Eva Ras nije srpska Brižit Bardo, ona je Eva Ras. Žena koju nijedan sistem, nijedna kriza ni pandemija nije slomila. Iako je protekle Nove godine proslavila svoj 80.rođendan i dalje je neumorna – glumi, slika, piše poeziju i prozu, a mediji skoro svakodnevno citiraju njene stavove o aktuelnim temama i dilemama surove srpske stvarnosti.

Mnogi ih smatraju kontroverznim, ali takva je Eva, vazda bez dlake na jeziku, nepokolebljivo iznosi svoje mišljenje i ne haje za trendove i mejnstrim. Već 19 godina bije bitku svog života, onu sa zloćudnim kancerom, ali borba je, kako ume da kaže, stalno stanje njenog duha. A pobeda nikada nije dolazila u pitanje…

Kako Vam protiču ovi poslednji dani u Srbiji, između ekoloških protesta, demonstracija frilensera i najave generalnog štrajka?

-Celog života sam frilenser, nikada nisam očekivala da mi država pomogne, htela sam da budem slobodna i jesam. Slobodna sam i stalno u generalnom štrajku, kao da sam rođena da plaćam račune, a uvek je više neplaćenih računa nego zarade! Ekološki protest smatram za maloumnost, tupavi intektualci izmišljaju probleme gde ih nema, ne samo u Srbiji nego i šire. Mislim da planetu uopšte ne zanima ljudski rod, planeta živi svoj život uprkos tome što se mi batrgamo, nadmeno zamišljamo da je njoj potrebna naša pomoć. Zdrav razum mi govori da, za sada, sa ekologijom problema nema.

Očekujem  da se ponovo rodi Marko Kraljević i kad stasa, da dovede Srbiju u red. To nije nemoguće jer Marko Kraljević je već postojao a ono što se jednom dogodilo može i drugi put, kako su gudili stari Heleni. Biće Marku teško jer će morati mnogo drumova da poore. Srbija je u skorije vreme izgradila baš mnogo puteva

Nikada na planeti Zemlji nije bilo istovremeno 8 milijardi živih duša, kao danas, znači nikada uslovi života nisu bili bolji za čovečanstvo nego što su sada, hrana je fantastična, ljudi su divni, vazduh je živototvoran, vode zdrave, šume šire miomirise, lekovi izvanredni, evo i Covidu 19 će doći glave kad-tad. Uskoro. Nije ekologija samo u Srbij lažna tema broj jedan. Svi su popili mozak, niko da mućne glavom i da utuvi kako ovoliki broj živih duša, uticao na način života ljudskog roda, sve je na dohvat ruke što ranije nije bilo, hrana se industrijalizovala, nema dovoljno avlija za kokoške da ćeprkaju po đubristu, da bi se nahranilo toliko mnoštvo ljudi, velike sile ipak vode svetske ratove bez prestanka. Srećom nisu se promenili međuljudski odnosi, oni su isti kao što su bili i za vreme faraona kad je Kleopatra zavela moćnog Cezara a zatim pokušala sa Markom Antonijem da stvori veliku ljubavnu priču i na kraju oduzela sebi život… Čovečanstvo i sada teži ljubavi zbog koje se sve žrtvuje, za koje se živi i zbog koje se sve podnosi i prašta.

Ima li nade za Srbiju? I gde se ona krije…

-Očekujem  da se ponovo rodi Marko Kraljević i kad stasa, da dovede Srbiju u red. To nije nemoguće jer Marko Kraljević je već postojao a ono što se jednom dogodilo može i drugi put, kako su gudili stari Heleni. Biće Marku teško jer će morati mnogo drumova da poore. Srbija je u skorije vreme izgradila baš mnogo puteva. Najteže će mu biti da rasturi autoput “Miloš Veliki”. Kada niko nije smeo, Miloš je prihvatio da bude vođa Drugog srpskog ustanka. Posle sloma ustanka, rizikujući svoj život, otišao u Carigrad kod sultana, da izrazi svoju pokornost njemu i hatišerifima pa je Srbija dobila unutrašnju autonomiju koja je bila osnova za buduće dobijanje državnosti. Nastao je nagli razvoj zaostale poljoprivredne i nepismene Srbije. Otvarali su škole, podizali crkve, doneli Sretenjski ustav, pravno-društvene regulative nove kneževine. Teško Marku… ako se ponovo rodi moraće sve to volovima i ralom da izore.

Ne znam koja budala se setila da zaustavi celu planetu. Čovečanstvo oduvek živi sa virusima, virusi su stariji od ljudskog roda. Ali budala je uspela da uveri ljudski rasu da su u opasnosti pa im se već druge godine gaće tresu od straha. Pobornici pokornosti su se pokorili a buntovnici se razaznaju samo po tome što ne nose maske

Političari nas konstantno zasipaju parolama, te bori se za ovo, te za ono…Za šta se zaista u Srbiji vredi boriti?

-Kamo sreće da su samo parole, političari otvoreno pokreću razne besmislene kampanje i ono što je najbolnije angažuju vrsne umetnike, koji su zbog pandemije u besparici i promovišu, uveravaju narod da moraju da se testerija na virus, da idu u Kovid bolnice, da se zalažu za silovane žene, da se vakcinišu, da zaborave stare drvoseče i da izmišljaju nove…

Planeta već dve godine živi u vanrednom stanju, koje sad neki nazivaju “nova realnost”…Šta vi mislite o toj novoj realnosti, pandemiji, virusu?

-Ne znam koja budala se setila da zaustavi celu planetu. Čovečanstvo oduvek živi sa virusima, virusi su stariji od ljudskog roda. Ali budala je uspela da uveri ljudski rasu da su u opasnosti pa im se već druge godine gaće tresu od straha. Pobornici pokornosti su se pokorili a buntovnici se razaznaju samo po tome što ne nose maske. Naša vlada, naravno, sve to i zlouptrebljava, ceo dan grme sa svih glasila javnog informisanja na narod, da je narod bolji, pandemija se ne bi širila, narod je neodgovoran i Krizni štab ne zna šta bi sa takvim narodom. Doktor Kon je posle vanrednog stanja smislio da građane na čija čela je u startu virusa natakao oznaku +65,  proglasivši ih za vulnerabilne kohorte, kоје је saterao u mišju rupu, proganjao pа je u nastavku pandemije – netremice tražio da im se zabrani da koriste gradski prevoz!? Srećom, to se nije desilo. A on sam je, pri tom, bio i ostao zaštićena vrsta kao beloglavi sup! Pokušala sam da ga tužim ali bez uspeha. Čak me ni opozioni advokat, Vladimir Gajić, nije hteo da brani…

Hoće li jedna vakcina, tačnije dve, spasti svet?

-Ne znam, ja sam zaostala, još se mučim sa kancerom. Ali kancer nije ništa, ja svakodnevno radim, upravo smo počeli snimanje druge sezone nove serije Siniše Pavića “Junaci našeg doba“, gde glumim Čučuk Stanu, igram je kao da sam pet džointa odjednom duvala, i nikoga ne ugrožavam jer imam samo rak, nisam zarazna, ne mogu da širim koronu koju nemam. Izgleda da korona i rak baš i nisu voljni da se udruže protiv mene. Rak odbija koronu! Ko ima rak – nema koronu! To je moj slučaj.

Jeste li se vakcinisali i da li planirate?

-Nisam jer sam upravo 8. aprila ove godine, prošle nedelje, operisala novonastali tumor. Imala sam sreće i dalje sam radno sposobna. Milena Dravić i ja bile smo prijateljice, ona je dve godine pre mene dobila kancer i njoj je mirovao 17 godina, onda se obnovio i za dve godine je otišla, ne dočekavši pandemiju, a meni se nakon 19 godine mirovanja obnovio, dakle u najmanju ruku imam još dve godine da se borim sa alama.

Poslednjih dana je aktuelan slučaj Lečić…poznati glumac i bivši ministar kulture optužen je za seksualno zlostavljanje, prvo od mlade koleginice Danijele Štajnfeld, a onda i od Merime Isaković. Vi ste u Vašim objavama na društvenim mrežama pokazali dosta rezerve prema ovim optužbama. Zašto? 

-Nisam pokazala samo rezerve već sam se u medijima otvoreno zalagala da Srbija mora biti pravna država, da se kampanja za silovane žene ne vodi mimo zakona. Da ne optužuju Lečića za sve silovane žene u Srbiji. Smesta sam,  posle operacije tumora, išla u televizijske emisije da se čuje i drugo mišljene osim plaćenih agitatora. Mene te silovane glumice uznemiruju. Mislim da su one pomešale šta je seks, šta je ljubav, a šta silovanje. Ja sam žena zakona, ne želim da osuđujem nikoga umesto Suda, pa ni Leku. Strašna je ova kampanja, zastrašujuće je da sutra mogu mene, Miku ili Peru, bilo kog građanina Srbije, da bilo ko optuži za nešto, i bez suđenja da nam otmu stan, izbace sa posla, i da dospemo kao Lečić u bezizlaznu situaciju. Ove glumice su zle žene. Ne traže pravdu, već Lečićevu glavu i javno vešanje. Ako Lečića  osude neću ga pljunuti, neka sam snosi posledice i robija za ono što je uradio, ako je uradio, a ako nije,  zašto ga unapred Srbija osuđuje, bez zvanične sudske kazne?

Miloš Biković je bio jedan od glumaca koji je potpisao peticiju da se Lečić izuzme iz predstave “Kad su cvetale tikve”. Vaš komentar?

-Tužna sam što je to uradio, on je čudesan glumac ali je pao kao kolateralna šteta u kampanji. Posle tri nedelje javnog Lečićevog čerečenja, oglasio se Sud da se sumnja u ispravnost dokaza koje je Danijela priložila. Dokumentacija koju je predala sa američkog instituta ‘Kolumbija’, kako mediji tvrde, nije validna u našem pravosuđu. To znači da je i dalje u toku predistražni postupak i da Lečić i dalje nije osumnjičeni, kao što ni Štajnfeldova i dalje nema status oštećene. Hoće li se sada Miloš Biković zalagati da se munjevito anulira, poništi zabrana kao što je preko noći bila doneta odluka da Lečić ne igra predstave? Biković je trenutno najpopularniji glumac u Srbiji, ali i u Rusiji da li će i nadalje da štiti pozorište umesto kolege?! Šta je pozorište bez glumaca?  

“Jeste. Podržao sam inicijativu da on ne igra dok traje medijska hajka. To je bila suština, da se pozorište zaštiti, zato što predstava govori i o silovanju. Što se mog mišljenja tiče, za mene je čovek nevin dok se na sudu ne dokaže da je kriv.”– reče Biković.

Što se mene tiče, svo moje zauzimanje za Lečića i ne samo za njega nego za sve lažno optužene, bilo je da Sudu skrećem pažnju na karikaturalne optužbe! Da ne promaknu činjenice ako bi ih advokati prevideli. Sve što se odštampa neko čita, sve što se izgovori neko čuje i ako je istinito može pozitivno da utiče na tok masakra. Bila je to uvertira za Lečića, da  se cela jedna struka blati. Sme li optužba koja nije validna da utiče na nauku? Sedela sam u emisiji sa mladom psihološkinjom koja je potpuno previdela činjenicu da još nema optuženog, ni oštećenog. Sme li naučnik da bude ostrašćen, da umesto činjenice iskaže žensku solidarnost? Psihološkinja je zaboravila na moralne postulate svoje nauke, nazivala je predatorom oklevetanog a žrtvom tužiteljku. Zamalo da smo se počupale. Ustuknula je kad je shvatila da sam tri puta starija od nje.

Ne znam čega bi mogla biti posledica, ali ove tužiteljke nemaju ni dokaza, ni obraza, mrtve pozivaju da dokažu da je Lečić silovatelj. Pa znate šta to znači da je Merima pomenula Dragana Gagu Nikolića, da se njemu poverila… Kakva sramota da sam njihova koleginica!

Pitam se, hoće li Srbija, konačno, da preduzme nešto da zaustavi ove opake, visoko moralne, silovane glumice koje povraćaju po sebi, još više po nama koji smo nedužni, koje su posle silovanja stekle moć da čuju krikove svojih misli, vode umilne razgovore sa svojim silovateljima, nude im oproštaj, ali, jad i čemer, one traže pravdu, već krv i pokolj, kao one žabe koje na kraju pojedu mužjake koji su ih obljubili.

Prethodno smo imali slučaj Mike Aleksića, koga je za napastvovanje optužio veliki broj polaznica njegove škole glume…Je li to samo incident ili posledica nečeg dubljeg i ozbiljnijeg?

-Ne znam čega bi mogla biti posledica, ali ove tužiteljke nemaju ni dokaza, ni obraza, mrtve pozivaju da dokažu da je Lečić silovatelj. Pa znate šta to znači da je Merima pomenula Dragana Gagu Nikolića, da se njemu poverila… Kakva sramota da sam njihova koleginica! Nikako ne mogu da verujem u njihove optužbe. Jedna od tužiteljki (28 godina) je podnela tužbu da ju je pre deceniju – godinama Mika silovao svakog utorka?! Druga je bila vidovita (38 godina), ona je znala da će je on silovati i odlučila da posle silovanja pobegne u Ameriku, a pre silovanja od silovatelja je zatražila preporuku za radnu vizu za Sjedinjene Američke države a javnost obavestila da je zbog silovanja napustila Srbiju. Ona je tako teško podnela to napastvovanje da je sa njegovom preporukom u džepu otišla u dalek svet odakle sad ispaljuje na njega ćorke. A tek treća, (62 godine), nju je pokušaj silovanja pre 43 godine toliko poremetio da je zaboravila kad je rođena i svoju optužbu započela patetično; ‘Bilo mi je 18 godina. Jesen 1978. Ugurao me u stan. Skinuo mi haljinu. ‘Ne pokušavaj da vrištiš. Niko te neće čuti. Oborio me na pod.’ Rođena je 13. januara 1959, ali nije bila svesna pišući optužbu da je u jesen 1978. imala skoro 20 godina…Uostalom optužba je utoliko jača ukoliko je devojka mlađa…

Sve bazdi, u srpsku kulturu odavno mešetari mešaju ideologiju. To je nasleđe od države neukih partizana na čelu sa drugom Titom. Gluma je zanimanje koja se ne bavi prostitucijom, ni vođenjem ljubavi kako prošle nedelje izjavi čuveni advokat

Najveća želja je sve tri tužiteljke da nauče muška bića da njihovo NE znači baš to samo to – NE, a ja čujem da ne znači ne, jer nisu dobro formulisale svoju misao, reči su velike nedoumice ako ih ne složite kako valja onda ne znače to što ste hteli, i tako su u laži postale kratke noge. Gospođa sa Novog Zelanda je izjavila novinama da ne želi da diskutuje o Evinoj izjavi, već da svi osete tešku istinu koju je ona iznela. “Neću se upuštati u izfragmentirane niti isprazne dijaloge. Molim vas da Evi Ras damo priliku da proživi teške ili šokantne istine koje sam iznela u tekstu.“ Teško da mogu ‘Tešku istinu’ sa teškim lažima da progutam. Aristotel je smatrao lažnim prvo ono što je lažno kao stvar; i to ili zbog toga što se ne slaže ili što je to nemoguće složiti.

Šta je trulo u srpskom glumištu? (I generalno, u srpskoj kulturi…)

-Sve bazdi, u srpsku kulturu odavno mešetari mešaju ideologiju. To je nasleđe od države neukih partizana na čelu sa drugom Titom. Gluma je zanimanje koja se ne bavi prostitucijom, ni vođenjem ljubavi kako prošle nedelje izjavi čuveni advokat da ima silovanja prilikom samog snimanja ljubavnih scena da glumci izgube glavu, zaborave da je snimanje. Ne zaborave! Tvrdim da nema vođenja ljubavi pred kamerama! 62 godine sam glumica, a gluma je zanat kao ma koji drugi i kao što pekar zna koliko soli treba da turi na koliko kilograma brašna tako se ni u ljubavnim scenama niko ne iživljava već stvara slike koje će publici dočarati verodojstojno kazivanje priče, karaktere, duševna stanja filmskih junaka… Kako bi inače film bio proglašen za sedmu umetnost da se NE bavi uzvišeno suštinom čovekovog postojanja?

Koliko ambicije, ponekad i preterane, nametnute od strane roditelja ili okoline, mogu biti omča oko vrata mladim, još uvek neostvarenim glumcima?

-Meni se čini da samo mladi, ambiciozni, bez talenta pritiskaju roditelje, zahtevaju od njih da im pomognu da postanu ono što su zacrtali a nemaju snagu da to ostvare. Pravim talentima ne treba roditeljska pomoć, kao što pravi roditelji ne nameću svoje ambicije deci koju obožavavju, oni se samo mole Bogu da im čuva decu.

0d 2002. godine se lečim isključivo na Onkološkoj klinici u Beogradu i radim mnogo, za 19 godina sam napisala i objavila mnogo romana, bila sam 106 dana učesnica rijalitija kako bi Srbija videla da se živi i kad je neko oboleo od raka, i napisala roman o tim danima

Bili ste majka, imali ste ćerku, koja je na žalost prerano preminula…Kako komentarišete činjenicu da se nijedna od devojaka koje su prijavile za silovanje Miku Aleksića, pa i Branislava Lečića, nije obratila roditeljima,  za pomoć i savet?

-Moja pokojna kćerka je govorila: ‘Ti nisi moja drugarica, ako jesi, onda ja nemam majku, a meni treba majka! Ti si moja majka!’ i govorila bi mi sve što ju je povređivalo. Na osnovu  optužbi ovih neostvarenih glumica, ja im ne verujem, što nikako ne znači da ne saosećam sa stvarno silovanim ženama, a ove tužiteljke nisu imale šta da prijave svojim majkama svojevremeno, one su sada izmislile silovanja. Neko je pokrenuo kampanju gde su ove glumice upotrebljene, a one prave silovane žene će biti još više uplašene, i još manje će prijavljivati, jer se ova kampanja pretvorila u kampanju protiv muškog roda u Srbiji.

Napisali ste ovih dana da već punih 19 godina živite sa rakom, da se ne borite protiv njega… Kako taj život izgleda?

-0d 2002. godine se lečim isključivo na Onkološkoj klinici u Beogradu i radim mnogo, za 19 godina sam napisala i objavila mnogo romana, bila sam 106 dana učesnica rijalitija kako bi Srbija videla da se živi i kad je neko oboleo od raka, i napisala roman o tim danima: ‘Baderisani Ekrem i Eva’, i druge romane: ‘Srbijo, ljubavi moja’, ‘Temura’,  dobila sam i veliku nagardu Melniških večeri knjiženosti u Bugarskoj 2012. godine i sa knjigama obilazila bezbroj gradova po regionu, igrala u serijama Siniše Pavića, snimala  filmove, ‘Parada’ – Srđan Dragojević, ‘Najlepša je zemlja moja’ – Mihaile Kezele, Nemačka 2012 – ‘Inspektor Nardone’… Italija – reditelj Fabricio Kosta 2012 – ‘General Mladić, Brat Dejan’ –  gruzijski reditelj Bakur Bakuradze 2013 – ‘Odvajanje’ – reditelj Boris Hadžija  – ‘Koža nam postaje siva’ – reditelj Ivan Bakrač – reklamni spot sa Nikolom Kojom 2015 – ‘Devet dana’ – reditelja Strahinje Savića  – ‘What a beautiful soul’ – epizoda iz serije – Ejtan Foks, za TV produkciju HBO, 2016,  ‘Elena’ – reditelj Dina Duma – Makedonija 2017 – ‘Saga o tri nevina muškarca’ – reditelj Š. Šridar Velika Britanija 2017 – spot DAROVI sa Bobanom Rajovićem, preko dva miliona pregleda 2017 – ‘Dečko, ne možeš da sediš s nama’ – moje repovanje, po Mimi Mercedes, spot koji je za par dana imao više od pola miliona pregleda iako ja nisam bila nikada pevačica.

Bio je i jedan film snimljen o meni ‘Kako sam se zaljubio u Evu Ras’ portugalskog reditelja Andrea Gila Mataa, i bezbroj studentskih filmova… U septembru prošle godine, usred pandemije, snimila sam za Veliku Britaniju moj prvi horor film “VAMPIR” u režiji Branka Tomovića, film je bio nisko budžetni, a sada je veliki francuski distributer ‘Reel Suspects’ objavio da uzima film pod svoje jer može da postane veliki hit zbog svoje zanimljive teme i neobičnog stila. Ovaj distributer posluje na prostoru cele Evrope, ali i Sjedinjenih Američkih Država.

Ja sam pobožna Jevrejka. Za mene je Bog sve. Sve što razumem, razumem samo zato što verujem u Boga. Dok sam živa moram da brinem o sebi jer On to traži od mene, i ne samo od mene nego od svih nas, brinući o sebi pokazujemo koliko smo mu privrženi.

Koji je recept za dug život i za toliku energiju kojom isijavate u 81.godini, dajte neki savet našim čitaocima…?

-Ja sam pobožna Jevrejka. Za mene je Bog sve. Sve što razumem, razumem samo zato što verujem u Boga. Dok sam živa moram da brinem o sebi jer On to traži od mene, i ne samo od mene nego od svih nas, brinući o sebi pokazujemo koliko smo mu privrženi. Umreću kad me pozove a do tad, radim kao da mi je sve potaman.

Vi ste jedna od retkih osoba iz glumačkog sveta koja je mnogo pisala i objavljivala, dobijala nagrade i za poeziju i za prozu. Zašto naši glumci retko pišu?

-Pisanje zahteva mnogo rada, možda glumci više vole manje stresne poslove. Ko bi rekao da kolumnu od jedne strane treba pisati danima?! Kad pišem roman, to je uglavnom dve godine teškog rmbanja a nikad se ne zna ishod, možda će proći sasvim neprimećen. Ali da se malo pravim važna, najveći pisac istorije civilizacije bio je takođe glumac – Viljem Šekspir!

Imali ste priliku da po glumačkom pozivu nastavite život van granica ove zemlje. Zašto ste ostali i da li ste se pokajali?

-Nisam se pokajala, već tri godine ni ne putujem koliko bih mogla, volim srpski narod, kao da smo rod rođeni, često čim se pogledamo u oči mi postajemo prijatelji, tako nije u belom svetu, tako je bilo i sa vama. Toni, kad smo se upoznali upravo vam se bilas rodila Anđelija, lepa Anđa, i od tada pratim kako napreduje vaša porodica i radujem se vašim uspesima. Neka vas sreća prati uvek i svuda, kao i vaše čitaoce, kaže na kraju intervjua Eva Ras koje, da nema, valjalo bi je izmisliti.

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Wikipedia, Privatna arhiva