Connect with us

Biznis

SRPSKA PLJESKA OSVOJILA ČIKAGO! Kad Amerikanci odlepe za gurmanskom – “najvećim burgerom koji su ikada videli”!

Published

on

Daleki put vodio je Tatjanu i Aleksandra Antića pre nego što su se konačno skrasili u Čikagu, megalopolisu na obalama jezera Mičigen, koji neki zovu i prestonicom srpske dijaspore.

Ratne devedesete na brdovitom i barutnom Balkanu Tanju su zatekle u njenom rodnom Kninu. Zajedno sa porodicom, u avgustu 1995.godine, kada je već postalo jasno da za Srbe neće biti života u Hrvatskoj, ona je među poslednjima krenula u izbegličkoj koloni putem spasa, prema Beogradu. Posle izvesnog vremena provedenog u glavnom gradu obrela se u Aleksandrovcu gde će, ispostavilo se, sresti čoveka svog života, Aleksandra, fudbalera sa prvoligaškom karijerom, svojevremeno prvotimca kruševačkog Napretka.

-Svi znate kako se u Srbiji živelo prethodnih godina. Suprug i ja smo radili, nadali se boljim danima, koji nažalost nisu dolazili. U međuvremenu smo dobili i ćerku, pa više nije trebalo razmišljati samo o našem, već i o životu deteta…Kako njoj priuštiti nešto bolje, prosperitetnije, priča nam Tanja.

USPOMENA IZ PRVOLIGAŠKIH DANA: Aleksandar Antić u dresu Napretka iz Kruševca

Na posletku, odlučili su da spakuju kofere i krenu preko okeana, u neizvesnost.

Suprug je umesto lopte počeo da se igra kutlačom, svoju veliku ljubav prema kulinarstvu i ugostiteljstvu je pretvorio u posao, pa se brzo snašao i počeo da radi. Ja sam radila razne poslove, snalazili smo se, i ono što je najvažnije – gledali kako naše dete raste, završava školu, pa na kraju dočekali i da se uda.

Aleksandar Antić, Tanjin muž, radio je proteklih godina kao kuvar u nekoliko srpskih restorana u Čikagu. Ističe da nikad nije zažalio što je fudbalski dres zamenio kuvarskom keceljom.

-Kuvanje je oduvek bila moja strast. Kad sam završio fudbalsku karijeru, znao sam da će moj poziv imati neke veze za hranom i ugostiteljstvom, to je svet koji sam voleo. Ispostavilo se da, kad nešto mnogo želiš, to ti se i ostvari, kaže Aca, koji je godinama sticao iskustvo u Čikagu, ali je priliku da “zaigra na domaćem terenu”, u svojoj kuhinji, dočekao tek posle 14 godina života i rada u Čikagu.

Prošle su godine, zajednički, supruga i on doneli odluku da otvore svoju porodičnu manufakturu domaćih, balkanskih specijaliteta, ali i brze hrane sa našeg podneblja. I tako je nastao restoran “Europe 22”, koji goste prima na adresi 665 Pasquinelli Drive u Westmontu, predgrađu Čikaga.

EVROPSKI KUTAK ZA SLADOKUSCE: Restoran se nalazi u predgrađu Westmont

-“Krstili” smo ga po datumu rođenja naše ćerke – 22.septembru, na taj dan prošle godine svečano smo i otvorili restoran. Ćerka Kristina je, naravno, imala čast i da preseče vrpcu, ali nije ostala da radi u restoranu, već se posle završene škole zaposlila kao medicinska sestra. Tako je i bolje, neka deca idu svojim putem, mi stariji smo tu da radimo, ističe Aleksandar.

VREME SLAVLJA: Tanja i Aca Antić sa ćerkom Kristinom i zetom Stefanom Savićem (levo)

Njegovo kulinarsko umeće još je odranije bilo poznato balkanskoj populaciji, pa je restoran je nedugo po otvaranju stekao mnogo vernih mušterija. Onih koji su odranije uživali u Acinim specijalitetima, ali se i među lokalnim Amerikancima, Poljacima, Meksikancima brzo pročulo da je u komšiluk došao “neki Srbin koji pravi burgere veličine tiganja”

-Amerikanci su bili u čudu da neko uopšte pravi toliku pljeskavicu, iliti burger, kako oni vole da kažu. Za “gurmansku”, naravno, ranije nisu čuli. Ali nije im dugo trebalo da je zavole. A onda su počeli da naručuju i ćevape, pa su onda otkrili i Karađorđevu šniclu, uštipke itd. Najčešća rečenica koju izgovore nakon što probaju naš roštilj je: “Čoveče, pa ovo je pravo meso!”, a onda kažu: “Hej, pa ima i ukus!”. Žale se kako im je dosadila bezukusna, plastična hrana koju služe po ovdašnjim fast food restoranima. Mislim da bi mi Srbi napravili čudo kada bi malo organizovanije počeli da promovišemo našu hranu ovde u Americi. Možda kada bi napravili neki lanac restorana ili slično. Kad jednom proba, svaka naša mušterija se vraća, a kolege mi pričaju da je tako i u drugim restoranima.

A o tome šta o Acinoj i Tanjinoj kuhinji misle oni koji su je probali najbolje govore komentari na njihovoj Google stranici:

“Jesu li ovi ljudi ozbiljni?! Ova hrana je ukusna preko svih granica! Moj prvi put ovde, ali definitivno nije poslednji 🙂 – Emil Bond

“Veoma ukusna i autentična degustacija. Nisam lično bio u istočnoj Evropi, ali zbog ovoga želim da odem. Jeli smo teletinu ispod zvona (sača), a meso je bilo neverovatno nežno. Umak je bio bogat, a domaći hleb je bio savršen za umakanje. Definitivno ću ponovo doći ovde!” – Alex Chen

“Upravo sam čuo za ovaj novi restoran u International Mall-u. Naručio sam piletinu u sosu od pečurki i bilo je zaista dobro. Umak je bio super kremast! Imam veliki apetit, ali čak i ovo je bilo previše hrane za mene! Gomila piletine i tone pomfrita, tako da sam poneo kući jednu dobru večeru. Planiram da se vratim i isprobam druge stvari na meniju”. – Becky Senn

“Izvrsna hrana za male ili velike narudžbe. Probali smo teleću supu i teletinu ispod “zvona” (sača), koja je kuvana do savršenstva. Salata takođe – crvena pečena paprika sa belim lukom mariniranim u ulju. Za dezert palačinke sa nutelom. Sve ukusno. Vlasnici pošteni i ljubazni ljudi. Ogroman parking. Preporučujem!” – Irena Zecevic

Posle ovakvih preporuka, kojima se i sami priključujemo nakon što smo probali već čuvenu gurmansku i zasladili palačinkama sa džemom, nama preostaje samo da Vas pozovemo da se uverite i sami, da svratite do Westmonta svakim danom od 10-5 i probate nešto sa menija restorana “Europe 22” (Telefon za narudžbe je (708) 307-6891).

Jeo i uživao: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva/Serbian Times

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement