Penzionisani general i bivši glavnokomandujući evropskih snaga NATO-a u vreme bombardovanja 1999. godine Vesli Kark izjavio je da “ne postoje nikakve paralele između intervencije NATO u nekadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i ruske invazije na Ukrajinu”.
U intervjuu za Glas Amerike, Klark je rekao kako je Alijansa vojnu akciju protiv SRJ pokrenula posle više meseci pregovora sa tadašnjim jugoslovenskim vrhom, koji je predvodio Slobodan Milošević, konačno propalih u francuskom Rambujeu.
Tome su, kako tvrdi, prethodili “represija nad albanskim življem na Kosovu, proterivanje stotina hiljada Albanaca iz njihovih domova i sukobi vojno-policijskih snaga sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)”.
“To je potpuno drugačije od onoga što se događa u Ukrajini. U toj zemlji nije bilo nikakvog progona. Jednostavno, Rusija želi tu zemlju i deluje bez ograničavanja – ubijajući civile. Radi se o ratnom zločinu, jer Rusija pokušava da pregazi i kontroliše jednu državu, ili makar da u potpunosti promeni njenu aktuelnu vladu. Razočaravajuće je videti ljude koji, na ulicama Srbije, demonstriraju u korist Rusije. Očigledno ne žele da uvide humanitarnu katastrofu koja se događa. Ili su loše informisani – ili pak, na neki način, politički motivisani”, smatra Vesli Klark.
Nekada visoko pozicionirani vojni zvaničnik prokomentarisao je i stav Srbije povodom osude ruske agresije na Ukrajinu.
“Moguće je da gospodin Aleksandar Vučić i srpske vlasti još traže srednji put – da uživaju podršku Rusije, ali i da se usmere ka članstvu u Evropskoj uniji i većoj ekonomskoj integraciji sa Evropom. Možda su mislili da glasanje neće imati neki veliki značaj”, ocenio je i dodao da će rezultat rata u Ukrajini biće oštrija podela u Evropi.
“I mislim da će Srbija morati da se opredeli – hoće li postati izolovana i ekonomski osiromašena predstavnica Rusije ili će se pridružiti Zapadu i napredovati”, rekao je.
Komentarišići listu “neprijateljskih država” koju je objavila Rusija, a na kojoj se nalaze, između ostalih, Severna Makedonija i Crna Gora, Klark kaže da ih donekle štiti činjenica da su članice NATO-a.
“S druge strane, njihove službe bezbednosti trebalo bi da budu na oprezu. U njima postoji znatan ruski uticaj, na ovaj ili onaj način, koji se vrši preko kompanija poput Gasproma, interesa povezanih sa prirodnim ili ekonomskim resursima. Ako verujemo u međunarodni poredak zasnovan na pravilima da sporove treba rešavati mirnim putem, ili pak da zemlje treba da imaju pravo da izaberu političko opredeljenje – onda je potrebno da podržimo Zapad“, kazao je Klark, koji nema sumnje da Rusija želi da marginalizuje NATO, slomi lidersku ulogu Sjedinjenih Država i u tom procesu preuzme kontrolu nad Ukrajinom.
“Konflikt je bio neizbežan. Posledica je desetogodišnjeg plana gospodina Putina. Jedini način na koji se mogao izbeći je da se Ukrajina predala. Da je, na primer, predsednik Zelenski podneo ostavku i rekao: ‘U redu je, možete da preuzmete moju zemlju!’”, rekao je penzionisani general.
“Dok se NATO nije proširivao, zemlje istočne Evrope tražile su da se pridruže, jer su strahovale od Rusije. Tokom tog procesa mi smo zapravo pozvali Rusiju da uđe u NATO – što je ona odbila. Onda smo, umesto toga, predložili da uživa poseban status kroz Osnivački akt NATO-a i Rusije – koji bi joj omogućio posebne mogućnosti konsultacija sa Alijansom. Međutim, Rusija je time bila nezadovoljna – jer je želela da ima pravo veta”, izjavio je Klark.
Klark veruje kako “Rusija smatra da joj pripadaju zemlje istočne Evrope”, a govorio je i o učinku sankcija, za koje veruje da su pokazale iznenađujuću efikasnost.
“Ali, naravno, sankcije imaju i povratni efekat, tako da su i druge zemlje njima indirektno pogođene. Dakle, to može biti i prednost za gospodina Putina. Ipak, dovoljno su štetne kada je voljan da zapreti eventualnom upotrebom nuklearnog oružja”, zaključio je.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Serbian Times
Foto:
