okončanje sukoba i uspešno završavanje pregovora Rusije i Ukrajine. Svako produženo trajanje sukoba nije dobro za nas, kao uostalom ni za koga drugog, ali za nas nosi posebne rizike konfliktnog povezivanja ova dva regiona. Ukrajina i Balkan imaju veoma bitnu zajedničku formu kulturne geopolitike jer kroz Balkan i Ukrajinu prolaze ’linije dodira’ ili ’linije razdvajanja’ civilizacija kako se one navode u čuvenoj knjizi Semjuela Hantingtona ’Sukob civilizacija’. To je koncept koji je obnovio svoju snagu u prethodnoj deceniji. Na Balkanu to je ’Teodosijeva linija’ koja ima svoj ekvivalent u Ukrajini. Američki državni sekretar Džon Keri to je nazvao ’linijom vatre’. E, ta ’linija vatre’ može veoma lako da se zapali.“

Koliko daleko bi mogao da ide sukob između Rusije i NATO-a, jer ovo jeste sukob sa NATO-om, ali preko ukrajinskih leđa?

“On je samo počeo preko ukrajinskih leđa, a proširiće se za koju nedelju na celu Evropu, a to znači na Zapadni Balkan s posebnim važenjem za Srbiju. Zapad će učiniti sve kako bi oslabio Rusiju i sprečio da diktira uslove ishoda konflikta. Rusija i NATO su već decenijama na suprotnim stranama, ali ovo je prvi put da se Rusija silom suprotstavlja direktnim NATO planovima. Za sada izgleda da je mala verovatnoća da će NATO i Rusija da dođu u direktan sukob, ali on ne može da bude u potpunosti isključen. Pre svega, do njega može da dođe na moru. Drugi način se naslućuje preko poziva ukrajinskog predsednika dobrovoljcima širom sveta da se bore. To je u suštini poziv da se Bliski istok preseli u Evropu, ali i mogućnost da u toj formi NATO pešadija stigne u Ukrajinu i počne borbu s Rusima.“

Rusija se suočava sa sankcijama, ekonomskim, političkim, izbacivanjem iz Saveta Evrope… Šta bi značilo kompletno odsustvo Rusije iz svetskih organizacija poput, na primer, OEBS-a, bez obzira na to da li bi bili izbačeni ili bi se sami povukli iz njih?

“Američki predsednik Bajden najavio je da će da od Rusije napravi ’pariju’ u međunarodnim odnosima. Čini se da je ruski predsednik Putin već unapred odlučio da Rusiju dugoročno povuče iz sveta, ukoliko to bude morao, pa je spreman da plati svaku cenu za to. Imaćemo permanentno stanje eskalacije između Rusije i Evrope. Dmitrij Medvedev već je najavio zatvaranje ruskih ambasada i prekid diplomatskih odnosa u državama koje su bile posebno revnosne u uvođenju sankcija uz preteću poruku: ’Gledaćemo se preko dvogleda i nišana.’

Sve ovo, najverovatnije, uticaće na obim i kvalitet naših odnosa s Rusijom, od trgovine do vojne saradnje. Osim ukoliko pod određenim uslovima ne bude tolerisan aranžman naših ’specijalnih odnosa’ s Rusijom. Pored mnogo truda, za ovo će biti potrebno i nešto sreće.“

Odluka i stav Beograda su, kako se čini, bili logični i jedino mogući u datoj situaciji. Da li se to može promeniti i na koji način ukoliko dođe do dalje eskalacije sukoba?

“Još je rano dati konačnu ocenu o tome, ali može se očekivati jačanje pritisaka prema Srbiji uz postavljanje novih zahteva koji se tiču našeg odnosa prema Rusiji. Treba biti oprezan i pratiti dalji razvoj jer je veoma verovatno da se pojave novi momenti. Naša pozicija, mora se reći, zakomplikovana je i otežana ovim sukobom. SAD i zapadne države će primeniti široku lepezu sankcija protiv Rusije i ruskih zvaničnika. Lako je mogućno da se ta lista u nekom trenutku prenese i na one koji s njima održavaju odnose ili bar da im se zapreti sankcijama. A u toj grupi je i Srbija. Bajdenova administracija već je odavno najavila široko korišćenje sankcija kao spoljnopolitičkog instrumenta.

Beograd je morao da se postavi prema načelima međunarodnog prava, političke realnosti i reciprociteta, vodeći računa da nijedan od ovih principa ne ugrozi borbu za poštovanje međunarodnog prava u našem slučaju i očuvanje naše teritorijalne celovitosti, već da ih osnaži. To znači da odbija upotrebu sile u međunarodnim odnosima, da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, ali i da vodi računa da se ne ponaša nezahvalno prema onima koji se prema njemu ponašaju prijateljski i saveznički.“

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Ekspres
Foto: Printscreen YouTube / RTS Kulturna baština – Zvanični kanal

Advertisement